Некатегоризовано

A za uspešan početak – Memorandum…

Poštovane kolege, roditelji, đaci i svi koji pratite Oblak…

       Mnogi od nas po ko zna koji put kreću sutra ponovo u školu. Nekima će sutra biti prvi školski dan. Verujem da upravo zbog njih, mi prosvetni radnici, s lakoćom i radošću sutra polazimo u školu. Skoro ceo svoj život smo proveli u njoj. Bilo nam je teško i najteže, ali bilo je trenutaka koje ćemo pamtiti celog života. Odolevali smo mnogim izazozovima, rešavali smo mnoge probleme, preskakli mnogo prepona. Društvu smo dali najbolje što smo znali. Odgajili smo u klupama naše matematičke nade, uspešne pisce, velike lekare. Naš posao je da verujemo u naše učenike, da ih volimo, poštujemo i učimo životu.

Krenite sutra s osmehom na licu, jer deci je najteže s toga i ovakava slika na početku ovog teksta.

Pošaljimo im jasnu poruku da na njima svet ostaje i da su oni naš zalog budućnosti.

I poruka roditeljima ali koja može da važi i za nas prosvetne radnike:

Dečiji memorandum roditeljima 

1. Nemojte me razmaziti. Vrlo dobro znam da ne mogu imati sve što želim. Ja vas samo iskušavam.

2. Nemojte se bojati biti strogi. To mi se sviđa. Pokazujte gde mi je mesto.

3. Nemojte sa mnom na silu. To me uči da se jedino sila uvažava. Radije ću reagovati na savet.

4. Nemojte biti nedosledni. To me zbunjuje i tera me na to da pobegnem od svake obaveze.

5. Nemojte obećavati. Možda nećete moći održati obećanje, pa ću izgubiti veru u vas.

6. Nemojte verovati mojim provokacijama kad govorim i činim stvari samo da vas rastužim. Mogao bih pokušati doći do još koje „pobede“.

7. Nemojte se previše žalostiti kad kažem da vas mrzim. Ne mislim ozbiljno, ali bih hteo da vam bude žao zbog onog što ste mi učinili.

8. Nemojte da se osećam manjim nego što jesam. Zbog toga ću glumiti „velikog lafa“.

9. Nemojte umesto mene činiti stvari koje mogu učiniti sam. Zbog toga se osećam kao beba, a mogao bih vas početi doživljavati kao sluge.

10. Nemojte da moje loše navike obuzmu svu vašu pažnju. To me samo ohrabruje da nastavim.

11. Nemojte me ispravljati pred drugima. Bit ću mnogo pažljiviji ako sa mnom razgovarate tiho i nasamo.

12. Nemojte o mom ponašanju diskutovati za vreme svađe. Ne znam zašto onda slabo čujem, a i nisam sklon saradnji. U redu je da se preduzmu potrebne mere, ali diskusiju odložite za kasnije.

13. Nemojte da imam osećaj kako su moje pogreške zapravo gresi: Moram naučiti grešiti a da se ipak ne osećam zlim.

14. Nemojte stalno prigovarati. Ako to budete radili moraću se početi praviti gluvim. Nemojte zahtevati objašnjenja za moje ponašanje. Ponekad zbilja ne znam zašto sam nešto učinio.

15. Ne precenjujte moje poštenje. Lako me je zastrašiti pa počnem lagati.

16. Nemojte zaboraviti da volim eksperimentisati. Ja iz toga učim, pa vas molim da budete strpljivi.

17. Nemojte me štititi od posledica. Moram učiti na iskustvu.

18. Ne obraćajte previše pažnje kad sam lakše bolestan. Mogao bih početi uživati u lošem zdravlju, ako mi to bude donosilo veliku pažnju.

19. Ne odbijajte me kad tražim odgovore na normalna pitanja. Ako me odbijete, videćete da ću prestati ispitivati a informacije tražiti negde drugde.

20. Nemojte odgovarati na smešna ili besmislena pitanja. Ako me odbijete, videćete da samo želim da se bavite sa mnom.

21. Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogrešivi. S takvim je tako teško živeti. Ne brinite zbog toga što smo malo zajedno. Važno je kako smo zajedno.

22. Nemojte da moja strahovanja postanu vaša teskoba. Tada ću se još više uplašiti. Pokažite da ste hrabri.

23. Nemojte zaboraviti da ne mogu odrasti bez mnogo razumevanja i podrške; zaslužena pohvala ponekad izostane, ali prekor nikada.

24. Tretirajte me kao svoje prijatelje, pa ću ja biti vaš.

25. Upamtite: više učim od primera nego od kritike.

Vicky Solz Studygroup Leader’s Manual, Chicago, (Group Leader’s Manual )

Некатегоризовано

Slovarice, da ili ne 3. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

 

 

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .

Dosta toga ste rekli a šta još treba reći ako mi kao narod imamo nejednostavniji model ,, Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Ispostavlja se da mi, kao narod koji imamo najjednostavnije pismo, zapravo preuzesmo model –njemu nekompatibilani usložismo te početne korake u svetu slova. Po principu: “Zašto jednostavno kad može komplikovano?”

Upravo tako. Verujem da je Vuk, kada je radio reformu zaista imao viziju – da ne kažem ambiciju jer on jeste bio ambiciozan čovek – oblikovanja najpismenijeg naroda. Dakle, on je sa svoje strane učinio maksimum u smislu simplifikacije. Mi smo bez konkurencije narod sa najjednostavnijim pismom. Međutim, ispostavlja se da je veoma bitno bilo poraditi i na pojednostavljenju metodskog pristupa i njegovomusklađivanju sa ortografijom. Apsoluni je paradoks da mi, kao narod sa tako jednostavnim pismom, imamo poražavajuće rezultate na testovima pismenosti, među kojima je najaktuelniji i najpoznatiji PISA test, koji procenjuje čitalačku pismenost u funkcionalnom smislu.

Da li bi smelo da se kaže da bi početna pismenost značajno mogla da se odrazi na složeniji koncept pismenosti, poput čitalačke pismenosti, koju ispituje PISA?

Postoje istraživanja (Jackson & Doelinger, 2002). koja nedvosmisleno ukazuju na to da slaba efikasnost u čitanju reči (dakle početnom) dovodi do otežanog čitanja sa razumevanjem. Zaključak koji se izvodi iz ovih studija jeste da je čitanje reči nužan uslov za usvajanje čitalačke veštine.

Nužan, a ne dovoljan jer viši nivoi čitalačke veštine impliciraju i druge, složenije kognitivne faktore, koji se odnose i na obradu sintaksičkih elemenata, prozodije, zaključivanja i predviđanja budućeg sadržaja itd. Međutim, element nužnosti, u pogledu uspešnosti čitanja na nivou reči , ostaje imperativ kada razmišljamo o uspešnom čitanju na nivou razumevanja.

Vi, kao učitelj profesionalno ste se, verujem, neprekidno suočavali sa negativnim efektima nedovoljno dobrog čitanja sa razumevanjem koje se, prirodno, sreće kod prvaka.

Ja, kao roditelj koji trenutno ima petoro dece u sistemu obrazovanja, iznova sam preispitivala kriterijum uzrasta početnog opismenjavanja koji je kod nas formalno definisan 6-7. godinom.

Za prvake koji tek savladavaju slova i čitanje na nivou reči tokom prvog polugodišta prvog rareda – razumevanje teksta, matematičkih tekstualnih zadataka i usvajanje ostalih obrazovnih sadržaja naznačenih kurikulumom – postaje nemoguća misija. Roditelji takođe bivaju uvučeni u nju, a od njih, kao i učitelja, očekuje se da na tom putu budu superheroji i tajni agenti. Sve u svemu, iskustvo polaska u školu tako se lako petvori u agoniju za dete, umesto da mu pričinjava radost i zadovoljstvo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU GOVORIMO O TOME NA ČEMU POČIVA I KAKO JE NASTAO  ALGO- METOD UČENJA SLOVA

 

Некатегоризовано

Dobro došli

 

 

cropped-cropped-najbolji-edukator-srbije-copy12

7

 

Ovo je novi blog ,,Oblak znanja za učitelje 2″.

Povezan je sa prethodnim blogom ,,Oblak znanja za učitelje“ koji ste posećivali a mnogi od vas i pratili. Da bi ste i dalje primali obaveštenja o onome što objavljujem možete pratiti i ovaj blog. Praćenje prethodnog bloga važi i za ovaj.

Verujem da ću opravdati vaše poverenje radeći i dalje na kvalitetu ovog bloga.

O meni znate dosta toga.