Srpski jezik IV

Obrada likova u književnom delu

14 - 1-235

,,Ja sam…“

Prilikom obrade domaće ili školske lektire susrećemo sa mnoštvom likova koje treba analizairati. Često, to nije lak zadatak za decu. Kako bi u potpunosti razumela književno delo deca treba dobro da razumeju likove koji se nalaze u njima. To je posebno značajno u razvoju kritićkog mišljenja i razumevanju pročitanog. Narodne bajke, pripovetke, autorske bajke, priče i delovi romana i sami romani su često veliki izazov za razumevanje, pogotovo ako u njima ima više likova i njihove životne priče i sudbine se međusobno prepliću.
Postupak koji je lako promeniti u razumevanju i analizi književnih likova se sastoju u predstalvljanju lika o kome govorimo. Jedan učenik dobija ulogu lika o kome je reč. Poželjno je za to za početak odabrati elokventnije dete koje ume da svojim rečima iskaže kako je doživelo taj književni lik. Njegov zadatak je da kaže ,, Ja sam /ime lika/ . U ovoj priči ja sam /navede osobine koje je uočilo/. Moji postupci su takvi jer….“
Ovom tehnikom se likovi mogu obrađivati još u prvom razredu na basnama. Lako je, jer životinje u basnama imaju osobine i karakter ljudi. Kasnije će im biti lako da to prenesu na prave likove.
Evo primera kako bi to izgledalo na basni Lav i miš.
Dete u ulozi miša: ,, Ja sam miš i ja sam mali. Mnogi me se plaše, iako sam mali. Za neke sam i nevidljiv. To što sam mali, ne znači da sam beznačajan ili da ne mogu da pomognem i mnogo većima i jačima od sebe. To što sam mali ne znači i da mi je mozak mali i da ne umem da razmišljam. Moja domišljatost mi je spasila život kada me je jedan veliki lav zarobio i hteo da pojede. To što sam mali ne znači da ne treba da mi verujete. Ja sam čestit i umem da održim svoju reč koju sam dao. Druge ne poštujem zbog toga što su veći ili snažniji od mene, već zato što smatram da je to ispravno. Ja se ne plašim zato što sam mali jer ja sam brz, okretljiv, snalažljiv, oprezan, umem dobro da se sakrijem, osetim opasnost i na vreme pobegnem.
Sive sam boje. Mogu da živim i u polju i u kući, da se hranim onim što ljudi bace, ali umem i da izgrickam nečije cipele, ja ne biram, jedem sve što mogu. Živim svuda zato što mi moje telo to dozvoljava. Vidim i danju i noću.
Pitajte lava ako mi ne verujete. Njemu sam pomogao kada je bio u opasnosti. On će vam reći kakav sam ja.“
Dete u ulozi lava: ,, Ja sam lav. Ja sam kralj svih životinja. Ja nemam prirodnih neprijatelja. Moj najveći neprijatelj je čovek. Najviše volim da posle lova dremam u hladovini. Snažan sam i neustrašiv. Svi me se plaše. I treba. Jer ja sam lukav, snažan, brz, krvoločan. Nikome ne verujem osim samome sebi.
Ali moram priznati da sam jednom pogrešio. Dok sam dremao, pređe jedan miš preko mene a ja ga ćapim. A on moli za život i traži da ga pustim i silno mi obećava da će mi jednom u neprilici pomoći. Slatko sam se nasmejao. Pošto nisam bio gladan, ja ga pustih, a i šta je jedan miš za mene. I da vam iskreno kažem, zaboravio sam ja na njega. Ali, što ljudi kažu –svet je mali- .
Jednog dana uloviše me ljudi u svoju zamku. Postavili mi neku opasnu mrežu. Urlikao sam ceo dan i pleo se u mrežu pokušavajući da izađem. Kada sam bio na kraju snage, iznenada, vidim miša gde se mota oko mene. Ništa mi nije rekao. Samo izgricka onu ogromnu mrežu i oslobodi me. Tada se setih. To je miš kome nisam verovao da mi može pomoći. To je miš kome sam se smejo dok je drhtao u mojim kandžama, to je miš koji je održao svoje obećanje. Ma kako je onda bio sićušan, malen, drhtav. To je miš koji pamti dobra dela, miš koji..ma to je super miš. Šta da vam kažem.“
Sada se u razgovor mogu uključiti i ostali učenici tako što će postavljati pitanja lavu i mišu o svemu što ih interesuje o njima. Miš i lav su dužni da odgovarju na njihova pitanja.
Onda kada možda jedno od dece nije kadar da u potpunosti okarakteriše lik koji predstavlja, treba ukljućiti drugo dete koje dobija ulogu istog lika i nastvlja tamo gde je predhodno stalo. Lanac dece koja se uključuju u prikaz lika se može nastavljati sve dok se ne dobije kompletna analiza lika sa svim njegovim osobinama, manama, vrlinama, opisom fizičkog izgleda.
Da bi čas uspeo moguće je deci na nekom od predhodnih časova dati uputstvo ili im nagovestiti šta će se raditi na sledećem času. Ako je lik dosta složen za analizu, moguće je učenicima podeliti lik. Tako bi jedno dete obradilo fizički izgled, drugo osobine lika, treće istaklo dobre osobine, ćetvrto analiziralo loše.
Časovi koje sam radila ovom metodom su veoma interesantni deci i oni se jako užive u likove koje predstavljaju. Promašaja skoro i da ne može biti jer ih ostali pomno prate i upućuju na ispravan put. U njima se javlja i takmičarski duh ko će što bolje da prikaže lik koji predstavlja.
Osim što se ovom metodom lako savladaju likovi, deca se uče prihvatanju različititosti. Svako na trenutak doživi nečiju sudbinu. Razvija se empatija, sposobnost da shvate i razumeju zbog čega je neko baš to i tako uradio. Pruža im se mogućnost da iskažu sve što znaju i umeju o nekoj ljudskoj vrlini ili mani.
Kada su u pitanju istorijske ličnosti, moraju da naprave povratak u prošlo vreme, prouče neke istorijske podatke i shvate način na koji se tada razmišljalo i delovalo.
Posebna je lepota primeniti ovu tehniku prilikom obrade epskih narodnih pesama. Dečaci tada posebno uživaju. Ovu tehniku je moguće primeniti i na časovima prirode i društva kada se izučava nacionalna istorija i značajni događaji. Portrebno je samo pronaći kraći adekvatan tekst, recimo vezan za Prvi srpski ustanak ili neki drugi važan istorijski događaj.
Ako uslovi dozvoljavju može se napraviti korelacija sa mnogim predmetima. Likovna kultura, muzičko vaspitanje, fizićko vaspitanje tako što će deca crtati lik ili situaciju (ilustrovati) ono što su doživela, na času fizičkog oponašati kretanje ili specifićnosti govora tela lika koji je tumačilo a na času muzićkog se može slušati muzika iz toga vremena i recimo nagađati koja bi mu se kompozicija toga vremena najviše sviđala i koju je najradije slušao.
http___signatures.mylivesignature.com_54492_230_4ABC4947DCD46053DC8206A872E6FB24

Srpski jezik IV

Činkvina

ČINKVINA

http://reciklaza.wikispaces.com/file/view/UPUTSTVO+ZA+PISANJE+%C4%8CINKVINE.pdf

PRAVILA ZA PISANJE ČINKVINA:
Činkvina je kratka pesma sastavljena od pet stihova.

1. stih: jedna reč – tema (imenica)  1

2. stih: dva prideva koja opisuju prvu riječ  2

3. stih: tri glagola  3

4. stih: četiri reči ( jednostavna rečenica) koje izražavaju osećaje prema temi  4

5. stih : jedna reč koja označava bit teme  1

http://os-akmiosica-donja-voca.skole.hr/?news_id=209

Činkvinu možemo primeniti na času kod obrade ili bilo kada. Potrebno je izabrati ključni pojam ili pojam koji je lako opisati. čak ili pojam iz nastavne jedinice koji deca sama odaberu. Mogu je raditi u paru, ili timski i li naravno samostalno. Bitno je upoznaju pravilo za pisanje činkvina.

na ovaj način učenici će lako ovladati novousvojenim pojmom a što je najbitnije potrebno je da pojam potpuno usvohe i shvate da bi odgovorili na zahtev da napišu činkvinu.

Činkvinu je zgodno raditi u trećem i četvrtoma razredu kada deca nauče sta su glagili, imenice, pridevi.

Kada malo bolje ovladaju tehnikom pisanja činkvina može se napraviti odeljenjsko takmičenje.

Ljubav
Slatka, Staklena
Skrivanje, Uzivanje, Iskrenost
Prestaje S Posljednjim Izdisajem
Mjesecina

Činkvina preuzeta sa http://www.kodzlaje.com/forum/viewthread.php?tid=524

Srpski jezik IV

Учитељи траже стандардизацију букварског писма

Поводом 8. јануара, Светског дана писмености, Удружење војвођанских учитеља поднело је захтев Министарству просвете и Матици српској за коначну стандардизацију букварског писма српског језика.

AZBUKA

 

Вера Стојшић-Гашпаровски објашњава да је основни проблем у томе што се у протекле две деценије, у „Буквару”, која је основна школска књига за описмењавање, слова која деца треба да науче – пишу различитим графемама.

– У пракси, зависно од мишљења учитеља и родитеља, то јест да ли се придржаваjу „Правописа” и једног, изабраног „Буквара”, деца уче да пишу на различите начине. То осим недоумице код деце, родитеља и учитеља, ствара и велике проблеме учитељима када нису истомишљеници са ауторима „Буквара”. Недопустиво је и крајње неодговорно да још немамо званично стандардизовано букварско писмо – каже Стојшић-Гашпаровски.

Писмо наведено у „Правопису” Матице српске од 2010. године, тврде учитељи, не одговара нашој писаној традицији нити естетици.

На овај проблем Удружење војвођанских учитеља је још од 2003. године у више наврата скретало пажњу како Заводу за издавање уџбеника, осталим издавачима, тако и Министарству просвете Србије, Матици српској, Одбору за стандардизацију српског језика, користећи и сваки већи скуп просветних радника.

Савез учитеља Републике Србије је 2004. године (на основу договора са Министарством просвете) окупио републичку радну групу, два месеца се тешко радило и на крају су постигнути договори око стандардизације букварског писма. Све је предато министру просвете, подсећа ова учитељица, али је нажалост и све остало на томе до данас.

Удружење војвођанских учитеља је и 2007. године од Министарства просвете тражило стандардизацију, али ништа није урађено.

– Са пуним правом питамо шта се то ради са ћирилицом? Зар у српском језику за један глас не постоји само једно слово – за које се зна како изгледа? Ко има слободу да по свом нахођењу мења изглед слова и да онеписмени генерације деце и целу нацију? Брине ли неко уопште о описмењавању у српским школама? Како нам се онда ово деценијама и још дешава? – питају учитељи Војводине.

С. Г.

Политика, објављено: 08.01.2015.
Srpski jezik IV

Priprema za čas – Kad napravim mapu svi mi skidaju kapu – Baza Kreativne škole

0_786fe_4deef04b_S

ИЗАБРАНА ТЕМА КОНКУРСА: функционално знање

ЧЛАНОВИ ЕКИПЕ:

1.Сузана Миљковић ОШ „Краљ Петар I“, Ниш
2.Сузана Вељковић ОШ „Бранко Миљковић“, Ниш
1. Подаци о часу
Дефинисање часа
Српски језик, Језичка култура, Тематски речник – Јесен (припрема за други писмени задатак), четврти разред, вежбање (2 часа), систематизација (1 час).
Увођење новине
1. Предметна настава у разредној настави
2. Учење путем стварања „мапа ума“ које доводи до дуготрајног памћења наученог, јер нам мапа омогућава увид у целину. Без целине не можемо говорити о правом учењу – о разумевању.
Мапе ума нису само метафора за нов начин или метод учења. Када учимо на овај начин стварају се асоцијативне везе у мозгу, нови путеви који повезују садржај који се смислено надовезује на централни појам и путем њих праве се структуре појмова у мозгу. Мапе су дугорочно као 3D слике смештене у меморију мозга и могу се призвати када год се пожели. На тај начин, једном створена мапа је погодна за разгранавање увек када неки нови садржај асоцира на језгро већ створене мапе. Оно што је трајно научено и ускладиштено у дугорочној меморији, лако надовезујемо нови сличан садржај и ширимо основну мапу. Њима вршимо структурирање информација тј. знања.
Мотивација
Примена мапа ума у разредној настави је за ученике био велики изазов. Ученици су са израдом мапа започели у првом разреду. У почетку је то било симболичко представљање песмица и стихова, а затим поступно увођење у вештину мапирања, са циљем дуготрајног памћења наученог као и примена стечене вештине израда мапа ума и на друге предмете. Временом, ученици, су мапама представљали поједине наставне јединице а потом и целе наставне теме. Овог пута су прављење мапа применили на богаћење речника. Користећи своја богата предходна искуства у раду са мапама ово је за њих био квалитетан креативан изазов.
2. Планирање и организација часа
Циљеви часа
❖ Језичка култура – основни облици усменог и писменог изражавања: описивање сложенијих односа међу предметима, бићима, појавама;
❖ вежбе у састављању тематског речника везаног за годишње доба – јесен;
❖ утврђивање обрађених врста речи;
❖ вежбе за богаћење речника – коришћење текстова (уметничких, научнопопуларних и ученичких) као подстицај за сликовито казивање и писање;
❖ развијање маште;
❖ запажања појединости у простору и просторних односа;
❖ развијање љубави према природи и њено очување;
❖ оспособљавање ученике за анализу и синтезу и да своје тврдње поткрепљују примерима из текста;
❖ развијање способности доживљаја књижевног дела;
❖ развијање осећаја за лепоту уметничког казивања;
❖ вежбе у изражајном читању;
❖ развијање способности критичког мишљења;
❖ развијање способности за доказивање и аргументацију;
❖ припрема за други писмени задатак;
❖ формирање и примена функционалног знања;
❖ оспособљавање ученика за правилно, течно, економично и уверљиво писмено изражавање;
❖ оспособљавање ученика да поштују редослед догађаја у причи; подстицање дечјег стваралаштва и развијање креативности;
❖ изградња и неговање сопственог стила писања;
❖ подизања нивоа писмености и естетских вредности писаних радова;
❖ систематизација наставних садржаја обрађених у оквиру наставне теме.

Методе и облици рада
Методе рада: вербално-текстуална, метода активног учења, илустративно-демонстративна, писаних радова, проблемска, стваралачког рада, метода примене ИТ у настави.
Техника рада: техника грозд, мапирање (израда мапa ума);
Облици рада: фронтални, групни, индивидуални
Усаглашеност са наставним планом и програмом
Наставна тема је предвиђена планом и програмом Српског језика за 4.разред. у корелацији је са садржајима предмета: Ликовна култура, Природа и друштво, Чувари природе и слободне активности које су део наставног плана и програма за 4. разред.
Услови за реализацију часова

Време реализације – три школска часа (90мин+45мин). Сва три часа су одржана у учионици, у којој је распоред седења прилагођен одређеном облику рада.
Наставна средства: игра асоцијације, notebook, пројекционо платно, текстови о јесени по слободном избору ученика, листићи са задацима за рад по групама, израђене мапе ума од стране ученика.

Организација часа (ток часа)

Мада се припрема за писмени задатке врши током целе године, посебан значај и активности се придају часовима непосредно пред сам писмени. Ове године, пошто смо у четвртом разреду, припреме смо радили јако детаљно и са великом пажњом.
Обрадом текста Исидоре Секулић „Позно јесење јутро“ почело је лагано увођење ученика у припрему за писмени који је предвиђен тек за три недеље, а завршила се израдом мапа ума.

Припрема за један од часова које ћемо вам представити била је да ученици по свом избору пронађу текст о јесени и донесу га у школу.
Час је започео разговором о јесени и ономе што је чини чаробном.
Истакнуте су речи које описују јесен преко гроздања. /прилог-грозд/
Сваки ученик је требало да наведе извор одакле је текст узет, о чему говори (издвајање мотива), да каже због чега му се текст допада (сликовитост), у чему је лепота тог текста (богатство речи), шта је то што му се највише допало…
Ученици су на основу мотива у текстовима подељени у хетерогене групе. Све групе су добиле по три задатка:
1. да из текста по избору чланова групе издвоје речи и разврстају их на именице, глаголе, придеве и изразе којима се описују поједини мотиви, атмосфера, осећања и расположења карактеристични за позну јесен;

2. разврставање мотива у скупове према простору за који се могу везати (на основу именица прављени су тематски скупови);
3. написати неколико смислених реченица описивањем сложенијих односа међу предметима, бићима, појавама.
Након извештавања од стране представника група одиграна је игра асоцијације и дат домаћи задатак који се састојао у томе да ученици за следећи час донесу слику јесени – пејзаж /било какав/ јер ће следећи час водити наставник српског језика (предметни наставник у разредној настави).

Стандарди:
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе међу ликовима у књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на текст
1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а који спорије
1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у реченици, типове реченица, дужину реченице…)
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује одговарајућим детаљима
1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља грешке)
1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује одговарајућим детаљима
1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне синтаксичке конструкције, укључујући и сложене
1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса
1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст)
1СЈ.3.3.6. издваја пасусе
1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)
1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-ов/-ев/-ин,-ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише сугласник ј у интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при набрајању
1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпункцијским знаком
1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места (једночланих), назива школе

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

-Израда мапа ума
-Представљање израђених мапа -мотивише, прати, усмерава, пружа помоћ раде на својим мапама ума
користећи појмове које су усвајали на предходним часовима 25 фронтални, индивидуални, индивидуализовани, решавање проблема

израда мапа подсећање на правила за израду мапа, давање потребних сугестија, одговарање на постављена питања ученика -да сваки ученик изради своју мапу а ко од ученика жели презентује је осталим ученицима

 

Задаци за ученикe
1.да из текста по избору чланова групе издвоје речи и разврстају их на именице, глаголе, придеве и изразе којима се описују поједини мотиви, атмосфера, осећања и расположења карактеристични за позну јесен;
2.разврставање мотива у скупове према простору за који се могу везати (на основу именица прављени су тематски скупови) као припрема за израду мапа ума
3.написати неколико смислених реченица описивањем сложенијих односа међу предметима, бићима, појавама везаних за јесен;
4. домаћи задатак: донети слику пејзажа;
5. решавање асоцијације;
6. израда мапе ума;
7. представљање-презентовање своје мапе.

Наставни материјали

Наставни материјали потребни за ове часове су:
табла, креда, свеске, слике, игра асоцијације, notebook, пројекционо платно, текстови о јесени по слободном избору ученика,Читанка за 4.разред основне школе “ Прича без краја”, З.Опачић-Николић, Д.Пантовић Завод за уџбенике, листићи са задацима за рад по групама, свеске ученика за мапе ума .
3. Праћење и вредновање
Вредновање постигнућа ученика
Вредновање постигнућа ученика се врши оствареношћу образовних тандарда на писменом задатку, кроз проверу писмености ученика приликом израде писменог задатка, кроз познавање правописних правила, кроз способности за креативно писање и писано изражавање, кроз уочавање узрочно последичних веза у природи као естетски доживљај, кроз способност изражавања импресије и маштовитости, кроз сликовитост израза, кроз способност изражавања чулних дражи ( визуелни, акустичких, кинестетичких, тактилних мирисних) и способност њихових диференцирања писаним путем, кроз способност употребе персонификације и поређења, употребу синтагми, кроз квалитет идеја које су представљене у раду, кроз поседованње културе правилног и квалитетног писаног изражавања, кроз способност дочаравања атмосфере о којој говоре у свом раду.
Постигнућа која су ученици остварили овим путем утиче на даљи развој њихове писмености, културе писаног и усменог изражаванња што ће им омогућити лакше напредовање савладавање градива и из осталих предмета.
Планирање даљих активности
Примена ове технике је дала очекивано добре резултате. Даље активности ће се усмеравати ка што учесталијем увођењу новина, креативнијем и савременијем приступу наставном процесу, јер циљ савремене наставе је да ученици са више воље и радозналости прилазе усвајању нових наставних садржаја.
Мапе ума су применљиве у свим деловима часа, свим врстама часа ( обрада, утврђивање, вежбање, систематизација) и свим наставним предметима, у свим наставним методама и облицима наставе, тако да је даље планирање даје безграничне могућности.
Коментари наставника
Ученици су били јако активни, организовани, знатижељни и предани раду за све време, што доказује да су их је овако организоване активности јако заинтересовале, па самим тим и анимирале. Веома креативни, маштовити, оригинални у решавању свих задатака које су добили. А најбитније од свега су ведра,насмејана дечија лица која су у ствари најбољи показатељ да ли је то што смо радили добро.Своје позитивне утиске исказали су кроз евалуацију која је следила на крају часа. Очекивања су се обистинила. Планирани задаци и циљеви су у потпуности остварени.
Након одржаних часова, уследила је анализа истих кроз дискусију са колегама који су присуствовале. Једногласно су изразиле своје позитивно мишљење и жељу да одрже час применом технике мапирања. Сам ток часова, велика активност ученика без имало празног хода и њихова озарена лица на крају изазвали су коментар присутних: „Дефинитивно, час који служи за углед“.

4. Референце
1. Богнар, Б. (2003), Школа која развија креативност, преузето са http://www.kreativnost.pedagogija.net
2. Вук Милатовић (2011), Методика наставе српског језика и књижевности ( у разредној настави), Учитељски факултет, Београд
3. Дијанић-Бјелановић, Ж. Неке методе развоја критичког мишљења ученика по ЕРР суставу, Методички огледи, број 19, преузето са http://www.hrfd.hr/content/metodicki-ogledi
4. Мапе ума -Тони Бурзан
5. Николић, М., (1999), Завод за уџбенике и наставна средства , Београд, Методика наставе српског језика и књижевности

 

Припрему можете преузети ОВДЕ