Učenici

ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

КЉУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА ЦЕЛОЖИВОТНО УЧЕЊЕ

(Члан 11. Из Закона о основама система образовања и васпитања Сл.Гл. РС 88/2017 и 27/2018.)

Кључне компетенције представљају скуп интегрисаних знања, вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испуњење и развој, укључивање у друштвени живот и запошљавање. Кључне компетенције за целоживотно учење су:

1) комуникација на матерњем језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми;

2) комуникација на страном језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми укључујући вештине посредовања сумирањем, тумачењем, превођењем, парафразирањем и на друге начине, као и интеркултурално разумевање;

3) математичке, научне и технолошке компетенције: основно нумеричко резоновање, разумевање света природе, способност примене знања и технологије за људске потребе (медицина, транспорт, комуникације и др.);

4) дигитална компетенција: самопоуздано и критичко коришћење информационих и комуникационих технологија за рад, одмор и комуникацију;

5) учење учења: способност да се ефективно управља сопственим учењем: планирање, управљање временом и информацијама, способност да се превазиђу препреке како би се успешно учило, коришћење претходних знања и вештина, примена знања и вештина у различитим ситуацијама, индивидуално и/или у групи;

6) друштвене и грађанске компетенције: способност да се ефикасно и конструктивно учествује у друштвеном и радном животу и да се ангажују у активном и демократском учешћу, посебно у све разноврснијим заједницама;

7) осећај за иницијативу и предузетништво: способност да се идеје претворе у акцију кроз креативност, иновативност и преузимање ризика, као и способност за планирање и управљање пројектима;

8) културолошка освешћеност и изражавање: способност да се схвати значај креативних идеја, искустава и емоција у различитим медијима – музика, књижевност, плес, ликовна уметност и друго.

Компетенције из става 1. овог члана, осим оквира традиционалних школских предмета, обухватају и ангажују школска знања на припреми ученика да буду конкурентни и функционални у садашњем и будућем образовном и професионалном простору и да компетентно и активно остварују своје грађанске улоге.

ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

(Члан 12. Из Закона о основама система образовања и васпитања Сл.Гл. РС 88/2017 и 27/2018.)
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.

Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.

Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.

КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА УЧЕЊЕ

Учење је процес стицања знања и вештина, развијања свести и ставова неопходних за лични и професионални развој и активно учешће у друштвеном животу. Способност за целоживотно учење обухвата све компетенције које се стичу образовањем. Компетенција за учење основа је целоживотног учења.
Ученик треба да буде оспособљен и мотивисан да схвати значај учења; изабере одговарајуће методе; прати сопствени напредак током учења и усмерава учење у складу са намерама и циљем који има. Ученик стиче нова знања и вештине, примењујући претходно учење и ваншколско искуство. Развија свест и о стваралачкој природи учења. Истрајан је и превазилази тешкоће у учењу.

• Има позитиван и одговоран однос према учењу.
• Мотивисан је и оспособљен да самостално планира, организује, спроводи и вреднује учење; разликује битно од небитног, изражава и образлаже идеје.
• Користи различите изворе информација и има критички однос према њима.
• Примењује одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем, интересовањима, условима и временом.
• Способан је да самостално и у сарадњи са другима истражује, открива и повезује нова знања; користи могућности ваншколског учења; негује и развија лична интересовања.

ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ДЕМОКРАТСКОМ ДРУШТВУ

Ученик разуме и прихвата значај принципа правде, слободе, солидарности, националне, верске, родне и етничке равноправности и одговорности – као темеља демократског друштва, активно учествујући у животу школе (одељенска заједница, вршњачки тим, ученички парламент и сл.) и заједница којима припада (нпр. породица, локална заједница) у складу са својим узрастом. Поштује и залаже се за поштовање дечјих и људских и мањинских права, као и личног и националног достојанства. Упознаје себе, развија своје друштвене улоге и јача свој идентитет, лични интегритет, самосталност, самопоуздање и позитиван однос према другима. Поштује равноправност различитих заједница, њихову традицију и културни идентитет. Одговоран је за изборе и одлуке које чини и понаша се хумано и с уважавањем према другима. Аргументовано заступа ставове и мишљења уважавајући супротна гледишта, као и усвојене процедуре доношења одлука.

• Има позитиван став према поштовању људских права и слобода.
• Зна дечја и основна људска права и одговорности, уме да препозна њихово кршење и способан је да их аргументовано брани.
• Понаша се одговорно, хумано и толерантно у друштву.
• Примењује процедуре демократског друштва у одлучивању и избору; поштује одлуке већине и уважава мишљења мањине.
• Негује своју националну културну баштину и активно учествује у интеркултуралном дијалогу.
• Промовише позитивне вредности друштва у различитим активностима (нпр. хуманитарне, еколошке, културно-уметничке акције; борба против насиља и дискриминације по било ком основу (нпр. верском, националном, родном, узрасном, етничком…); акције против болести зависности, злостављања животиња, итд.).

ЕСТЕТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик влада основним значењем појмова култура и естетичка вредност1. Eстетичку вредност не везује само и искључиво за уметност, већ и за друге садржаје: природне или биологистичке (нпр. непоновљивост природе), социолошке или идеолошке (човеково деловање на природу, односи унутар заједнице), емотивно-афективне (креативност и стваралачко мишљење и понашање2 како појединца, тако и групе) и практичне (појмови, модели, поступци, теоријске основе игре, литерарних, ликовних, музичких и сценских облика и сл.).
• Препознаје естетичке елементе у различитим контекстима као што су: уметничко стваралаштво, национална и светска природна и културна баштина, језичка култура у уметничком и у неуметничком домену (свакодневни говор у приватном и јавном животу, електронским и штампаним медијима, дизајну и другим видовима комуникације…), научно мишљење, друштвени односи, друштво и појаве у друштву.
• Показује позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознаје и разуме њихове вредности, повезује културну и природну баштину са историјским и географским контекстом и доприноси очувању природних и културних добара.
• Препознаје и развија сопствене стваралачке способности и креативност у свим уметничким и неуметничким пољима свог деловања.
• Употребљава основне појмове, схеме и правила која припадају теоријама уметничких грана које постоје у основном образовању.
• Показује осетљивост за еко-културу и културу свакодневног живљења и има критички однос према употреби и злоупотреби природе

КОМУНИКАЦИЈА

Ученик комуницира на сврсисходан и конструктиван начин у приватном, јавном, и образовном контексту. Прилагођава начин и средства комуникације карактеристикама ситуације. Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил комуникације специфичан за различите научне, техничке и уметничке дисциплине. У комуникацији уме да изрази мишљење, осећања и ставове и да представи своје циљеве на позитиван, конструктиван и аргументован начин поштујући и уважавајући другог. Критички процењује садржај и начин комуникације у различитим ситуацијама. Има развијену свест о значају конструктивне комуникације и активно доприноси неговању културе дијалога у заједницама којима припада.

• Познаје различитe обликe комуникације и њихове одлике (усмену и писану, невербалну, телефоном, путем интернета, итд.).
• Уме јасно да се изрази усмено и писано, у складу са потребама и карактеристикама ситуације, поштујући ограничења у погледу дужине и намене.
• Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност.
• Изражава своје ставове, мишљења, осећања, на позитиван, конструктиван и аргументован начин.
• Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил који је специфичан за различите дисциплине; кроз комуникацију негује културу изражавања и чува језички идентитет.
• Уме да саслуша излагање саговорника до краја и без упадица.

ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ОКОЛИНИ

Ученик стиче знања и развија свест о дејству људских активности на животну средину и природу; усваја ставове о неопходности очувања непосредне и шире околине и развија способности активног деловања ради очувања средине у школи, непосредној околини и породици. Познаје људске активности и начин на који оне могу да угрозе или унапреде околину, живи свет и природу у окружењу. Одговоран је према квалитету сопственог живота, што обухвата и однос према околини и однос према здрављу. Разуме сопствену одговорност и одговорност заједнице у изградњи личне и заједничке будућности, као и будућности наредних генерација. У области одрживог развоја – зна основне поставке одрживости, разуме принципе одрживог развоја и практикује активности које га подржавају.
• Уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у широј околини и свакодневном животу; развија свест о положају човека у природи и његовој одговорности за стање животне средине и природе.
• Сагледава које активности (обрасци понашања), на личном нивоу, нивоу заједнице и глобалном нивоу, могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе.
• Спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да се његова добробит и добробит заједнице и друштва огледа и у квалитету и одрживости његове околине.
• Практикује активности које подстичу одрживост, на пример штедња воде и енергије, разврставање отпада, рециклажа; повезује значај тих активности за свој будући живот, живот заједнице, као и живот будућих генерација.
• Активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене ка заштити, обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју.
• Процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада, и одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и одрживи развој.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЗДРАВЉУ
Ученик користи знања, вештине и усваја ставове ради очувања и унапређивања психофизичког здравља. Одговоран однос према здрављу укључује развијање свести о важности сопственог здравља и безбедности, знања о основним чиниоцима који утичу на здравље и практиковање здравих животних стилова. Својим понашањем, као појединац и део различитих група и заједница, промовише здравље, заштиту здравља и здраве стилове живота. Уочава опасности по здравље и доноси одлуке значајне за превенцију болести и очување здравља и укључује се у друштвене активности значајне за превенцију болести и очување здравља.
• Познаје улогу и значај воде и састојака намирница, примењује правила и принципе здраве исхране (редовност, важност доручка, умереност, разноврсност, начин прераде намирница) и зна последице неправилне исхране.
• Познаје основне карактеристике неких болести органа, принципе преноса заразних болести и шта их изазива и примењује мере превенције, личне хигијене и хигијене простора.
• Познаје могуће последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних супстанци укључујући и последице других облика болести зависности (нпр. интернет, клађење, дијете) и свестан је здравствених, породичних и социјалних последица сопственог избора.
• Разуме утицај природних појава и индустријских производа (фармацеутских, техничких, хемијских, итд.) на здравље, чита декларације и упутства на производима, слуша савете стручњака и према њима поступа.
• Препознаје сигурносне и здравствене ризике у животу и раду, примењује мере заштите, предвиђа и избегава опасне ситуације, познаје начине пружања прве помоћи и својим понашањем промовише здравље и сигурност.
• Бира стил живота и навике, имајући на уму добре стране и ризике тог избора. Разуме да је стил живота ствар личног избора и преузима одговорност за свој избор.

ПРЕДУЗИМЉИВОСТ И ОРИЈЕНТАЦИЈА КА ПРЕДУЗЕТНИШТВУ

Ученик препознаје могућности у школи и заједници да идеју претвори у активност, покреће и спремно прихвата промене, преузима одговорност, показује иницијативу и јасну оријентацију ка остварењу циљева и постизању успеха. Ученик кроз образовање стиче свест о сопственим потенцијалима и интересовањима и бива оснажен да самостално доноси одлуке о изборима будућег образовања, занимања и професионалне оријентације. Реализује унапред осмишљене идеје и учествује у пројектима који се тичу школе и локалне заједнице. Ученик стиче знања о карактеристикама одређених послова и радних места, разуме свет рада и пословања из перспективе друштва и спреман је на волонтерски рад и покретање хуманитарних акција.
• Прилагођава се друштвеним и економским променама, усмерен је на развој нових вештина, које примењује у практичном раду; суочава се са неизвесностима на иницијативан и предузимљив начин.
• Препознаје сопствене предности и своје могућности у односу на будуће образовање и професионалну оријентацију.
• Спреман је да учествује у самосталним и тимским пројектима; способан је да развије идеју, представи је, образложи и преговара у тиму о њеној реализацији; учествује у активностима са другима у оквиру своје тимске улоге.
• Мотивисан је и зна да истакне своје добре особине које су важне за обављање школских и радних задатака и користи CV и мотивационо писмо да опише своје компетенције, жеље и очекивања.
• Зна да постави реалне циљеве и на основу датих могућности уме да планира и проналази начине њиховог остваривања.

РАД С ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈАМА

Ученик разуме значај коришћења поузданих података и информација у процесу учења, њихову примену за рад, доношење одлука и свакодневни живот. Користи знања и вештине из различитих предмета да представи, прочита и протумачи податке користећи текст, бројеве, дијаграме и различите аудио-визуелне форме. Ученик користи и самостално проналази различите изворе информација и података, (библиотеке, медије, интернет, институције, личну комуникацију, итд.), критички разматра њихову поузданост и ваљаност, разврстава их и повезује релевантне информације из различитих извора.
• Зна да је за разумевање појава и догађаја и доношење компетентних одлука потребно имати релевантне и поуздане податке и разликује податак/информацију од њиховог тумачења.
• Користи податке из различитих извора и начине добијања података и на основу тога процењује њихову поузданост и препознаје могуће грешке уз помоћ наставника.
• Користи информације у различитим симболичким модалитетима (табеларни, графички, текстуални приказ), чита, тумачи и примењује их, повезујући их са претходним знањем из различитих области.
• Селектује, обрађује наводећи извор и аутора, чува и презентује податке у различитим форматима, укључујући и ИКТ.
• Разликује јавне и приватне податке и користи основна правила чувања приватности података.

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

Ученик примењује знање из различитих предмета, искуство стечено изван школе, интелектуалне, емоционалне и социјалне способности у проналажењу одговора/решења у за њега новим ситуацијама које се јављају током учења, као и у свакодневном животу. Оспособљен је да у циљу решавања проблемских ситуација селективно и сврсисходно користи књиге и друге изворе информација, алате, помоћ наставника, ученика и других особа из школског и ваншколског окружења. Ученик је мотивисан да реши проблемску ситуацију, истрајава у решавању, проналази/осмишљава решење проблемских ситуација, процењује тачност решења и начин решавања.

• Препознаје проблем, рашчлањује проблемску ситуацију на делове и уочава везе и односе између њих у светлу претходно стечених знања у оквиру различитих предмета и ваншколског искуства.
• Планира стратегију решавања проблема (претпоставља решења, планира редослед активности, избор извора информација, средстава/опреме коју ће користити, са ким ће сарађивати, са ким ће се консултовати).
• Решава проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене учењем различитих предмета и ваншколским искуством.
• Самостално или консултујући друге особе (вршњаке, наставнике, родитеље) преиспитује начин решавања проблема, алтернативне начине решавања, тачност и прецизност решења.
• Формулише објашњења и закључке на основу резултата до којих је дошао у раду, презентује их и дискутује са другим особама и преиспитује их у светлу добијених коментара. Стечена нова сазнања и вештине повезује у јединствену целину са претходним.
• Проверава применљивост решења у пракси и користи стечена знања и вештине у новим ситуацијама.

САРАДЊА

Ученик развија способност да у сарадњи са другима или да се као члан групе ангажује на заједничком решавању проблема или реализацији заједничких пројеката. Учествује у заједничким активностима на конструктиван, одговоран и креативан начин афирмишући дух међусобног поштовања, равноправности, солидарности и сарадње. Активно, аргументовано и конструктивно доприноси раду групе у свим фазама групног рада: формирање групе, формулисање заједничких циљева, усаглашавање у вези са правилима заједничког рада, формулисање оптималног начина за остварење заједничких циљева на основу критичког разматрања различитих предлога, подела улога и дужности, преузимање одговорности за одређене активности, надгледање заједничког рада и усклађивање постигнутих договора са новим искуствима и сазнањима до којих се долази током заједничког рада и сарадње.
У процесу договарања, уме да изрази своја осећања, уверења, ставове и предлоге. Подржава друге да изразе своје погледе, прихвата да су разлике у погледима предност групног рада и поштује друге који имају другачије погледе.
У сарадњи са другима залаже се да се одлуке доносе заједнички на основу аргумената и прихваћених правила заједничког рада.
• Активно и конструктивно учествује у раду групе или пара.
• Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи или пару.
• Доприноси решавању разлика у мишљењу и ставовима поштујући друге као равноправне чланове тима или групе.
• Одговорно и савесно извршава заједничке активности стављајући интересе групе изнад сопствених.
• Критички процењује свој рад и рад чланова групе, доприноси унапређивању рада групе и уме да представи резултате рада.

ДИГИТАЛНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик је способан да користи одређена средства из области информационо- комуникационих технологија (уређаје, софтверске производе и сервисе из области електронских комуникација) на одговоран и критички начин ради ефикасног испуњавања постављених циљева, задатака и сопствених потреба у свакодневном животу и образовању. Познаје основне карактеристике информационо-комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ), односно њихов утицај и значај на живот и рад појединца и заједница. Уме да одабере одговарајуће ИКТ средство и да га користи на одговоран и креативан начин у свакодневним активностима (учење и креативан рад; сарадња; комуникација; решавање проблема; организација, обрада, размена и презентација информација). Приликом коришћења ИКТ-а, свестан је ризика за сопствену и туђу сигурност и добробит, поштује приватност и одговорним поступањем штити себе и друге.
• Уме да претражује, критички анализира и систематизује информације у електронском облику користећи одговарајућа средства ИКТа.
• Уме да представи, оргaнизуje и обликује одређене информације, користећи на ефикасан начин могућности ИКТ средства.
• Приликом решавања проблема уме да одабере средство ИКТ-а и да га користи на одговарајући начин.
• Eфикaснo кoристи ИКТ зa кoмуникaциjу и сaрaдњу.
• Препознаје предности, ризике и опасности по себе и друге и одговорно поступа при коришћењу ИКТ-а.

 

Učenici

Slovarice, da ili ne 4. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .

U Vama kao roditelju ali i kao stručnjaku u radu sa decom koja imaju razvojne poteškoće rodila se snažna ideja opovrgavanja postojećeg principa početnog opismenjavanja i počeli ste da tragate za principom i metodskim rešenjem koji bi ispravio ove greške i bio u potpunosti kompatibilan sa našim pismom?

Da, još od 2012. godine radim na slovarici i uobličavanju metode za početno opismenjavanje, a tokom prošle godine odvažila sam se da se obratim mom negdašnjem profesoru-komentoru na diplomskom, dr Lazaru Tenjoviću, sa idejom o istraživanju koje bi diskvalifikovalo postojeći princip i ukazalo na eventualne prednosti modela koji sam razvila, a nazvala ga ALGO metod ranog čitanja.

I tako je otpočela priča. profesor je pozvao prof. dr Vanju Ković i prof. dr Dejana Lalovica da čuju ideju i prezentaciju, oni su se – na moju izuzetnu radost – sa velikom dobronamernošću, pozitivnom energijom i pozitivnom ocenom saglasili da se pokrene neko istraživanje koje bi najpre bilo u formi pilota koji bi proverio efektivnost samog metodskog postupka – na nivou radi/ne radi.

Saradnju smo uoblicili tako da nosilac projekta bude udruženje “Algo centar za rani razvoj i prevenciju mentalnog zdravlja dece”, a prof. V. Ković, sa katedre za psihologiju ucenja, mišljenja i pamćenja, koja je aktivan istrazivac u polju neurokognicije ( Lab. za neurokogniciju i primenjenu kogniciju) vodja je tima fakulteta te zajednički entuzijazmom, začinjenim doprinosom mladih volontera, sprovodimo pilot-projektu provere ALGO metode ranog citanja.

Pilot bi trebalo da se okonča do kraja maja, a obavlja se u jednom vrtiću na Novom Beogradu, u divnom, gotovo porodičnom ambijentu, sa podrškom stručnog osoblja koje je rado prihvatilo saradnju – i dečicom uzrasta između 3;6 – 5;2 godine. Akcenat je na ranom predškolskom uzrastu jer su zapravo deca upravo na ovom uzrastu motivisana za ulazak u čitalački svet.

Vaše sredstvo-Algo slovarica i prateći metodski pristup namenjeni su, dakle, ranom predškolskom uzrastu.

Upravo tako.

Paradoksalno je da Japanci-narod sa najsloženijim pismom kreće sa obukom čitanja od 3. godine, a mi-narod najjednostavnijeg pisma – tek od 6-7!

U Engleskoj, takođe, imamo primer dobre prakse ranog čitanja. A znamo da je njihovo pismo -pismo duboke ortografije – na suprotnom polu zamišljene skale složenosti od našeg.

Možda to nije slučajno, budući da je dugogodišnja longitudinalna blizanačka studija, sprovedena u Engleskoj, ukazala na to da rano čitanje neosporno unapređuje inteligenciju.

Možda onda i nije tako slučajno što Japanci slove za najinteligentniji narod?

Kako ste koncipirali svoj novi ALGO pristup?

Pristup u potpunosti odgovara jednostavnosti naše azbuke, a implementira elemente učenja putem otkrića, instrumentalnog učenja i kontrole greške tj. algoritam provere tačnosti salaganja reči. Na taj način deci je od početka dostupna kontrola i upravljanje učenjem koji predstavljaju elemente egzekutivnog sistema tj. najviših kognitivnih funkcija.

Studije praćenja očnih pokreta ukazuju na to da se oko 3-4.godine stabilizuju fiksacije i da je dete sposobno da upravlja njima i sakadama na način koji je neophodan za pretraživanje teksta. A faktor pretraživanja očnim pokretima u istraživanjima se pokazao kao nezavisan faktor uspešnosti čitanja.

ALGO metod implicira vežbanje ovih pokreta putem pretraživanja učenog slova na tablama za pretraživanje, čime dete istovremeno vrši diferencijaciju u odnsu na druga slova-perceptivne stimulus i učvršćuje stečene sinapse glas-slovo.

Kakvi su vam prvi rezultati?

Prvi rezultati su i nama bili iznenađujući. Napravili smo presek nakon što su deca metodski prošla 13 slova. Ono što je bitno, a vredi naglasiti, jeste da su sva ta slova prošla za samo 6 dana od po pola sata obuke. Ispostavilo se da je pomak (u odnosu na početno stanje) i za velika i za mala slova bio evidentan i statistički značajan – za velika, a još izrazitije-mala slova! Ovo je jako značajno, naročito ukoliko imamo u vidu da istraživanja pokazuju da deca brže usvajaju i bolje znaju velika nego mala slova. A pri tome su mala slova frekventnija u iskustvu tj. veća je korist znanja malih slova – kada je čitanje u pitanju. Dakle – metod radi i efektivan je.

Reči dečica još uvek uglavnom ne mogu da čitaju, osim jednog dečaka koji je skoro 2/3 slova znao na ulazu. Ali nije umeo da pročita nijednu reč, osim reči NOS. Sada je znao sva slova i mogao je da pročita sve reči koje su konstruisane od – do tada učenih slova. Reči su bile u formi velikih i malih slova, a pola njih je bilo poznato tj. izlagano tokom obuke ali pola njih je bilo novo, nepoznato. Mali Đole sada je mogao da pročita tečno i glatko reči u svim varijantama!

Ovakvi razultati nas raduju tako da s nestrpljenjem iščekujemo kraj pilot-istraživanja koje bi trebalo da bude okončano krajem maja.

Obuku, pored Vas, obavljaju i volonteri ?

Da, studenti psihologije druge godine (i jedna studentkinja sa FASPER-a), koji su se prijavili nakon prezentacije koju sam u novembru održala na  Filozofskom fakultetu u Beogradu sada učestvuju u projektu i divni su i motivisani saradnici. Metodski, za istraživanje je veoma bitno da procedura bude ujednačena tako da zajedno odlazim sa po dvoje volontera tri puta nedeljno u vrtić da držimo obuku. Volonteri su zaista motivisani i smenjuju se, uprkos obavezama koje se sada u maju zahuktavaju, a zajednički entuzijazam oseća se u svakom segmentu projekta.

Učenici

Slovarice, da ili ne 2. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

 

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

Da li biste to vase zapažanje mogli da potkrepite i nekim empirijskim pokazateljima?

Da, iako su se dokazi “slučajno” nametnuli tokom traganja za nekim drugim podacima, vezanim za process konstrukcije testa fonološke svenosti. Doduše, pitanje je da li slučajnosti postoje.

Elem, pred kraj jednog članka (M. Pavić I J. Sindik, 2010) na tu temu navodi se usputno zapažanje koje upravo upućuje na mehanizam stvaranja zbrke posredstvom tradicionalnih slovarica. Naime, navodi se primer deteta koje je slovo NJ pročitalo kao LJ, a geneza greške počiva upravo na vezi između slova i slikovnog pojma: uz slovo NJ bila je “vezana” slika njihaljke, kako se često naziva ljuljaška u hrvatskom izgovoru. Međutim, dete je sliku dekodiralo kao ljuljašku, izolovalo početno slovo i pročitalo ga kao LJ! Eto dokaza kako ovaj princip vezivanja dovodi do zbrke i greške u dekodiranju.

Ovim povodom je baš zgodno citirati Bakovljeva koji kaže: ,,Nastava može biti očigledna i bez ikakvih očiglednih sredstava, a ne mora biti očigledna ni s mnoštvom takvih sredstava.”

Ja bih se drznula da tvrdim kako su deca zapravo učila slova uprkos, a ne zahvaljujući ovakvim slovaricama.

I sama sam, kao učitelj sa dugogodišnjim iskustvom bila sklona da ozbiljno dovedem u pitanje ovaj princip koji zaista nikada nije ozbiljno revidiran. Šta mislite, kako je do toga došlo i kako je došlo do nastanka ovog principa.

I sama sam postavila sebi ovaka pitanja ali nisam uspela da doprem do građe koja bi ukazala na genezu ovog principa.

Ono što mi se nametnulo kao logičan i moguć odgovor jeste pretpostavka da smo princip početne obuke posredstvom didaktičkih elemenata sa navedenim ,,principom očiglednosti”, zapravo preslikali kao rešenje od naroda anglosaksonskog porekla i, uopšte, dubljih ortografija od naše.

Kada nemate princip apsolutnog reciprociteta glas-slovo i doslednosti konvertovanja, vi ste na neki način u nevolji. Rešenje se nameće u vezivanju cele reči za slikovno predstavljen pojam. Tako reč, a ne slovo, postaje najmanja jezička jedinica.Ovo bismo donekle mogli da opravdamo jer u ovom slučaju nemamo zbrku i netačne informacije. Jer – slika evidentno jeste adekvatan represent reči. Ali onda se desilo da se neko dosetio da bojom istakne početno slovo u datoj reči i unese dodatni asocijativni element. Najzad, neko treći – verujući da ide ka pojednostavljenju i namećući svoje “inventivno” rešenje (a očigledno nemajući dovoljno znanja o neurokognitivnom razvoju) – odbacio je “suvišna slova”, ostavljajući samo početno uz sliku i tako proizveo novi princip i zbrku o kojoj govorismo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU O TOME ZAŠTO JE NAŠE PISMO NAJTEŽE ZA UČENJE I IMA LI TO VEZE SA REZULTATIMA NA PISA TESTIRANJU

Učenici

ISHODI UČENJA ZA I RAZRED OŠ

                                                                                                Slika/https://opedge.com/Articles/ViewArticle/2011-03_02

SRPSKI JEZIK

 

Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izražavanja, negujući svest o značaju uloge jezika u očuvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tumačenje odabranih književnih i drugih umetničkih dela iz srpske i svetske baštine, radi negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti.

– razlikuje izgovoreni glas i napisano slovo; izgovorene i napisane reči i rečenice;
– vlada osnovnom tehnikom čitanja i pisanja ćiriličkog teksta;
– razume ono što pročita;
– aktivno sluša i razume sadržaj književnoumetničkog teksta koji mu se čita;
– prepozna pesmu, priču i dramski tekst;
– odredi glavni događaj, vreme (redosled događaja) i mesto dešavanja u vezi sa pročitanim tekstom;
– uoči likove i pravi razliku između njihovih pozitivnih i negativnih osobina;
– izrazi svoje mišljenje o ponašanju likova u književnom delu;
– prepozna zagonetku i razume njeno značenje;
– prepozna basnu i razume njeno značenje;
– razlikuje slovo, reč i rečenicu;
– pravilno izgovori i napiše kratku i potpunu rečenicu jednostavne strukture sa odgovarajućom intonacijom, odnosno interpunkcijskim znakom na kraju;
– pravilno upotrebi veliko slovo;
– učtivo učestvuje u vođenom i slobodnom razgovoru;
– oblikuje usmenu poruku služeći se odgovarajućim rečima;
– usmeno prepričava; usmeno priča prema slici/slikama i o doživljajima;
– usmeno opisuje stvari iz neposrednog okruženja;
– bira i koristi odgovarajuće reči u govoru; na pravilan način koristi nove reči u svakodnevnom govoru;
– napamet govori kraće književne tekstove;
– učestvuje u scenskom izvođenju teksta;
– pažljivo i kulturno sluša sagovornike;
– sluša, razume i parafrazira poruku;
– sluša interpretativno čitanje i kazivanje književnih tekstova radi razumevanja i doživljavanja;
– primenjuje osnovna pravopisna pravila;
– piše čitko i uredno;
– pismeno odgovara na postavljena pitanja;
– spaja više rečenica u kraću celinu;
– piše rečenice po diktatu primenjujući osnovna pravopisna pravila;
– glasno čita, pravilno i sa razumevanjem;
– tiho čita (u sebi) sa razumevanjem pročitanog;
– pronađe informacije eksplicitno iznete u tekstu.

 

MATEMATIKA

 

Cilj učenja predmeta matematika je da učenik, ovladavajući matematičkim konceptima, znanjima i veštinama, razvije osnove apstraktnog i kritičkog mišljenja, pozitivne stavove prema matematici, sposobnost komunikacije matematičkim jezikom i pismom i primeni stečena znanja i veštine u daljem školovanju i rešavanju problema iz svakodnevnog života, kao i da formira osnov za dalji razvoj matematičkih pojmova.

 

– odredi međusobni položaj predmeta i bića i njihov položaj u odnosu na tlo;
– uporedi predmete i bića po veličini;
– uoči i imenuje geometrijske oblike predmeta iz neposredne okoline;
– imenuje geometrijska tela i figure;
– grupiše predmete i bića sa zajedničkim svojstvom;
– složi/razloži figuru koja se sastoji od poznatih oblika;
– razlikuje: krivu, pravu, izlomljenu, zatvorenu i otvorenu liniju;
– crta pravu liniju i duž pomoću lenjira;
– broji unapred i unazad i sa preskokom;
– pročita, zapiše, uporedi i uredi brojeve prve stotine i prikaže ih na brojevnoj pravoj;
– koristi redne brojeve;
– razlikuje parne i neparne brojeve, odredi najveći i najmanji broj, prethodnika i sledbenika;
– koristi pojmove: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika;
– sabira i oduzima dva jednocifrena broja ne zapisujući postupak;
– sabira i oduzima do 100 bez prelaza preko desetice;
– rastavi broj na sabirke i primeni zamenu mesta i združivanje sabiraka radi lakšeg računanja;
– reši tekstualni zadatak sa jednom operacijom;
– razlikuje novčane apoene do 100 dinara i uporedi njihovu vrednost;
– uoči pravilo i odredi sledeći član započetog niza;
– pročita i koristi podatke sa jednostavnijeg stubičnog i slikovnog dijagrama ili tabele;
– izmeri dužinu zadatom, nestandardnom jedinicom mere;
– preslika tačke i figure u kvadratnoj mreži na osnovu zadatog uputstva.

 

 

SVET OKO NAS

 

Cilj učenja predmeta svet oko nas jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i društvenog okruženja i razvijanje sposobnosti za odgovoran život u njemu.

 

– prepozna i iskaže radost, strah, tugu i bes uvažavajući sebe i druge;
– pravovremeno i primereno situaciji iskaže svoje osnovne životne potrebe za hranom, vodom i odlaskom u toalet;
– se ponaša tako da uvažava različitosti svojih vršnjaka i drugih ljudi;
– pridržava se dogovorenih pravila ponašanja u školi i prihvata posledice ako ih prekrši;
– sarađuje sa vršnjacima u zajedničkim aktivnostima;
– održava ličnu higijenu i adekvatno se odeva u cilju očuvanja zdravlja;
– čuva svoju, školsku i imovinu drugih;
– prati instrukcije odraslih u opasnim situacijama: poplava, zemljotres, požar;
– svojim rečima opiše primer neke opasne situacije iz svog neposrednog okruženja;
– primenjuje pravila bezbednog ponašanja na putu od kuće do škole prilikom kretanja ulicom sa i bez trotoara i prelaska ulice;
– snađe se u prostoru pomoću prostornih odrednica: napred-nazad, levo-desno, gore-dole i karakterističnih objekata;
– odredi vreme svojih aktivnosti pomoću vremenskih odrednica: delovi dana, obdanica i noć, dani u nedelji, pre, sada, posle, juče, danas, sutra, prekjuče, prekosutra;
– posmatranjem i opipavanjem predmeta odredi svojstva materijala: tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo- glatko;
– učestvuje u izvođenju jednostavnih ogleda kojima ispituje prirodne fenomene;
– razlikuje prirodu od proizvoda ljudskog rada na primerima iz neposrednog okruženja;
– prepoznaje oblike pojavljivanja vode u neposrednom okruženju: potoci, reke, bare, jezera;
– prepoznaje izgled zemljišta u neposrednom okruženju: ravnica, brdo, planina;
– identifikuje biljke i životinje iz neposrednog okruženja na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda;
– uočava raznovrsnost biljaka i životinja na osnovu spoljašnjeg izgleda;
– prepoznaje glavu, trup, ruke i noge kao delove tela i njihovu ulogu u njegovom svakodnevnom životu;
– prepoznaje ulogu čula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira u njegovom svakodnevnom funkcionisanju i saznavanju okruženja;
– štedi vodu i odlaže otpad na predviđena mesta;
– se ponaša tako da ne ugrožava biljke i životinje u neposrednom okruženju;
– povezuje rezultate učenja i rada sa uloženim trudom.

 

 

LIKOVNA KULTURA

 

Cilj učenja predmeta likovna kultura je da se učenik, razvijajući stvaralačko mišljenje i estetičke kriterijume kroz praktični rad, osposobljava za komunikaciju i da izgrađuje pozitivan odnos prema kulturi i umetničkom nasleđu svog i drugih naroda.

– opiše, svojim rečima, vizuelne karakteristike po kojima prepoznaje oblike i prostor;
– poredi svoje utiske i utiske drugih o umetničkim delima, izgledu objekata/predmeta i oblicima iz prirode i okruženja;
– odredi, samostalno i u saradnji sa drugima, položaj oblika u prostoru i u ravni;
– crta na različitim podlogama i formatima papira;
– koristi materijal i pribor u skladu sa instrukcijama;
– oblikuje jednostavne figure od mekog materijala;
– odabere, samostalno, način spajanja najmanje dva materijala;
– prevede jednostavne pojmove i informacije u likovni rad;
– izrazi, materijalom i tehnikom po izboru, svoje zamisli, doživljaje, utiske, sećanja i opažanja;
– preoblikuje, sam ili u saradnji sa drugima, upotrebne predmete menjajući im namenu;
– izrazi poznate pojmove mimikom i pokretom tela, bez zvuka;
– poveže odabranu ustanovu kulture sa njenom namenom;
– poštuje dogovore i pravila ponašanja i oblačenja prilikom posete ustanovama kulture.

 

MUZIČKA KULTURA

 

Cilj učenja predmeta muzička kultura je da kod učenika razvije interesovanje i ljubav prema muzici kroz individualno i kolektivno muzičko iskustvo kojim se podstiče razvijanje kreativnosti, estetskog senzibiliteta i duha zajedništva, kao i odgovornog odnosa prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda.

 

– objasni svojim rečima utiske o slušanom delu, osobine tona, doživljaj preglasne muzike i njenog uticaja na telo i zašto je tišina važna;
– razlikuje odabrane zvukove i tonove, pevanje/sviranje; hor/jedan pevač/grupa pevača; orkestar/jedan svirač/grupa svirača, boju različitih pevačkih glasova i instrumenata i muzičke izražajne elemente;
– prepozna muzički početak i kraj i ponavljanje teme ili karakterističnog motiva u slušanom delu;
– povezuje muzičko delo u odnosu na njemu bliske situacije, vrstu glasa i boju instrumenta sa karakterom dela;
– poštuje dogovorena pravila ponašanja pri slušanju muzike;
– koristi samostalno ili uz pomoć odraslih, dostupne nosioce zvuka;
– izgovara u ritmu uz pokret brojalice;
– peva po sluhu pesme različitog sadržaja i raspoloženja;
– peva po sluhu uz pokret narodne pesme, muzičke igre;
– primenjuje pravilan način pevanja i dogovorena pravila ponašanja u grupnom pevanju i sviranju;
– svira po sluhu zvučne onomatopeje i ilustracije, ritmičku pratnju uz brojalice i pesme, jednostavne aranžmane, sviračke deonice u muzičkim igrama;
– povezuje početne tonove pesama-modela i jednostavnih namenskih pesama sa bojama, ritam sa grafičkim prikazom;
– objašnjava svojim rečima doživljaj svog i tuđeg izvođenja;
– učestvuje u školskim priredbama i manifestacijama;
– napravi dečje ritmičke instrumente;
– stvara zvučne efekte, pokrete uz muziku, manju ritmičku celinu pomoću različitih izvora zvuka, ritmičku pratnju za brojalice, pesme i muzičke igre pomoću različitih izvora zvuka, muzičko pitanje i odgovor na ritmičkim udaraljkama, jednostavnu melodiju na kraći zadati tekst;
– izabere prema literarnom sadržaju odgovarajući muzički sadržaj.

 

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

 

Cilj učenja predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje je da učenik unapređuje fizičke sposobnosti, motoričke veštine i znanja iz oblasti fizičke i zdravstvene kulture, radi očuvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizičkog vežbanja u savremenim uslovima života i rada.

 

– primeni jednostavne, dvostavne opštepripremne vežbe (vežbe oblikovanja);
– pravilno izvede vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;
– kombinuje i koristi usvojene motoričke veštine u igri i u svakodnevnom životu;
– održava ravnotežu u različitim kretanjima;
– razlikuje pravilno od nepravilnog držanja tela i pravilno drži telo;
– primenjuje pravilnu tehniku disanja prilikom vežbanja;
– izvede kretanja, vežbe i
kratke sastave uz muzičku pratnju;
– igra dečji i narodni ples;
– koristi osnovnu terminologiju vežbanja;
– poštuje pravila ponašanja na prostorima za vežbanje;
– poštuje mere bezbednosti tokom vežbanja;
– odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;
– poštuje pravila igre;
– navija fer i bodri učesnike u igri;
– prihvati sopstvenu pobedu i poraz;
– uredno odlaže svoje stvari pre i nakon vežbanja;
– navede delove svoga tela i prepozna njihovu ulogu;
– uoči promenu u rastu kod sebe i drugih;
– uoči razliku između zdravog i bolesnog stanja;
– primenjuje zdravstveno-higijenske mere pre, u toku i nakon vežbanja;
– održava ličnu higijenu;
– učestvuje u održavanju prostora u kome živi i boravi;
– shvati značaj korišćenja voća u ishrani;
– pravilno se ponaša za stolom.

 

GRAĐANSKO VASPITANJE

 

Cilj učenja programa građansko vaspitanje je podsticanje razvoja ličnosti koja je odgovorna prema svojim pravima i pravima drugih, otvorena za dogovor i saradnju i spremna da aktivno učestvuje u životu školske zajednice, uvažavajući principe, procedure i vrednosti demokratskog društva.

 

– navede u čemu je uspešan i u čemu želi da napreduje;
– uočava međusobne razlike i sličnosti sa drugim učenicima u odeljenju;
– ponaša se na način koji ne ugrožava potrebe, prava i osećanja drugih;
– prepozna kod sebe i drugih osnovna osećanja;
– prepoznaje primere poštovanja i kršenja prava deteta u svom okruženju, pričama, filmovima;
– preispituje svoje postupke i prihvata da ne mora uvek da bude u pravu;
– traži pomoć u situacijama kršenja svojih i tuđih prava;
– razlikuje dobru i lošu komunikaciju u sopstvenom iskustvu, bližem okruženju, književnim delima, filmovima;
– komunicira slušajući sagovornika i traži objašnjenje onoga što ne razume;
– slobodno iznosi mišljenje, obrazlaže ideje, daje predloge i prihvata da drugi mogu imati drugačije mišljenje;
– sarađuje i preuzima različite uloge u grupi/timu;
– dogovara se i odlučuje u donošenju odeljenskih pravila i da se ponaša u skladu sa njima;
– svojim rečima obrazloži neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici;
– prepozna dobre strane svog odeljenja i ono što bi trebalo promeniti/poboljšati;
– zajedno sa vršnjacima i nastavnikom učestvuje u rešavanju problema u odeljenju;
– učestvuje u izradi plana jednostavne akcije;
– sa drugim učenicima izvodi i dokumentuje jednostavnu akciju;
– doprinosi promociji akcije;
– na jednostavan način vrednuje izvedenu akciju

 

 

Učenici

Uskršnji mini međuškolski projekat

 Kada slučajnost stvara kreativna dela.

Uskrs je praznik svih. Mi školarci ga posebno veličamo jer tada kretivnost naših učenika i nas učitelja izbije na površinu. Radujemo se svi zajedno. Stvaramo, kreiramo, maštamo.
Ove godine ostvarili smo mini međuškolski projekat sa učenicima OŠ ,, Radoje Domanović“ iz Niša. Oni su napravili gipsana jaja a mi smo ih ukrasili dekupažom. Trudili smo se svi. Zdušno smo pomagali jedni drugima. Bilo je muke ali je zadovoljstvo, kao što možete da vidite, preveliko. Hvala dirktoru škole Dušici Tričković na nesebičnosti i sjajnoj ideji da jaja daruje pod uslovom da budu objavljena na FB. Mi smo uradili i korak više.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Učenici

Partitivna metoda učenja

Jedna od često korištenih strategija učenja je partitativna metoda, koja se sastoji iz šest faza.

 900+ดมผส+ออออ

1. Pregledajte tekst koji treba da učite u cjelini da biste uočili koja pitanja se u njemu obrađuju. U svesci zabilježite podnaslove, pogledajte slike, crteže, grafikone, tabele, pročitajte zaključke iza pojedinih dijelova teksta. Tekst u ovoj fazi ne treba da čitate u cjelini.

2. Pokušajte da formulišete podnaslove gradiva u vidu pitanja.

3. Podijelite gradivo u dijelove, logičke cjeline (na primjer prema podnaslovima ili drugim kriterijumima).

4. Pročitajte prvi dio teksta sa namjerom da ga naučite. Podvucite nepoznate riječi i potražite njihovo tumačenje u riječniku.

5. Zatvorite knjigu i pokušajte u sebi da ponovite gradivo, tj. preslušajte se. Odgovorite na pitanja iz druge faze koja se odnose na ovaj dio gradiva. Ukoliko ne uspijete poslije prvog čitanja da ponovite pređeno, pročitajte taj dio ponovo sa namjerom da ga naučite, a zatim se preslušajte.

Kada ste savladali taj dio, pokušajte pismeno, u vidu teza, sižea, rezimea da opišete suštinu tog dijela teksta.

Zatim, kreirajte listu pitanja koja bi mogao pitati profesor ili koja vas zanimaju u vezi sa gradivom, a na njih nema odgovora u udžbeniku ili knjizi. Zatim, na isti način, naučite ostale dijelove teksta.

6. Kada ste sve dijelove dobro naučili, pogledajte teze još jednom, sklonite ih, zatvorite knjigu i u sebi prepričajte lekcije i gradivo u cjelini. Ako ne možete to da uradite do kraja sa uspjehom, poslužite se knjigom ili tezama da biste se podsjetili onog što niste dobro zapamtili ili razumjeli.

(Vodič za učenje / STUDOMAT.ba)