Srpski jezik IV

Slovarice, da ili ne?

Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog govori na temu učenja slova preko slovarica, kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

 

Kao učiteljgodinama sam opismenjivala decu i razmišljala o tome koliko je teško usvojiti sva slova ćirilice i latinice, metodom koja od dece zahteva veoma složen misaoni proces koji očigledno ide od složenog ka jednostavnom, a ne obrnuto što je osnov svakog pravilnog i brzog učenja. I, naravno, moje kompetencije ne sežu dotle da o tome mogu da diskutujem, pa to pitanje ponavljam sebi svake četvrte godine kada uzmem prvake. Na jesen mi opet dolazi nova generacija prvaka i ono, gle čuda, neko ko je kompetentan i stručan potvrđuje moje pitanje. Zbog toga sam razgovarala sa Ljiljanom Ranđić, psihologom, neuropsihološkim dijagnostičarom razvojnog doba koja radi u centru koji se bavi detekcijom, dijagnostikom i tretmanom dece sa govorno-jezičkim i razvojnim poteškoćama. Sa zadovoljstvom je prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko slovarica kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

Kao učitelja, veoma me je zaintrigirao tekst o usvajanju slova i načinu na koji to radimo. Kao psiholog i neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba, imate potpuno drugačiji pogled.

– Učenje prvih slova nije nužno vezano za slovaricu kao pomoćno sredstvo, ali ona je postala simbol prvih dečijih koraka ka svetu slova i didaktičko sredstvo bez premca. Slovarica, konstruisana tako da podržava ortografski sistem pisma koje se usvaja, uz standardizovani metodski pristup trebalo bi da s lakoćom uvede decu u svet slova i početnog čitanja. Međutim, princip na kome počivaju tradicionane slovarice – bez obzira na grafički izraz i osavremenjenu formu – zapravo nije kompatibilan našoj ortografiji koja je najjednostavnija na svetu. Paradoksalno, uprkos tome – on nikada nije doveden u pitanje, a kamoli ozbiljnije revidiran od strane struka u čijem je to domenu.

Možete li to malo da nam pojasnite?

– Princip je, na prvi mah, veoma jednostavan. Slovo, koje se uči asocijativno, (princip blizine) povezano je sa poznatim pojmom koji je perceptivno predstavljen u vidu crteža, a ono zapravo odgovara početnom slovu reči koja je crtežom predstavljena. Tako dobijamo ono čuveno A-avion, I-igla itd.

Ovaj princip je široko primenjen u gotovo svim jezicima koji koriste fonetsko pismo. Međutim, on ne samo da je neusklađen sa neuropsihološkim saznanjima o početnom čitanju, već i ne odgovara stvarnosti, donosno deci pruža lažnu informaciju, stvara veštačke veze između slova i slikovnog pojma koje su nefunkcionalne i zapravo ne pomažu u učenju slova, a čitanja naročito.

Naša sagovornica objašnjava to na jednom primeru.

– Recimo da dete treba da nauči slovo A. Šta to zapravo znači? To znači da glas A treba da kodira, da mu pridoda grafem-slovo kao stabilni perceptivni stimulus- znak. Dakle, glas treba da predhodi kodu-slovu koje se izlaže kao perceptivni stimulans I tu nastaje veza, glas i slovo se grle i vezuju. Slika je tu  suvišna, nepotrebna. Zapravo se može reći da ona predstavlja ekvivokaciju, faktor zbrke u prenosu informacije. Ako bismo to pokušali da sagledamo iz neuropsiholoskog ugla, onda shvatamo da se pred detetom zapravo nalaze dva različita perceptivna stimulusa – jedan poznat – slika npr. Aviona i jedan nepoznat – grafem slova A.

Ona dodaje da je ideja primenjenog principa očiglednosti bila je da poznato pomogne usvajanje nepoznatog. Od asocijacitivnog principa blizine očekivalo se da odradi svoje.

– Međutim, na nivou kognitivne obrade – šta se zapravo od deteta traži da  perceptivni reprezent – na primer sliku aviona – premesti na nivo mentalne slike, te na tom nivou njome operiše tako što će da je prevede u akusičku formu. Nju zatim ponovo u perceptivnu, sada kao niz slova određenog redosleda, i to sve obavi na nivou mentalne slike. Tek potom, iz niza slova koje sagledava na mentalnom planu, dete treba da izdvoji početno slovo, a cilj je zapravo da se dete upozna sa tim slovom.

Ljiljana Ranđić ističe da tradicionalne slovarice daju pogrešnu informaciju, izjednačavanjem slike i slova, traže od deteta da višim kognitivnim procesima pojme elemente koji iziskuju mnogo nižu kognitivnu obradu, ali i unose faktor zbrke.

U sledećem tekstu govorićemo o tome šta kažu istraživanja na ovu temu.

 

Srpski jezik IV

48 pitanja za razvoj kritičkog mišljenja

Veštine kritičkog razmišljanja  su važne u učenju. Zašto? Zato što su to životne veštine koje koristimo svaki dan  u životu, počev od  od našeg rada do našeg slobodnog vremena i sve ono što je između njih koristi ove jedinstvene i vredne sposobnosti. Na ovaj način ih svesno  razvijamo i zahtevamo diskusiju koja izaziva razmišljanja i podjednako razmišljajuća pitanja kako bi se to odvijalo. Počnite ovde sa Čitačem za razvoj sposobnosti kritičkog razmišljanja.  To je kritičko znanje o sposobnosti razmišljanja.

Ovaj jednostavni infografik radi na razvijanju kritičkog razmišljanja o bilo kojoj temi. Kad god vaši učenici otkrivaju ili pričaju o novim informacijama, ohrabrujte ih da koriste ova pitanja za razvijanje  debate i razmenu mišljenja i uvida među njima. Zajedno mogu sarađivati na izgradnji kritičkog razmišljanja i međusobnoj  podršci.

Kriterijumi zarazvoj sposobnosti  kritičkog  razmišljanja uključuju šest  kategorija:  ko, šta, gde, kada, zašto i kako. Svaka sekcija ima osam pitanja koja počinju odgovarajućom reči. Pitanja treba da budu raznovrsna, široka i primenljiva na niz tema.

KAKO DA RAZVIJETE / VEŽBATE/ KRITIČKO MIŠLJENJE? POSTAVITE OVA PITANJA BILO KADA, KADA ISTARŽUJETE ILI DISKUTUJETE O NOVIM STVARIMA. OVA BROJNA I NEPOSREDNA PITANJA VAM TO OMOGUĆUJU.

Ova pitanja su veliki početni potencijal i dodaci za produbljivanje  razgovora. Neka inspirišu Vaše učenike da iznose svoja pitanja za izgradnju veština kritičkog razmišljanja.

Koristite Cheatsheet za razvoj kritičkog  razmišljanja da:

Izgradite jake navike kritičkog razmišljanja;

Razvijete dobre  načine doživotnog učenja;

Uključite studente u diskusiju i saradnju;

Promenite  odgovornost za učenje učenika;

Podstičete radoznalost i kreativnu misao;

Napravite  naučno putovanje.

https://globaldigitalcitizen.org/critical-thinking-skills-cheatsheet-infographic
Srpski jezik IV, Uncategorized

ZANIMLJIVA LEGENDA O NASTANKU NIŠA

NEBOJSA OZIMIC

U delu Milana Đ. Milićevića KRALJEVINA SRBIJA, (Beograd,1884.), na stranama 86-87 zabeležena je legenda o nastanku Niša koju je Milićević čuo od lokalnog stanovništva i zapisao. Zanimljivo, ona ima dosta poudarnih detalja sa motivima iz teksta “ Pesma o kralju Nalu“ sastavnom delu staroindijskog speva Mahabharata.

Evo kako to izgleda kod Milićevića:
LEGENDA

“ Bili su brat i sestra; bratu je bilo ime Niša a sestri Vida. Njihova je očevina bila sva zemlja od Morave do Dunava. Njih dvoje podele svoju očevinu: Niša uzme Nišavu i Pomoravlje, a Vida uzme zemlju do Dunava. Niša na Nišavi, između Gorice i Vinika, ozida grad Niš a Vida na Dunavu – Vidin. Ali se brat i sestra zavade oko toga gde da bude granica između njihove dve države. Da ne bi došlo do svađe, dogovore se ovako: da svako od njih dvoje, od svoga grada ka gradu onoga drugoga, gradi železni put, i…

View original post 130 more words

Srpski jezik IV

Umesto – Kako sam se proveo na raspustu –

9-8-14-1

Zaista, posle svakog raspusta tema, KAKO SAM SE PROVEO…malo dosadilo i deci i nama. Ovih dana u jednoj grupi na FB videh da profesori srpskog jezika pišu priču bez A. Uh, pa to nije moguće…ali…uzeh papair…kad ono ide priča. Divno, daću je deci umesto KAKO SAM SE PROVEO NA RASPUSTU.

Znači, pisali smo priču bez upotrebe slova A. Malo smo se čudili, malo smo se gledali, malo smo nagađali i priče nastadoše, divne, očaravajuće. Moji divni đaci su napisali između ostalog i:

Miš

Ide miš po pliš,

pliš u Niš je skup,

i ode miš iz Niš

vozom u Mekiš.

 

U Mekiš miš kupi pliš

i ode opet u Niš.

U Niš srete drugove svoje

i reče im brige svoje,

što u Niš nema pliš

i što je iš*o u Mekiš.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Srpski jezik IV

СЛОВАРИЦА – СНОВАРИЦА

20160131_142623

Некада је у Политици излазио додатак за децу и ученике. Мислим да је осамдесетих изашла и ова Словарица-сноварица коју сам још тада архивирала у неку фасциклу. Приредио је Велимир Милошевић, а ја је сада поново враћам у живот. Да се добре ствари сачувају и отргну забораву и подсети како је некада било и како су и дневни листови мислили на децу и ђаке. Данас, и сами знате ко и шта заузима дуплерице.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Srpski jezik IV

Bukvar-moja prva knjiga

20151023_162405

Učitelji su blago svakog naroda.

U mojoj školi, dve divne učiteljice, Gordana Jovanović i Dijana Jovanovič su nam pripremile divnu izložbu starih bukvara.

Najstariji bukvar na izložbi datira iz 19. veka.

To je Vukov bukvar iz 1827. g. koji je štampan u Beču.

Preko pedeset bukvara koji su izloženi svojine su koleginice Gordane Jovanović.

Izložbu su posetili učenici naše škole i u prilogu koji sledi čućete njihove komentare šta misle o starim bukvarima.

Pogledajte slike i uverite se i sami u bogatstvo ove školske izložbe koje se ne bi postideo ni jedan muzej.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Prilog TV Belle amie

https://www.youtube.com/watch?v=mnTwK-agCpA

http://www.belami.rs/bukvari-kroz-vekove/

Na obom LINKU možete prelistati Prvi srpski  bukvar inoka Save iz 1597.g.

Inok Sava je bio jeromohah u manastiru Dečani.

Bukvar je štampan u Venciji u štampariji Đulijano Rampaceti.

Srpski jezik IV

Прославите Европски дан језика са нама!

Нa инициjaтиву Сaвeтa Eврoпe у Стрaзбуру, Eврoпски дaн jeзикa слaви сe свaкoг 26. сeптeмбрa почев oд 2001. гoдинe.

poster edl

Нa сaм дaн мaнифeстaциje, брoj рaзних догађаја oргaнизуje сe пo цeлoj Eврoпи: aктивнoсти зa дeцу и сa дeцoм, тeлeвизиjске и рaдиo eмисиje, чaсoви jeзикa и кoнфeрeнциje. Државни органи кao и рaзни пaртнeри имaју пoтпуну слoбoду у oргaнизaциjи oвих aктивнoсти. Да би омогућио координaциjу свих aктивнoсти oргaнизoвaних нa нaциoнaлнoм нивoу, Сaвeт Eврoпe зaдужуje зeмљe учeсницe дa пoстaвe „Нaциoнaлнe координаторе“ за тај дан.

evr.dan jeyika

evr.dan jeyika 1