Tekstovi

Žao mi dnevnika

(Фото Л. Вулетић)

Pođoh sinoć na roditeljski sastanak. Onako svečano, lep osećaj. Ali, nešto mi fali, nedostaje… ruke su mi prazne. Setih se, dnevnik. Kratko zastanem i fljus, pa nema dnevnika. I odmah mi pade na pamet. Pre izvesnog vremena srela sam svoju učenicu, lekar, specijalizant, majka, supruga, ćerka…kakva sreća i radost. Ćaskamo, nikad kraja ovakvim susretima. I na kraju ONA kaže: ,,Učiteljice, niste se uopšte promenili. Isti ste kao i onda kada sam krenula u prvi razred kada ste nas prozivali iz dnevnika. Sećam se kao juče da je bilo. Nosili ste ….i dnevnik u rukama i rekli ste da treba da ga napunimo peticama.“

Svakog dana zadnjih meseci ulazim u učionicu bez dnevnika. Uvek mi fali. Kao da je to neki statusni simbol. Bar za mene.  Dugme, miš, lozinka i eto ga, dnevnik, es- dnevnik. Moji prvačići su prvo mislili da se igram ili sam na fejsu kad gledam u es. Morala sam da im pokažem kako izgleda i zašto sam stalno na laptopu. Sada znaju šta se dešava.

A, žao mi dnevnika. Nestale su mnoge rečenice iz naše komunikacije sa učenicima – kad otvorim dnevnik…nema više gvirkanja kad upisujemo ocene, nema, mogu li da vidim…Nestala je i rečenica…Imaš gospodski posao, dnevnik u ruke, tebi je lako.

Potpuno je drugačiji osećaj. Trideset godina, svakog dana, svakog časa.

Tekstovi

Исходи – други разред

 

 

СРПСКИ ЈЕЗИК

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

  • разликује књижевне врсте: песму, причу, басну, бајку, драмски текст;
  • одреди главни догађај, време и место дешавања у прочитаном тексту;
  • одреди редослед догађаја у тексту;
  • уочи главне и споредне ликове и разликује њихове позитивне и негативне особине;
  • разликује стих и строфу;
  • уочи стихове који се римују;
  • објасни значење пословице и поуке коју уочава у басни;
  • наведе једноставне примере поређења из текстова и свакодневног живота;
  • чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
  • изражајно рецитује песму;
  • изводи драмске текстове;
  • износи своје мишљење о тексту;
  • разликује глас и слог и препозна самогласнике и сугласнике;
  • разликује врсте речи у типичним случајевима;
  • одређује основне граматичке категорије именица и глагола;
  • разликује реченице по облику и значењу;
  • поштује и примењује основна правописна правила;
  • влада основном техником читања и писања латиничког текста;
  • пронађе експлицитно исказане информације у једноставном тексту (линеарном и нелинеарном);
  • користи различите облике усменог и писменог изражавања: препричавање, причање, описивање;
  • правилно састави дужу и потпуну реченицу и споји више реченица у краћу целину;
  • учествује у разговору и пажљиво слуша саговорника;
  • разликује основне делове текста (наслов, пасус, име аутора, садржај);

изражајно чита ћирилички текст.

 

 

МАТЕМАТИКА

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • одреди десетице најближе датом броју;
  • усмено сабира и одузима бројеве до 100;
  • користи појмове чинилац, производ, дељеник, делилац, количник, садржалац;
  • примени замену места и здруживање сабирака и чинилаца ради лакшег рачунања;
  • усмено множи и дели у оквиру прве стотине;
  • израчуна вредност бројевног израза са највише две операције;
  • реши текстуални задатак постављањем израза са највише две рачунске операције и провери тачност решења;
  • одреди непознати број у једначини са једном аритметичком операцијом;
  • одреди делове (облика ) дате величине;
  • изрази одређену суму новца преко различитих апоена;
  • прочита број записан римским цифрама и напише дати број римским цифрама;
  • прикаже мањи број података у таблици и стубичастим дијаграмом;
  • уочи правило и одреди следећи члан започетог низа;
  • разликује дуж, полуправу и праву;
  • одреди дужину изломљене линије (графички и рачунски);
  • одреди обим геометријске фигуре;
  • нацрта правоугаоник, квадрат и троугао на квадратној мрежи и тачкастој мрежи;
  • уочи подударне фигуре на датом цртежу;
  • уочи симетричне фигуре;
  • допуни дати цртеж тако да добијена фигура буде симетрична у односу на дату праву;
  • изрази дужину у различитим јединицама за мерење дужине;
  • измери дужину дужи и нацрта дуж дате дужине
  • чита и запише време са часовника;
  • користи јединице за време у једноставним ситуацијама

 

 

СВЕТ ОКО НАС

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

 

  • идентификује групе људи којима припада и своју улогу у њима;
  • оствари права и изврши обавезе у односу на правила понашања у групама којима припада;
  • се понаша тако да уважава различитости других људи;
  • прихвати последице када прекрши правила понашања групе;
  • сарађује са другима у групи на заједничким активностима;
  • разликује потребе од жеља на једноставним примерима из сопственог живота;
  • препозна грб, заставу и химну Републике Србије и примерено се понаша према симболима;
  • одреди тип насеља на основу његових карактеристика;
  • повеже личну хигијену, боравак у природи, физичку активност и разноврсну исхрану са очувањем здравља;
  • одржава личну хигијену – руку, зуба и чулних органа;
  • примени правила културног и безбедног понашања у саобраћају и превозним средствима у насељу са околином;
  • безбедно поступа пре и током временских непогода;
  • истезањем, савијањем и сабијањем одреди својства материјала;
  • одабере материјале који својим својствима највише одговарају употреби предмета;
  • пронађе нову намену коришћеним предметима;
  • наводи примере различитих облика кретања у окружењу;
  • одабере начин кретања тела, узимајући у обзир облик тела, врсту подлоге и средину у којој се тело креће;
  • измери растојање које тело пређе током свог кретања;
  • пронађе тражени објекат у насељу помоћу адресе/карактеристичних објеката;
  • именује занимања људи у свом насељу са околином;
  • одреди време помоћу часовника и календара користећи временске одреднице: сат, дан, седмицу, месец, годину;

 

 

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • користи материјал и прибор на безбедан и одговоран начин;
  • изрази, одабраним материјалом и техникама своје емоције, машту, сећања и замисли;
  • користи једноставне информације и одабрана ликовна дела као подстицај за стваралачки рад;
  • изражава, светлим или тамним бојама, свој доживљај уметничког дела;
  • идентификује истакнути део целине и визуелне супротности у свом окружењу;
  • преобликује, самостално или у сарадњи са другима, материјале и предмете за рециклажу;
  • тумачи једноставне визуелне информације које опажа у свакодневном животу;
  • изражава мимиком и/или телом различита расположења, покрете и кретања;
  • упоређује свој и туђ естетски доживљај простора, дизајна и уметничких дела;
  • повезује уметничко занимање и одговарајуће продукте;
  • пружи основне информације о одабраном музеју;

разматра, у групи, шта и како је учио/ла и где та знања може применити

 

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • објасни својим речима утиске о слушаном делу, особине тона, доживљај прегласне музике и њеног утицаја на тело;
  • разликује различите инструменте по боји звука и изражајним могућностима;
  • издвоји основне музичке изражајне елементе;
  • препозна музичку тему или карактеристични мотив који се понавља у слушаном делу;
  • повезује карактер дела са изражајним музичким елементима и инструментима;
  • изговара бројалице у ритму, уз покрет;
  • пева по слуху песме различитог садржаја и расположења;
  • изводи уз покрет музичке и традиционалне игре;
  • примењује правилан начин певања и договорена правила понашања у групном певању и свирању;
  • свира по слуху ритмичку пратњу уз бројалице и песме, једноставне аранжмане, свирачке деонице у музичким играма;
  • повезује почетне тонове песама-модела и једноставних наменских песама са бојама;
  • повезује ритам са графичким приказом;
  • објашњава својим речима доживљај свог и туђег извођења;
  • учествује у школским приредбама и манифестацијама;
  • направи дечје ритмичке инструменте;
  • осмисли покрете уз музику;
  • осмисли ритмичку пратњу за бројалице, песме и музичке игре помоћу различитих извора звука;
  • осмисли одговор на музичко питање;
  • осмисли једноставну мелодију на краћи задати текст;
  • према литерарном садржају изабере од понуђених, одговарајући музички садржај;
  • поштује договорена правила понашања при слушању и извођењу музике;

користи самостално или уз помоћ одраслих, доступне носиоце звука.

 

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

  • примени једноставне, двоставне општеприпремне вежбе (вежбе обликовања);
  • правилно изводи вежбе, разноврсна природна и изведена кретања;
  • комбинује усвојене моторичке вештине у игри и свакодневном животу;
  • одржава равнотежу у различитим кретањима;
  • разликује правилно од неправилног држања тела;
  • успостави правилно држање тела;
  • правилно дише током вежбања;
  • изведе кретања, вежбе и кратке саставе уз музичку пратњу;
  • изведе дечји и народни плес;
  • користи основну терминологију вежбања;
  • поштује правила понашања у и на просторима за вежбање;
  • поштује мере безбедности током вежбања;
  • одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за вежбање;
  • поштује правила игре;
  • навија и бодри учеснике у игри на начин којим никога не вређа;
  • прихвати победу и пораз као саставни део игре и такмичења;
  • уредно одлаже своје ствари пре и након вежбања;
  • уочава улогу делова тела у вежбању;
  • уочи промене у расту код себе и других;
  • препозна сопствено болесно стање и не вежба када је болестан;
  • примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања;
  • одржава личну хигијену;
  • учествује у одржавању простора у коме живи и борави;
  • наведе врсте намирница у исхрани;
  • препознаје везу вежбања и уноса воде;
  • повеже ходање и трчање са позитивним утицајем на здравље;
  • препозна лепоту покрета у вежбању;
  • се придржава правила вежбања;
  • вреднује успех у вежбању;

 

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • разликује понашања појединаца која доприносе или ометају функционисање и напредовање групе;
  • успоставља, гради и чува успешне односе са члановима групе којој припада;
  • искаже своја осећања и потребе на начин који не угрожава друге;
  • препозна и уважи осећања и потребе других;
  • наведе и својим речима објасни основна права детета садржана у Конвенцији о дечјим правима;
  • прихвата и образлаже на примерима из живота да свако дете има иста права без обзира на различитости;
  • препозна ситуације кршења својих и туђих права и показује спремност да тражи помоћ;
  • се договара и одлучује у доношењу правила групе и да се понаша у складу са њима;
  • наводи примере међусобне повезаности права и одговорности;
  • разликује ненасилну од насилне комуникације међу члановима групе на примерима из свакодневног живота, из књижевних дела које чита и филмова које гледа;
  • саслуша излагање саговорника без упадица и са уважавањем;
  • даје и прихвата предлоге водећи рачуна о интересу свих страна у сукобу;
  • представи шта садржи и чему служи Правилник о безбедности ученика његове школе;
  • се понаша у складу са Правилником о безбедности ученика;
  • наводи примере одговорности одраслих и ученика за безбедност у школи;
  • препознаје предности, ризике и опасности по себе и друге и одговорно поступа при коришћењу мобилног телефона и интернета;
  • сарађује и преузима различите улоге на основу договора у групи;
  • износи мишљење, образлаже идеје, даје предлоге који могу унапредити безбедност ученика у школи;
  • учествује у изради плана једноставне акције;
  • са другим ученицима изводи и документује једноставну акцију;
  • доприноси промоцији акције;

на једноставан начин вреднује изведену акцију.наведе у чему је успешан и у чему жели да напредује;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Некатегоризовано, Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju 2/ Metakognitivne veštine

 

Postoji veliku broj metakognitivnih veština. Sve one zajedno, kako sam napisala u prvom delu, povećavaju učinak pri učenju.

  1. Metarazumevanje;

     je metakognicija vezana za razumevanje pri čitanju.

  2. Metaslušanje;

    je razumevanje onoga što osoba čuje, to je sposobnost razmišljanja o glavnim tačkama sadržaja koji sluša.

  3. Metamemorija;

         sposobnost razmišljanja o strategijama pamćenja, o tome koliko   znamo i na koji način pamtimo.

 

Metakognicija se sastoji od nekoliko složenih veština:

1. Svest o razlikovanju opažanja i učenja.

2. Svest o dostupnosti pojedinih strategija učenja, odnosno znanje o tome da
postoje različite strategije kao što su ponavljanje, organizacija ili elaboracija građe.

3. Kondicionalno znanje, sposobnost odabira određene strategije učenja

4. Sposobnost praćenja vlastitog napredovanja u učenju, što uključuje i
sposobnost planiranja učenja.

Kako pristupiti rešavanju nekog zadatka može se koristiti plan PIPOP:
P– pregledati
I– ispitati
P– pročitati
O– odgovoriti
P– proveriti.

Učenici koji nemaju sposobnost organizacije svog učenja, vremena, analize, poređenja i kontrole svojih strategija učenja, imaju poteškoča u učenju i postižu slabije rezultate. Odlučujuću ulogu u tome imaju metakognitivne veštine i metakognitivno znanje.

Korišćeni resursi sa interneta
Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju -1

 

Kognicija ili spoznaja je poimanje stvarnosti koje se zasniva na čovekovom iskustvu i mišljenju. Otuda je metakognicija znanje o kogniciji tj. metakognicija je svest čoveka o njegovoj kognitivnoj aparaturi i načinima njenog funkcionisanja. To je svest o onome što čovek zna i onome što ne zna i kojim putem može naučiti ono što ne zna.

Metakognicija omogućuje pojedincu da kontrološe svoje učenje, da odabere strategije, postavi ciljeve kako bi nešto naučila. Kraće rečeno to je upravljanje kognitivnim procesima.

Metakognicija je koncept koji je  prvi put  opisao John Flavell 1976. Najkraće, predstavlja „mišljenje o mišljenju“; znanje o znanju. On je pod metakognicijom svrstao metakognitivna znanja, pod kojima je podrazumevao znanja o tome koji faktori utiču na tok i/ili ishod kognitivnog poduhvata i na koji način. Proces mišljenja o sopstvenim mislima je suština metakognicije.

Kako se metakognicija  odnosi na učenje to podrazumeva određene metakognitivne veštine koje treba razvijati. One se kod dece razvijaju postupno / o tome su govorili Pijaže, Vigotski/ i one predstavljaju osnovne metakognitivne veštine. S mentalnim i fizičkim rastom deteta one se razvijaju a njihova važnost se ogleda kasnije kod samostalnog /namernog/ učenja jer predstavljaju opažanje sopstvenih kognitivnih procesa, što  omogućuje njihovu regulaciju i povećanje učinka tokom učenja.

Uskoro – Metakognitivni pristup u učenju 2- Metakognitivne veštine

 

ZANIMLJIVOSTI

Prva nacionalna Scientix konferencija

CPN

Početkom oktobra meseca 2017. godine u Centru za promociju nauke Beograd održana je prva nacionalna Scientix konferencija u Srbiji. Po obimu ne toliko grandiozna, ali po sadržaju veoma unosna.

 

 

Teme koje su prisutni mogli da proprate na ovoj konferenciji su bile:

  1. Zašto je programiranje važno
  2. Kako komunicirati o nauci da vas svi razumeju?
  3. Hembizika
  4. GO Lab
  5. STEM profesije
  6. Primena Scientix portala u nastavi
  7. Nauka na granici sa fantastikom – STEAM motivacija savremenih generacija

Na konferenciji su prezentovana i dva projekta iz EU fonda Horizon 2020 – Creations i Hypatia tako što su kolege sa učesnicima realizovale po jednu radionicu iz ova dva projekta.

IZVOR CPN

Tekstovi

Kreativnost kod dece

Od čega zavisi kreativnost i imamo li je svi podjednako?

Koliko je važna kreativnost znalo se još u doba stare Grčke i Rima. Na njoj se oduvek insistiralo i ona je pokretač sveg stvaranja. Biti kreativan ne znači stvarati impresivne kreacije i dela koja će zadiviti svet. Ona se ogleda u svakodnevnim stvarima i stvaranjima – počev od detetove igre koja može biti vrhunac njegove kreativnosti do ukrašavanja torte. Ona se proteže u nedogled.

Ali od čega kreativnost zavisi i imamo li je svi podjednako?

O tome pročitajte OVDE.

Tekstovi

Protezanje kreativnosti I deo

„Kreativnost zahteva hrabrost da se ne držiš sigurnosti.”

                                                                           Erih From

Da li su naši učitelji i nastavnici kreativni? O, da! Itekako jesu. U učionici, u kući dok se pripremamo za čas, na izletima, ekskurzijama, radionicama, posetama, tribinama, nastavničkim i stručnim većima, na seminarima, za vreme vikenda, odmora…

Da li su srpski učitelji i nastavnici hrabri? O, da! Itekako jesu. Većina bar, ja tako mislim. Neki manje, neki više. Strukovna populacija koja ima najveći broj blogova, i to kakvih blogova, jesu prosvetni radnici. Pišu, stvaraju, kreiraju. Naša kreativnost dominira. Ona je naše dobro, nužno zlo. Njome postižemo ono čega nema u udžbenicima, priručnicima. Njome postižemo  da naši učenici misle da smo svemogući. Njome stvaramo, osvajamo nagrade na raznoraznim konkursima, kreiramo kreativne baze. Ona je sastavni deo našeg svakodnevnog života. U učionici, u kući dok se pripremamo za čas, na izletima, ekskurzijama, radionicama, posetama, tribinama, nastavničkim i stručnim većima, na seminarima, za vreme vikenda, odmora, tokom rešavanjа problema i sukoba, u komunikaciji sa roditeljima i ostalima koji imaju upliv u obrazovanje. Od nas se uvek očekuje nešto novo, kreativno, sadržajno, inovativno, edukativno, vaspitno, sve zavijeno u kreativnost. Pa, bravo za nas prosvetne radnike!

Nastavak teksta možete pročitati OVDE