Učenici

Slovarice, da ili ne 2. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

 

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

Da li biste to vase zapažanje mogli da potkrepite i nekim empirijskim pokazateljima?

Da, iako su se dokazi “slučajno” nametnuli tokom traganja za nekim drugim podacima, vezanim za process konstrukcije testa fonološke svenosti. Doduše, pitanje je da li slučajnosti postoje.

Elem, pred kraj jednog članka (M. Pavić I J. Sindik, 2010) na tu temu navodi se usputno zapažanje koje upravo upućuje na mehanizam stvaranja zbrke posredstvom tradicionalnih slovarica. Naime, navodi se primer deteta koje je slovo NJ pročitalo kao LJ, a geneza greške počiva upravo na vezi između slova i slikovnog pojma: uz slovo NJ bila je “vezana” slika njihaljke, kako se često naziva ljuljaška u hrvatskom izgovoru. Međutim, dete je sliku dekodiralo kao ljuljašku, izolovalo početno slovo i pročitalo ga kao LJ! Eto dokaza kako ovaj princip vezivanja dovodi do zbrke i greške u dekodiranju.

Ovim povodom je baš zgodno citirati Bakovljeva koji kaže: ,,Nastava može biti očigledna i bez ikakvih očiglednih sredstava, a ne mora biti očigledna ni s mnoštvom takvih sredstava.”

Ja bih se drznula da tvrdim kako su deca zapravo učila slova uprkos, a ne zahvaljujući ovakvim slovaricama.

I sama sam, kao učitelj sa dugogodišnjim iskustvom bila sklona da ozbiljno dovedem u pitanje ovaj princip koji zaista nikada nije ozbiljno revidiran. Šta mislite, kako je do toga došlo i kako je došlo do nastanka ovog principa.

I sama sam postavila sebi ovaka pitanja ali nisam uspela da doprem do građe koja bi ukazala na genezu ovog principa.

Ono što mi se nametnulo kao logičan i moguć odgovor jeste pretpostavka da smo princip početne obuke posredstvom didaktičkih elemenata sa navedenim ,,principom očiglednosti”, zapravo preslikali kao rešenje od naroda anglosaksonskog porekla i, uopšte, dubljih ortografija od naše.

Kada nemate princip apsolutnog reciprociteta glas-slovo i doslednosti konvertovanja, vi ste na neki način u nevolji. Rešenje se nameće u vezivanju cele reči za slikovno predstavljen pojam. Tako reč, a ne slovo, postaje najmanja jezička jedinica.Ovo bismo donekle mogli da opravdamo jer u ovom slučaju nemamo zbrku i netačne informacije. Jer – slika evidentno jeste adekvatan represent reči. Ali onda se desilo da se neko dosetio da bojom istakne početno slovo u datoj reči i unese dodatni asocijativni element. Najzad, neko treći – verujući da ide ka pojednostavljenju i namećući svoje “inventivno” rešenje (a očigledno nemajući dovoljno znanja o neurokognitivnom razvoju) – odbacio je “suvišna slova”, ostavljajući samo početno uz sliku i tako proizveo novi princip i zbrku o kojoj govorismo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU O TOME ZAŠTO JE NAŠE PISMO NAJTEŽE ZA UČENJE I IMA LI TO VEZE SA REZULTATIMA NA PISA TESTIRANJU

Učenici

ISHODI UČENJA ZA I RAZRED OŠ

                                                                                                Slika/https://opedge.com/Articles/ViewArticle/2011-03_02

SRPSKI JEZIK

 

Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izražavanja, negujući svest o značaju uloge jezika u očuvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tumačenje odabranih književnih i drugih umetničkih dela iz srpske i svetske baštine, radi negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti.

– razlikuje izgovoreni glas i napisano slovo; izgovorene i napisane reči i rečenice;
– vlada osnovnom tehnikom čitanja i pisanja ćiriličkog teksta;
– razume ono što pročita;
– aktivno sluša i razume sadržaj književnoumetničkog teksta koji mu se čita;
– prepozna pesmu, priču i dramski tekst;
– odredi glavni događaj, vreme (redosled događaja) i mesto dešavanja u vezi sa pročitanim tekstom;
– uoči likove i pravi razliku između njihovih pozitivnih i negativnih osobina;
– izrazi svoje mišljenje o ponašanju likova u književnom delu;
– prepozna zagonetku i razume njeno značenje;
– prepozna basnu i razume njeno značenje;
– razlikuje slovo, reč i rečenicu;
– pravilno izgovori i napiše kratku i potpunu rečenicu jednostavne strukture sa odgovarajućom intonacijom, odnosno interpunkcijskim znakom na kraju;
– pravilno upotrebi veliko slovo;
– učtivo učestvuje u vođenom i slobodnom razgovoru;
– oblikuje usmenu poruku služeći se odgovarajućim rečima;
– usmeno prepričava; usmeno priča prema slici/slikama i o doživljajima;
– usmeno opisuje stvari iz neposrednog okruženja;
– bira i koristi odgovarajuće reči u govoru; na pravilan način koristi nove reči u svakodnevnom govoru;
– napamet govori kraće književne tekstove;
– učestvuje u scenskom izvođenju teksta;
– pažljivo i kulturno sluša sagovornike;
– sluša, razume i parafrazira poruku;
– sluša interpretativno čitanje i kazivanje književnih tekstova radi razumevanja i doživljavanja;
– primenjuje osnovna pravopisna pravila;
– piše čitko i uredno;
– pismeno odgovara na postavljena pitanja;
– spaja više rečenica u kraću celinu;
– piše rečenice po diktatu primenjujući osnovna pravopisna pravila;
– glasno čita, pravilno i sa razumevanjem;
– tiho čita (u sebi) sa razumevanjem pročitanog;
– pronađe informacije eksplicitno iznete u tekstu.

 

MATEMATIKA

 

Cilj učenja predmeta matematika je da učenik, ovladavajući matematičkim konceptima, znanjima i veštinama, razvije osnove apstraktnog i kritičkog mišljenja, pozitivne stavove prema matematici, sposobnost komunikacije matematičkim jezikom i pismom i primeni stečena znanja i veštine u daljem školovanju i rešavanju problema iz svakodnevnog života, kao i da formira osnov za dalji razvoj matematičkih pojmova.

 

– odredi međusobni položaj predmeta i bića i njihov položaj u odnosu na tlo;
– uporedi predmete i bića po veličini;
– uoči i imenuje geometrijske oblike predmeta iz neposredne okoline;
– imenuje geometrijska tela i figure;
– grupiše predmete i bića sa zajedničkim svojstvom;
– složi/razloži figuru koja se sastoji od poznatih oblika;
– razlikuje: krivu, pravu, izlomljenu, zatvorenu i otvorenu liniju;
– crta pravu liniju i duž pomoću lenjira;
– broji unapred i unazad i sa preskokom;
– pročita, zapiše, uporedi i uredi brojeve prve stotine i prikaže ih na brojevnoj pravoj;
– koristi redne brojeve;
– razlikuje parne i neparne brojeve, odredi najveći i najmanji broj, prethodnika i sledbenika;
– koristi pojmove: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika;
– sabira i oduzima dva jednocifrena broja ne zapisujući postupak;
– sabira i oduzima do 100 bez prelaza preko desetice;
– rastavi broj na sabirke i primeni zamenu mesta i združivanje sabiraka radi lakšeg računanja;
– reši tekstualni zadatak sa jednom operacijom;
– razlikuje novčane apoene do 100 dinara i uporedi njihovu vrednost;
– uoči pravilo i odredi sledeći član započetog niza;
– pročita i koristi podatke sa jednostavnijeg stubičnog i slikovnog dijagrama ili tabele;
– izmeri dužinu zadatom, nestandardnom jedinicom mere;
– preslika tačke i figure u kvadratnoj mreži na osnovu zadatog uputstva.

 

 

SVET OKO NAS

 

Cilj učenja predmeta svet oko nas jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i društvenog okruženja i razvijanje sposobnosti za odgovoran život u njemu.

 

– prepozna i iskaže radost, strah, tugu i bes uvažavajući sebe i druge;
– pravovremeno i primereno situaciji iskaže svoje osnovne životne potrebe za hranom, vodom i odlaskom u toalet;
– se ponaša tako da uvažava različitosti svojih vršnjaka i drugih ljudi;
– pridržava se dogovorenih pravila ponašanja u školi i prihvata posledice ako ih prekrši;
– sarađuje sa vršnjacima u zajedničkim aktivnostima;
– održava ličnu higijenu i adekvatno se odeva u cilju očuvanja zdravlja;
– čuva svoju, školsku i imovinu drugih;
– prati instrukcije odraslih u opasnim situacijama: poplava, zemljotres, požar;
– svojim rečima opiše primer neke opasne situacije iz svog neposrednog okruženja;
– primenjuje pravila bezbednog ponašanja na putu od kuće do škole prilikom kretanja ulicom sa i bez trotoara i prelaska ulice;
– snađe se u prostoru pomoću prostornih odrednica: napred-nazad, levo-desno, gore-dole i karakterističnih objekata;
– odredi vreme svojih aktivnosti pomoću vremenskih odrednica: delovi dana, obdanica i noć, dani u nedelji, pre, sada, posle, juče, danas, sutra, prekjuče, prekosutra;
– posmatranjem i opipavanjem predmeta odredi svojstva materijala: tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo- glatko;
– učestvuje u izvođenju jednostavnih ogleda kojima ispituje prirodne fenomene;
– razlikuje prirodu od proizvoda ljudskog rada na primerima iz neposrednog okruženja;
– prepoznaje oblike pojavljivanja vode u neposrednom okruženju: potoci, reke, bare, jezera;
– prepoznaje izgled zemljišta u neposrednom okruženju: ravnica, brdo, planina;
– identifikuje biljke i životinje iz neposrednog okruženja na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda;
– uočava raznovrsnost biljaka i životinja na osnovu spoljašnjeg izgleda;
– prepoznaje glavu, trup, ruke i noge kao delove tela i njihovu ulogu u njegovom svakodnevnom životu;
– prepoznaje ulogu čula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira u njegovom svakodnevnom funkcionisanju i saznavanju okruženja;
– štedi vodu i odlaže otpad na predviđena mesta;
– se ponaša tako da ne ugrožava biljke i životinje u neposrednom okruženju;
– povezuje rezultate učenja i rada sa uloženim trudom.

 

 

LIKOVNA KULTURA

 

Cilj učenja predmeta likovna kultura je da se učenik, razvijajući stvaralačko mišljenje i estetičke kriterijume kroz praktični rad, osposobljava za komunikaciju i da izgrađuje pozitivan odnos prema kulturi i umetničkom nasleđu svog i drugih naroda.

– opiše, svojim rečima, vizuelne karakteristike po kojima prepoznaje oblike i prostor;
– poredi svoje utiske i utiske drugih o umetničkim delima, izgledu objekata/predmeta i oblicima iz prirode i okruženja;
– odredi, samostalno i u saradnji sa drugima, položaj oblika u prostoru i u ravni;
– crta na različitim podlogama i formatima papira;
– koristi materijal i pribor u skladu sa instrukcijama;
– oblikuje jednostavne figure od mekog materijala;
– odabere, samostalno, način spajanja najmanje dva materijala;
– prevede jednostavne pojmove i informacije u likovni rad;
– izrazi, materijalom i tehnikom po izboru, svoje zamisli, doživljaje, utiske, sećanja i opažanja;
– preoblikuje, sam ili u saradnji sa drugima, upotrebne predmete menjajući im namenu;
– izrazi poznate pojmove mimikom i pokretom tela, bez zvuka;
– poveže odabranu ustanovu kulture sa njenom namenom;
– poštuje dogovore i pravila ponašanja i oblačenja prilikom posete ustanovama kulture.

 

MUZIČKA KULTURA

 

Cilj učenja predmeta muzička kultura je da kod učenika razvije interesovanje i ljubav prema muzici kroz individualno i kolektivno muzičko iskustvo kojim se podstiče razvijanje kreativnosti, estetskog senzibiliteta i duha zajedništva, kao i odgovornog odnosa prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda.

 

– objasni svojim rečima utiske o slušanom delu, osobine tona, doživljaj preglasne muzike i njenog uticaja na telo i zašto je tišina važna;
– razlikuje odabrane zvukove i tonove, pevanje/sviranje; hor/jedan pevač/grupa pevača; orkestar/jedan svirač/grupa svirača, boju različitih pevačkih glasova i instrumenata i muzičke izražajne elemente;
– prepozna muzički početak i kraj i ponavljanje teme ili karakterističnog motiva u slušanom delu;
– povezuje muzičko delo u odnosu na njemu bliske situacije, vrstu glasa i boju instrumenta sa karakterom dela;
– poštuje dogovorena pravila ponašanja pri slušanju muzike;
– koristi samostalno ili uz pomoć odraslih, dostupne nosioce zvuka;
– izgovara u ritmu uz pokret brojalice;
– peva po sluhu pesme različitog sadržaja i raspoloženja;
– peva po sluhu uz pokret narodne pesme, muzičke igre;
– primenjuje pravilan način pevanja i dogovorena pravila ponašanja u grupnom pevanju i sviranju;
– svira po sluhu zvučne onomatopeje i ilustracije, ritmičku pratnju uz brojalice i pesme, jednostavne aranžmane, sviračke deonice u muzičkim igrama;
– povezuje početne tonove pesama-modela i jednostavnih namenskih pesama sa bojama, ritam sa grafičkim prikazom;
– objašnjava svojim rečima doživljaj svog i tuđeg izvođenja;
– učestvuje u školskim priredbama i manifestacijama;
– napravi dečje ritmičke instrumente;
– stvara zvučne efekte, pokrete uz muziku, manju ritmičku celinu pomoću različitih izvora zvuka, ritmičku pratnju za brojalice, pesme i muzičke igre pomoću različitih izvora zvuka, muzičko pitanje i odgovor na ritmičkim udaraljkama, jednostavnu melodiju na kraći zadati tekst;
– izabere prema literarnom sadržaju odgovarajući muzički sadržaj.

 

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

 

Cilj učenja predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje je da učenik unapređuje fizičke sposobnosti, motoričke veštine i znanja iz oblasti fizičke i zdravstvene kulture, radi očuvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizičkog vežbanja u savremenim uslovima života i rada.

 

– primeni jednostavne, dvostavne opštepripremne vežbe (vežbe oblikovanja);
– pravilno izvede vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;
– kombinuje i koristi usvojene motoričke veštine u igri i u svakodnevnom životu;
– održava ravnotežu u različitim kretanjima;
– razlikuje pravilno od nepravilnog držanja tela i pravilno drži telo;
– primenjuje pravilnu tehniku disanja prilikom vežbanja;
– izvede kretanja, vežbe i
kratke sastave uz muzičku pratnju;
– igra dečji i narodni ples;
– koristi osnovnu terminologiju vežbanja;
– poštuje pravila ponašanja na prostorima za vežbanje;
– poštuje mere bezbednosti tokom vežbanja;
– odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;
– poštuje pravila igre;
– navija fer i bodri učesnike u igri;
– prihvati sopstvenu pobedu i poraz;
– uredno odlaže svoje stvari pre i nakon vežbanja;
– navede delove svoga tela i prepozna njihovu ulogu;
– uoči promenu u rastu kod sebe i drugih;
– uoči razliku između zdravog i bolesnog stanja;
– primenjuje zdravstveno-higijenske mere pre, u toku i nakon vežbanja;
– održava ličnu higijenu;
– učestvuje u održavanju prostora u kome živi i boravi;
– shvati značaj korišćenja voća u ishrani;
– pravilno se ponaša za stolom.

 

GRAĐANSKO VASPITANJE

 

Cilj učenja programa građansko vaspitanje je podsticanje razvoja ličnosti koja je odgovorna prema svojim pravima i pravima drugih, otvorena za dogovor i saradnju i spremna da aktivno učestvuje u životu školske zajednice, uvažavajući principe, procedure i vrednosti demokratskog društva.

 

– navede u čemu je uspešan i u čemu želi da napreduje;
– uočava međusobne razlike i sličnosti sa drugim učenicima u odeljenju;
– ponaša se na način koji ne ugrožava potrebe, prava i osećanja drugih;
– prepozna kod sebe i drugih osnovna osećanja;
– prepoznaje primere poštovanja i kršenja prava deteta u svom okruženju, pričama, filmovima;
– preispituje svoje postupke i prihvata da ne mora uvek da bude u pravu;
– traži pomoć u situacijama kršenja svojih i tuđih prava;
– razlikuje dobru i lošu komunikaciju u sopstvenom iskustvu, bližem okruženju, književnim delima, filmovima;
– komunicira slušajući sagovornika i traži objašnjenje onoga što ne razume;
– slobodno iznosi mišljenje, obrazlaže ideje, daje predloge i prihvata da drugi mogu imati drugačije mišljenje;
– sarađuje i preuzima različite uloge u grupi/timu;
– dogovara se i odlučuje u donošenju odeljenskih pravila i da se ponaša u skladu sa njima;
– svojim rečima obrazloži neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici;
– prepozna dobre strane svog odeljenja i ono što bi trebalo promeniti/poboljšati;
– zajedno sa vršnjacima i nastavnikom učestvuje u rešavanju problema u odeljenju;
– učestvuje u izradi plana jednostavne akcije;
– sa drugim učenicima izvodi i dokumentuje jednostavnu akciju;
– doprinosi promociji akcije;
– na jednostavan način vrednuje izvedenu akciju

 

 

Učenici

Uskršnji mini međuškolski projekat

 Kada slučajnost stvara kreativna dela.

Uskrs je praznik svih. Mi školarci ga posebno veličamo jer tada kretivnost naših učenika i nas učitelja izbije na površinu. Radujemo se svi zajedno. Stvaramo, kreiramo, maštamo.
Ove godine ostvarili smo mini međuškolski projekat sa učenicima OŠ ,, Radoje Domanović“ iz Niša. Oni su napravili gipsana jaja a mi smo ih ukrasili dekupažom. Trudili smo se svi. Zdušno smo pomagali jedni drugima. Bilo je muke ali je zadovoljstvo, kao što možete da vidite, preveliko. Hvala dirktoru škole Dušici Tričković na nesebičnosti i sjajnoj ideji da jaja daruje pod uslovom da budu objavljena na FB. Mi smo uradili i korak više.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Učenici

Partitivna metoda učenja

Jedna od često korištenih strategija učenja je partitativna metoda, koja se sastoji iz šest faza.

 900+ดมผส+ออออ

1. Pregledajte tekst koji treba da učite u cjelini da biste uočili koja pitanja se u njemu obrađuju. U svesci zabilježite podnaslove, pogledajte slike, crteže, grafikone, tabele, pročitajte zaključke iza pojedinih dijelova teksta. Tekst u ovoj fazi ne treba da čitate u cjelini.

2. Pokušajte da formulišete podnaslove gradiva u vidu pitanja.

3. Podijelite gradivo u dijelove, logičke cjeline (na primjer prema podnaslovima ili drugim kriterijumima).

4. Pročitajte prvi dio teksta sa namjerom da ga naučite. Podvucite nepoznate riječi i potražite njihovo tumačenje u riječniku.

5. Zatvorite knjigu i pokušajte u sebi da ponovite gradivo, tj. preslušajte se. Odgovorite na pitanja iz druge faze koja se odnose na ovaj dio gradiva. Ukoliko ne uspijete poslije prvog čitanja da ponovite pređeno, pročitajte taj dio ponovo sa namjerom da ga naučite, a zatim se preslušajte.

Kada ste savladali taj dio, pokušajte pismeno, u vidu teza, sižea, rezimea da opišete suštinu tog dijela teksta.

Zatim, kreirajte listu pitanja koja bi mogao pitati profesor ili koja vas zanimaju u vezi sa gradivom, a na njih nema odgovora u udžbeniku ili knjizi. Zatim, na isti način, naučite ostale dijelove teksta.

6. Kada ste sve dijelove dobro naučili, pogledajte teze još jednom, sklonite ih, zatvorite knjigu i u sebi prepričajte lekcije i gradivo u cjelini. Ako ne možete to da uradite do kraja sa uspjehom, poslužite se knjigom ili tezama da biste se podsjetili onog što niste dobro zapamtili ili razumjeli.

(Vodič za učenje / STUDOMAT.ba)

Učenici

Agresivnost dece – dečiji gnev /Nebojša Jovanović/

9ab213c8e11a8467117edb64ead21ff0

Da li je gnev loš?

Gnev je prirodna reakcija svih nas, pa tako i male dece. Postupanje prema dečijem gnevu je možda najteži deo roditeljstva i vaspitačkog posla. Mnogi roditelji i vaspitači na dečiji gnev reaguju na pogrešan i destruktivan način.

Kada dete postane ljuto, ono je prilično ograničeno u načinu ispoljavanja svog gneva. Ima samo dva izbora. Da ispolji gnev ponašanjem ili rečima. Oba načina otežavaju pravilno reagovanje roditeljima i vaspitačima. Oba načina su nepodnošljiva i neprihvatljiva. Šta vaspitač može da uradi?

Kao para iz lonca, i gnev mora nekako da izađe iz deteta. Niko, pa ni malo dete, ne može da potisne gnev i da ga stalno drži u sebi. To bi bila jedna od najštetnijih stvari na koje možemo da prisilimo malo dete. Ako detetu ne dozvolimo da ispolji gnev na neki način, ono mora da ga potiskuje sve dublje i dublje, što može da izazove destruktivne probleme kasnije u životu. Ako je dete kažnjeno zbog ispoljavanja gneva rečima ili ponašanjem, ono nema drugog izbora osim da potiskuje gnev i da ga zatvori u sebe. Kao posledica toga, dete nikada neće biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. To je zamka kažnjavanja. Kažnjavanje nije način pomoću koga ćemo da naučimo decu kako da se nose sa gnevom.

Pasivno agresivno ponašanje

Suočeni sa dečijim gnevom, roditelji i vaspitači mogu da naprave još jednu grešku, da planu i istresu teret svog gneva na dete. Deca su bespomoćna pred roditeljskim gnevom. Kada roditelj viče na dete, on zatvara sve prirodne načine ispoljavanja gneva, i dete mora da ga potisne, pridodajući mu još i roditeljski gnev. Zbog čega je ovo toliko štetno?

Ako se previše potiskuje, gnev će se ispoljiti u obliku “Pasivno agresivnog ponašanja”. Pasivno agresivno ponašanje je, uglavnom, nesvesno (dete ne zna da se tako ponaša) i usmereno protiv autoriteta. To je nesvesna motivacija deteta da poljulja autoritet (naročito roditelja i vaspitača) radeći suprotne stavari od onih koje se očekuju od njega. Kada pasivno agresivne crte počnu da karakterišu dečije ponašanje, disciplinovanje postaje noćna mora. Pojavljuju se odugovlačenje, traćenje vremena, tvrdoglavost, namerna neefikasnost i zaboravnost, često dete počinje ponovo da piški ili kaki u gaće i sl. Nesvesni cilj takvog ponašanja je da uznemiri roditelje i druge osobe od autoriteta, i tako izazove gnev. Pasivno-agresivni načini ponašanja su indirektni, lukavi i štetni, a njima dete omalovažava sebe. Pošto je ovakvo ponašanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga koristi kao odbrambeno ponašanje. Roditelji su sami sebe saterali u ćošak. Što više kažnjavaju ovakva ponašanja, dete će ih sve više upražnjavati. Onda če doći škola, pa će loše ocene biti sredstvo za pasivno agresivno ponašanje i roditelji postaju bespomoćni i očajni. Šta ih tek čeka u pubertetu!? Pasivno agresivno ponašanje je preduslov i za drogiranje, pušenje, neprimereni seks, bežanje iz škole, nedisciplinu u školi… pa čak i za samoubistvo.

Pasivno agresivno ponašanje je veoma česta pojava. Zašto? Zato što mnogi ljudi ne razumeju gnev ili ne znaju šta sa njim. Osećaju da je gnev nekako pogrešan i grešan i a ga disciplinom treba „isterati“ iz deteta kao đavola. To je ozbiljna zabluda, jer je osećanje gneva normalno. Svaki čovek u životu oseti gnev, uključujući i Isusa (koji se razljutio na one koji su zloupotrebili hram). Kada se dete razgnevi, i vi ga udarite ili viknete na njega: „Prekini ili ću da te ošamarim“… šta njemu ostaje da uradi? Samo dve stvari: da nastavi da se ponaša neposlušno i da se „tako“ izražava, ili da vas posluša i prestane da se „tako“ izražava. Ako odabere ovu drugu opciju, gnev neće nestati, on će samo biti potisnut i ostaće nerešen u podsvesti, čekajući da kasnije bude izražen na nekog drugog (gde može) ili putem neprikladnog, pasivno agresivnog ponašanja.

Druga greška koju roditelji i vaspitači često čine u vezi sa potiskivanjem gneva je neumesna upotreba humora. Kad god situacija postane napeta, pogotovo ako se dete razgnevi, neki roditelji ga zadirkuju i pokušavaju da nametnu humor, ne bi li umanjili napetost. Šaljivost je, naravno, divna stvar u svakoj porodici. Ali, kad se stalno koristi da bi se izbeglo pravilno postupanje sa gnevom, dete jednostavno ne može da nauči kako da izađe na kraj sa gnevom. Pasivno agresivno ponašanje može lako da postane ukorenjeni, uobičajeni obrazac ponašanja i može da traje celog života.

Učenje zrelog vladanja gnevom

Prisiljavanje deteta da potisne gnev nije pravi put. Moramo ga naučiti kako da se, na adekvatan način, oslobađa gneva, kako da se nosi sa njim. Da bismo to mogli da naučimo decu, potrebo je da i mi sami umemo da se adekvanto nosimo sa vlastitim gnevom. Osećanje gneva nije samo po sebi ni dobro ni loše. Gnev je normalan, i svako živo biće ga oseća. Problem nije sam gnev, već upravljanje gnevom, i u tome mnogi greše. Potrebno je shvatiti da postoje različiti načini upravljanja gnevom i znati koji je najbolji. Počeli smo od najgoreg načina izlaženja na kraj sa gnevom, a to je pasivno agresivno ponašanje. Roditelji, ako vaše dete ili tinejdžer ispoljava svoj gnev verbalno, čak i ako je neprijatan u tome, to je mnogo bolje od pasivno agresivnog ponašanja. Jedna od najvažnijih lekcija odrastanja i sticanja zrelosti jeste izlaženje na kraj sa gnevom na primeren i zreo način. Deca će nastojati da nezrelo ispoljavaju gnev sve dok in neko ne pokaže drugačije. Ne možemo očekivati od deteta ili tinejdžera da gnev izražavaju automastki na najbolji i najzreliji način. Učenje zrelog savladavanje gneva ide postupno, i prolazi kroz određene korake:

Lestvica upravljanja gnevom:

Potpuno nekontrolisano ponašanje – Kad osoba ima napade besa, uništava imovinu ili je nasilna prema drugoj osobi (čak je i ovakvo ponašanje lakše ispraviti nego pasivno agresivno)

Verbalni izliv besa, ali bez fizičkog nasilja, ograničen na vikanje, vrištanje, psovanje. Gnev nije usmeren samo na osobu na koju smo ljuti, nego na bilo koga ko se nalazi u blizini.

Neprijatno verbalno izražavanje(glasno, dranje…) ali bez vređanja i psovanja… ali i dalje nije usmereno samo na onoga ko je izazivač, već na sve prisutne…

Neprijatno ispoljavanje (vikanjem, vrištanjem…) ali ograničavajući se na temu i osobu koja je izazvala.

Ispoljavanje na prijatan i razuman način, ako je moguće i to prema osobi koja je gnev izazvala.

Lestvica upravljanja gnevom napravljena je da bi se razumeli različiti koraci ili nivoi zrelosti u izražavanju gneva, i da bi se pomoglo vaspitačima da uvide da moraju da uče decu kako da, korak po korak, napreduju od jednog nivoa zrelosti do drugog.

Kako učiti dete da napreduje na lestvici kontrole gneva

Petnaest načina gnevnog ponašanja kombinuju se na različite načine na lestvici gneva. Primetićete da je ispoljavanje gneva prvenstveno negativno. Na lestvici su samo prva dva načina potpuno pozitivna. Prvo ću prikazati moguća ponašanja, pa onda, na lestvici gneva, njihove moguće kombinacije.

1. Ljubazno ponašanje

2. Traženje rešenja

3. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao

4. Ostajanje pri prvoj žalbi (ne širenje na “sve i svašta”)

5. Logično i konstruktivno razmišljanje

6. Neprijatno i bučno ponašanje

7. Psovanje, vređanje

8. Usmeravanje gneva prema onima koji ga nisu izazvali

9. Izražavanje žalbi koje nisu direktno povezane

10. Bacanje predmeta

11. Uništavanje imovine

12. Verbalno zlostavljanje

13. Emoconalno destruktivno ponašanje

14. Fizičko zlostavljanje

15. Pasivno agresivno ponašanje

Pozitivno

1. Ljubazno ponašanje, traženje rešenja, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje.

2. Ljubazno ponašanje, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje.

Pozitivno i negativno

3. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno

4. Ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali

5. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Verbalno zlostavljanje.

6. Logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Izražavanje nepovezanih žalbi.

Uglavnom negativno

7. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Emocionalno destruktivno ponašanje

8. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje

9. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje

10. USMERAVANJE GNEVA KA OSOBI KOJA GA JE IZAZVALA, Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ bacanje stvari, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje

11. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ bacanje stvari, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje

Negativno

12. USMERAVANJE GNEVA KA ONIMA KOJI SU GA IZAZVALI. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Uništavanje imovine Þ Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje

13. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Uništavanje imovine, Þ Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje

14. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Uništavanje imovine, Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Fizičko zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje

15. Pasivno agresivno ponašanje

Prilikom učenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponašati prijatno i odlučno. Prijatno znači sa ljubavlju i ljubazno, optimistično, uzdržavajući se od osuđivanja i usađivanja svojih strahova i briga u dete, a naročito sopstvenog gneva. Odlučno znači dosledno istrajavati na daljim očekivanjima vezanim za napredovanje detetove samokontrole na lestvici gneva. Odlučnost ne znači krutost i odsustvo tolerancije. Treba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i stepen zrelosti.

Odnos ljubavi i discipline

Mnogi roditelji i vaspitači ne razumeju odnos između ljubavi i discipline i značenje discipline. Oni u mislima razdvajaju ljubav i disciplinu, kao da su to dve različite stvari. Disciplina i ljubav su nerazdvojne. Dete se mora osećati voljenim, i to je najvažniji deo disciplinovanja. To nikako nije sve, ali je najvažnije. Primena bihejviorističkih tehnika disciplinovanja, ako nije bazirana na bezuslovnoj ljubavi prema detetu, neće dati dobre rezultate. Disciplinovanje je neuporedivo lakše kada se dete oseća iskreno voljenim. Bazični oblici disciplinovanja koji se zasnivaju na ljubavi su:

Gledanje u oči (disciplinovanje kroz kontakt očima kroz koji pokazujemo ljubav i razumevanje)

Primereno dodirivanje, fizički kontakt (Poruka bliskosti, onda i onoliko koliko detetu prija i kada mu prija)

Usredsređeno aktivno slušanje (Dete mora biti sigurno da vaspitač razume ono što ono želi da kaže. Kada dete zna da vi razumete njegova osećanja i želje, mnogo je voljnije da pozitivno reaguje na disciplinu, naročito kada se ne slažete sa njim)

Kontrolisanje sopstvenih osećanja (Nekontrolisana osećanja u svakome pobuđuju nepoštovanje. Zašto da očekujemo suprotno od našeg supružnika ili deteta?

Moramo znati da se gnev teško kontroliše pod određenim uslovima. Neki od njih su:

Kada je osoba depresivna

Kada je osoba uplašena

Kada je psihički ili fizički iscrpljena

Kada njen duhovni život nije zdrav

Neka deca imaju prirodno više poteškoća u savladavanju gneva od druge dece. – bez obzira na tip roditeljstva koji su imala. Na primer deca sa izvesnim neurološkim problemima, sa ADHD strukturom… Deca sa ADHD su impulsivna u ispoljavanju svih osećanja, pa tako i gneva. Potrebno je dosta strpljenja, strukture i doslednosti u vaspitanju, uz pozitivan stav i adekvatno pokazivanje ljubavi, da bi se ovakva deca naučila adekvatnoj kontroli ispoljavanja osećanja gneva.

Zamka telesne kazne

Mnogi roditelji i vaspitači, iznervirani dečijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju “batini iz raja”, telesnom kažnjavanju, kako bi isterali te “zle duhove” i razmaženost iz deteta.

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je upotreba fizičke kazne kao glavnog sredstva za kontrolisanje ponašanja opasna, jeste zato što drastično umanjuje osećanje odgovornosti. Dete se oseća poniženo, oseća nepravdu, što drastično umanjuje njegovo osećanje odgovornosti za ono što je učinilo i onemogućuje mu razvoj savesti.

Druga loša posledica fizičke kazne je poistovećivanje sa napadačem. To je, takođe, mehanizam za izbegavanje krivice. Dete se poistovećuje sa roditeljem koji ga kažnjava (staje na njegovu stranu), i smatra da je ispravno biti agresivan i kažnjavati. Ovaj mehanizam će, kad odraste, kažnjavano dete preneti u svoje roditeljstvo.

Čovek ne može da daje ono što nema. Da bismo naučili svoju decu da vole, moramo biti sposobni da ih volimo na način koji podstiče njihov razvoj. Da bismo ih naučili da adekvatno postupaju sa sopstvenim gnevom, moramo naučiti kako da mi kontrolišemo svoj gnev. Ne da ga potiskujemo, ili da ga ispoljavamo na pasivno agresivan način, već da ga ispoljavamo kontrolisano, konstruktivno, tražeći rešenje problema. I da ne zaboravimo: ljubav ide uvek ispred discipline.

– http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/agresivnost_dece__deciji_gnev.62.html?news_id=174224