Mape uma

Ocenjivanje učenika kroz mape uma

 

Često svoje učenike ocenjujem kroz mape uma koje su sami napravili. Nedavno se na mrežama postavilo pitanje da li je ispravno oceniti učenika kroz mapu i kako to učiniti. Osim što to činim kroz čitanje mape, naišla sam na potvrdu da je osim čitanja mape moguće primeniti i dodatne elemente u ocenjivanju.

Ovakav koncept ocenjivanja je razradila Kristina Hogan (Christine Hogan), direktor Škole za menadžment Tehnološkog univerziteta Curtin u Perlu, Australija. Ona je razvila šemu za ocenjivanje.

Tekstovi

Žao mi dnevnika

(Фото Л. Вулетић)

Pođoh sinoć na roditeljski sastanak. Onako svečano, lep osećaj. Ali, nešto mi fali, nedostaje… ruke su mi prazne. Setih se, dnevnik. Kratko zastanem i fljus, pa nema dnevnika. I odmah mi pade na pamet. Pre izvesnog vremena srela sam svoju učenicu, lekar, specijalizant, majka, supruga, ćerka…kakva sreća i radost. Ćaskamo, nikad kraja ovakvim susretima. I na kraju ONA kaže: ,,Učiteljice, niste se uopšte promenili. Isti ste kao i onda kada sam krenula u prvi razred kada ste nas prozivali iz dnevnika. Sećam se kao juče da je bilo. Nosili ste ….i dnevnik u rukama i rekli ste da treba da ga napunimo peticama.“

Svakog dana zadnjih meseci ulazim u učionicu bez dnevnika. Uvek mi fali. Kao da je to neki statusni simbol. Bar za mene.  Dugme, miš, lozinka i eto ga, dnevnik, es- dnevnik. Moji prvačići su prvo mislili da se igram ili sam na fejsu kad gledam u es. Morala sam da im pokažem kako izgleda i zašto sam stalno na laptopu. Sada znaju šta se dešava.

A, žao mi dnevnika. Nestale su mnoge rečenice iz naše komunikacije sa učenicima – kad otvorim dnevnik…nema više gvirkanja kad upisujemo ocene, nema, mogu li da vidim…Nestala je i rečenica…Imaš gospodski posao, dnevnik u ruke, tebi je lako.

Potpuno je drugačiji osećaj. Trideset godina, svakog dana, svakog časa.

Tekstovi

Исходи – други разред

 

 

СРПСКИ ЈЕЗИК

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

  • разликује књижевне врсте: песму, причу, басну, бајку, драмски текст;
  • одреди главни догађај, време и место дешавања у прочитаном тексту;
  • одреди редослед догађаја у тексту;
  • уочи главне и споредне ликове и разликује њихове позитивне и негативне особине;
  • разликује стих и строфу;
  • уочи стихове који се римују;
  • објасни значење пословице и поуке коју уочава у басни;
  • наведе једноставне примере поређења из текстова и свакодневног живота;
  • чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
  • изражајно рецитује песму;
  • изводи драмске текстове;
  • износи своје мишљење о тексту;
  • разликује глас и слог и препозна самогласнике и сугласнике;
  • разликује врсте речи у типичним случајевима;
  • одређује основне граматичке категорије именица и глагола;
  • разликује реченице по облику и значењу;
  • поштује и примењује основна правописна правила;
  • влада основном техником читања и писања латиничког текста;
  • пронађе експлицитно исказане информације у једноставном тексту (линеарном и нелинеарном);
  • користи различите облике усменог и писменог изражавања: препричавање, причање, описивање;
  • правилно састави дужу и потпуну реченицу и споји више реченица у краћу целину;
  • учествује у разговору и пажљиво слуша саговорника;
  • разликује основне делове текста (наслов, пасус, име аутора, садржај);

изражајно чита ћирилички текст.

 

 

МАТЕМАТИКА

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • одреди десетице најближе датом броју;
  • усмено сабира и одузима бројеве до 100;
  • користи појмове чинилац, производ, дељеник, делилац, количник, садржалац;
  • примени замену места и здруживање сабирака и чинилаца ради лакшег рачунања;
  • усмено множи и дели у оквиру прве стотине;
  • израчуна вредност бројевног израза са највише две операције;
  • реши текстуални задатак постављањем израза са највише две рачунске операције и провери тачност решења;
  • одреди непознати број у једначини са једном аритметичком операцијом;
  • одреди делове (облика ) дате величине;
  • изрази одређену суму новца преко различитих апоена;
  • прочита број записан римским цифрама и напише дати број римским цифрама;
  • прикаже мањи број података у таблици и стубичастим дијаграмом;
  • уочи правило и одреди следећи члан започетог низа;
  • разликује дуж, полуправу и праву;
  • одреди дужину изломљене линије (графички и рачунски);
  • одреди обим геометријске фигуре;
  • нацрта правоугаоник, квадрат и троугао на квадратној мрежи и тачкастој мрежи;
  • уочи подударне фигуре на датом цртежу;
  • уочи симетричне фигуре;
  • допуни дати цртеж тако да добијена фигура буде симетрична у односу на дату праву;
  • изрази дужину у различитим јединицама за мерење дужине;
  • измери дужину дужи и нацрта дуж дате дужине
  • чита и запише време са часовника;
  • користи јединице за време у једноставним ситуацијама

 

 

СВЕТ ОКО НАС

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

 

  • идентификује групе људи којима припада и своју улогу у њима;
  • оствари права и изврши обавезе у односу на правила понашања у групама којима припада;
  • се понаша тако да уважава различитости других људи;
  • прихвати последице када прекрши правила понашања групе;
  • сарађује са другима у групи на заједничким активностима;
  • разликује потребе од жеља на једноставним примерима из сопственог живота;
  • препозна грб, заставу и химну Републике Србије и примерено се понаша према симболима;
  • одреди тип насеља на основу његових карактеристика;
  • повеже личну хигијену, боравак у природи, физичку активност и разноврсну исхрану са очувањем здравља;
  • одржава личну хигијену – руку, зуба и чулних органа;
  • примени правила културног и безбедног понашања у саобраћају и превозним средствима у насељу са околином;
  • безбедно поступа пре и током временских непогода;
  • истезањем, савијањем и сабијањем одреди својства материјала;
  • одабере материјале који својим својствима највише одговарају употреби предмета;
  • пронађе нову намену коришћеним предметима;
  • наводи примере различитих облика кретања у окружењу;
  • одабере начин кретања тела, узимајући у обзир облик тела, врсту подлоге и средину у којој се тело креће;
  • измери растојање које тело пређе током свог кретања;
  • пронађе тражени објекат у насељу помоћу адресе/карактеристичних објеката;
  • именује занимања људи у свом насељу са околином;
  • одреди време помоћу часовника и календара користећи временске одреднице: сат, дан, седмицу, месец, годину;

 

 

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • користи материјал и прибор на безбедан и одговоран начин;
  • изрази, одабраним материјалом и техникама своје емоције, машту, сећања и замисли;
  • користи једноставне информације и одабрана ликовна дела као подстицај за стваралачки рад;
  • изражава, светлим или тамним бојама, свој доживљај уметничког дела;
  • идентификује истакнути део целине и визуелне супротности у свом окружењу;
  • преобликује, самостално или у сарадњи са другима, материјале и предмете за рециклажу;
  • тумачи једноставне визуелне информације које опажа у свакодневном животу;
  • изражава мимиком и/или телом различита расположења, покрете и кретања;
  • упоређује свој и туђ естетски доживљај простора, дизајна и уметничких дела;
  • повезује уметничко занимање и одговарајуће продукте;
  • пружи основне информације о одабраном музеју;

разматра, у групи, шта и како је учио/ла и где та знања може применити

 

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • објасни својим речима утиске о слушаном делу, особине тона, доживљај прегласне музике и њеног утицаја на тело;
  • разликује различите инструменте по боји звука и изражајним могућностима;
  • издвоји основне музичке изражајне елементе;
  • препозна музичку тему или карактеристични мотив који се понавља у слушаном делу;
  • повезује карактер дела са изражајним музичким елементима и инструментима;
  • изговара бројалице у ритму, уз покрет;
  • пева по слуху песме различитог садржаја и расположења;
  • изводи уз покрет музичке и традиционалне игре;
  • примењује правилан начин певања и договорена правила понашања у групном певању и свирању;
  • свира по слуху ритмичку пратњу уз бројалице и песме, једноставне аранжмане, свирачке деонице у музичким играма;
  • повезује почетне тонове песама-модела и једноставних наменских песама са бојама;
  • повезује ритам са графичким приказом;
  • објашњава својим речима доживљај свог и туђег извођења;
  • учествује у школским приредбама и манифестацијама;
  • направи дечје ритмичке инструменте;
  • осмисли покрете уз музику;
  • осмисли ритмичку пратњу за бројалице, песме и музичке игре помоћу различитих извора звука;
  • осмисли одговор на музичко питање;
  • осмисли једноставну мелодију на краћи задати текст;
  • према литерарном садржају изабере од понуђених, одговарајући музички садржај;
  • поштује договорена правила понашања при слушању и извођењу музике;

користи самостално или уз помоћ одраслих, доступне носиоце звука.

 

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

  • примени једноставне, двоставне општеприпремне вежбе (вежбе обликовања);
  • правилно изводи вежбе, разноврсна природна и изведена кретања;
  • комбинује усвојене моторичке вештине у игри и свакодневном животу;
  • одржава равнотежу у различитим кретањима;
  • разликује правилно од неправилног држања тела;
  • успостави правилно држање тела;
  • правилно дише током вежбања;
  • изведе кретања, вежбе и кратке саставе уз музичку пратњу;
  • изведе дечји и народни плес;
  • користи основну терминологију вежбања;
  • поштује правила понашања у и на просторима за вежбање;
  • поштује мере безбедности током вежбања;
  • одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за вежбање;
  • поштује правила игре;
  • навија и бодри учеснике у игри на начин којим никога не вређа;
  • прихвати победу и пораз као саставни део игре и такмичења;
  • уредно одлаже своје ствари пре и након вежбања;
  • уочава улогу делова тела у вежбању;
  • уочи промене у расту код себе и других;
  • препозна сопствено болесно стање и не вежба када је болестан;
  • примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања;
  • одржава личну хигијену;
  • учествује у одржавању простора у коме живи и борави;
  • наведе врсте намирница у исхрани;
  • препознаје везу вежбања и уноса воде;
  • повеже ходање и трчање са позитивним утицајем на здравље;
  • препозна лепоту покрета у вежбању;
  • се придржава правила вежбања;
  • вреднује успех у вежбању;

 

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Позавршетку другог разреда ученик ће бити у стању да:

 

  • разликује понашања појединаца која доприносе или ометају функционисање и напредовање групе;
  • успоставља, гради и чува успешне односе са члановима групе којој припада;
  • искаже своја осећања и потребе на начин који не угрожава друге;
  • препозна и уважи осећања и потребе других;
  • наведе и својим речима објасни основна права детета садржана у Конвенцији о дечјим правима;
  • прихвата и образлаже на примерима из живота да свако дете има иста права без обзира на различитости;
  • препозна ситуације кршења својих и туђих права и показује спремност да тражи помоћ;
  • се договара и одлучује у доношењу правила групе и да се понаша у складу са њима;
  • наводи примере међусобне повезаности права и одговорности;
  • разликује ненасилну од насилне комуникације међу члановима групе на примерима из свакодневног живота, из књижевних дела које чита и филмова које гледа;
  • саслуша излагање саговорника без упадица и са уважавањем;
  • даје и прихвата предлоге водећи рачуна о интересу свих страна у сукобу;
  • представи шта садржи и чему служи Правилник о безбедности ученика његове школе;
  • се понаша у складу са Правилником о безбедности ученика;
  • наводи примере одговорности одраслих и ученика за безбедност у школи;
  • препознаје предности, ризике и опасности по себе и друге и одговорно поступа при коришћењу мобилног телефона и интернета;
  • сарађује и преузима различите улоге на основу договора у групи;
  • износи мишљење, образлаже идеје, даје предлоге који могу унапредити безбедност ученика у школи;
  • учествује у изради плана једноставне акције;
  • са другим ученицима изводи и документује једноставну акцију;
  • доприноси промоцији акције;

на једноставан начин вреднује изведену акцију.наведе у чему је успешан и у чему жели да напредује;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NiMat

Matematika u maju 5-festival matematike

 

Math-Girl-

 

Ove godine želimo sa Vama da proslavimo svoj peti rođendan.

Festival MATEMATIКA U MAJU će se po peti put održati 11. maja 2019. od 10 do 18 h u Regionalnom centru, Pariske komune bb u Nišu. Prethodna iskustva i ogromna količina pozitivne energije koja je bila prisutna na festivalima, su sasvim logično donele nastavak i još jedno druženje sa matematikom. Ove godine imamo podršku CPN, MISANU, RC Niš i gradske opštine Medijana Niš.
Ove godine Organizacioni odbor Festivala odlučio je da prvi put sačini Zbornik radova u elektronskom obliku.

Prijavite se na sledećem linku

PRIJAVA

Čestitka

Našim majkama s ljubavlju

8. mart je je sjajna inspiracija za razvoj kreativnosti kod učenika. Svake godine, naročito u mlađim razredima, učenici su veoma motivisani za rad sa različitim materijalima kako bi majkama čestitali praznk i na taj način im iskazali svoju veliku ljubav i umeća koja su usvršili tokom prvog razreda.

Ove godine smo imali kreativnu radionicu na kojoj smo proveli zaista kvalitetno vreme. Svi su veoma zadovoljni svojim radovima a najviše mame koje su najveći ljubitelji kreativne aktivnosti svoje dece.

 

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Некатегоризовано, Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju 2/ Metakognitivne veštine

 

Postoji veliku broj metakognitivnih veština. Sve one zajedno, kako sam napisala u prvom delu, povećavaju učinak pri učenju.

  1. Metarazumevanje;

     je metakognicija vezana za razumevanje pri čitanju.

  2. Metaslušanje;

    je razumevanje onoga što osoba čuje, to je sposobnost razmišljanja o glavnim tačkama sadržaja koji sluša.

  3. Metamemorija;

         sposobnost razmišljanja o strategijama pamćenja, o tome koliko   znamo i na koji način pamtimo.

 

Metakognicija se sastoji od nekoliko složenih veština:

1. Svest o razlikovanju opažanja i učenja.

2. Svest o dostupnosti pojedinih strategija učenja, odnosno znanje o tome da
postoje različite strategije kao što su ponavljanje, organizacija ili elaboracija građe.

3. Kondicionalno znanje, sposobnost odabira određene strategije učenja

4. Sposobnost praćenja vlastitog napredovanja u učenju, što uključuje i
sposobnost planiranja učenja.

Kako pristupiti rešavanju nekog zadatka može se koristiti plan PIPOP:
P– pregledati
I– ispitati
P– pročitati
O– odgovoriti
P– proveriti.

Učenici koji nemaju sposobnost organizacije svog učenja, vremena, analize, poređenja i kontrole svojih strategija učenja, imaju poteškoča u učenju i postižu slabije rezultate. Odlučujuću ulogu u tome imaju metakognitivne veštine i metakognitivno znanje.

Korišćeni resursi sa interneta
Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju -1

 

Kognicija ili spoznaja je poimanje stvarnosti koje se zasniva na čovekovom iskustvu i mišljenju. Otuda je metakognicija znanje o kogniciji tj. metakognicija je svest čoveka o njegovoj kognitivnoj aparaturi i načinima njenog funkcionisanja. To je svest o onome što čovek zna i onome što ne zna i kojim putem može naučiti ono što ne zna.

Metakognicija omogućuje pojedincu da kontrološe svoje učenje, da odabere strategije, postavi ciljeve kako bi nešto naučila. Kraće rečeno to je upravljanje kognitivnim procesima.

Metakognicija je koncept koji je  prvi put  opisao John Flavell 1976. Najkraće, predstavlja „mišljenje o mišljenju“; znanje o znanju. On je pod metakognicijom svrstao metakognitivna znanja, pod kojima je podrazumevao znanja o tome koji faktori utiču na tok i/ili ishod kognitivnog poduhvata i na koji način. Proces mišljenja o sopstvenim mislima je suština metakognicije.

Kako se metakognicija  odnosi na učenje to podrazumeva određene metakognitivne veštine koje treba razvijati. One se kod dece razvijaju postupno / o tome su govorili Pijaže, Vigotski/ i one predstavljaju osnovne metakognitivne veštine. S mentalnim i fizičkim rastom deteta one se razvijaju a njihova važnost se ogleda kasnije kod samostalnog /namernog/ učenja jer predstavljaju opažanje sopstvenih kognitivnih procesa, što  omogućuje njihovu regulaciju i povećanje učinka tokom učenja.

Uskoro – Metakognitivni pristup u učenju 2- Metakognitivne veštine

 

Učenici

ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

КЉУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА ЦЕЛОЖИВОТНО УЧЕЊЕ

(Члан 11. Из Закона о основама система образовања и васпитања Сл.Гл. РС 88/2017 и 27/2018.)

Кључне компетенције представљају скуп интегрисаних знања, вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испуњење и развој, укључивање у друштвени живот и запошљавање. Кључне компетенције за целоживотно учење су:

1) комуникација на матерњем језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми;

2) комуникација на страном језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми укључујући вештине посредовања сумирањем, тумачењем, превођењем, парафразирањем и на друге начине, као и интеркултурално разумевање;

3) математичке, научне и технолошке компетенције: основно нумеричко резоновање, разумевање света природе, способност примене знања и технологије за људске потребе (медицина, транспорт, комуникације и др.);

4) дигитална компетенција: самопоуздано и критичко коришћење информационих и комуникационих технологија за рад, одмор и комуникацију;

5) учење учења: способност да се ефективно управља сопственим учењем: планирање, управљање временом и информацијама, способност да се превазиђу препреке како би се успешно учило, коришћење претходних знања и вештина, примена знања и вештина у различитим ситуацијама, индивидуално и/или у групи;

6) друштвене и грађанске компетенције: способност да се ефикасно и конструктивно учествује у друштвеном и радном животу и да се ангажују у активном и демократском учешћу, посебно у све разноврснијим заједницама;

7) осећај за иницијативу и предузетништво: способност да се идеје претворе у акцију кроз креативност, иновативност и преузимање ризика, као и способност за планирање и управљање пројектима;

8) културолошка освешћеност и изражавање: способност да се схвати значај креативних идеја, искустава и емоција у различитим медијима – музика, књижевност, плес, ликовна уметност и друго.

Компетенције из става 1. овог члана, осим оквира традиционалних школских предмета, обухватају и ангажују школска знања на припреми ученика да буду конкурентни и функционални у садашњем и будућем образовном и професионалном простору и да компетентно и активно остварују своје грађанске улоге.

ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

(Члан 12. Из Закона о основама система образовања и васпитања Сл.Гл. РС 88/2017 и 27/2018.)
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.

Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.

Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.

КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА УЧЕЊЕ

Учење је процес стицања знања и вештина, развијања свести и ставова неопходних за лични и професионални развој и активно учешће у друштвеном животу. Способност за целоживотно учење обухвата све компетенције које се стичу образовањем. Компетенција за учење основа је целоживотног учења.
Ученик треба да буде оспособљен и мотивисан да схвати значај учења; изабере одговарајуће методе; прати сопствени напредак током учења и усмерава учење у складу са намерама и циљем који има. Ученик стиче нова знања и вештине, примењујући претходно учење и ваншколско искуство. Развија свест и о стваралачкој природи учења. Истрајан је и превазилази тешкоће у учењу.

• Има позитиван и одговоран однос према учењу.
• Мотивисан је и оспособљен да самостално планира, организује, спроводи и вреднује учење; разликује битно од небитног, изражава и образлаже идеје.
• Користи различите изворе информација и има критички однос према њима.
• Примењује одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем, интересовањима, условима и временом.
• Способан је да самостално и у сарадњи са другима истражује, открива и повезује нова знања; користи могућности ваншколског учења; негује и развија лична интересовања.

ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ДЕМОКРАТСКОМ ДРУШТВУ

Ученик разуме и прихвата значај принципа правде, слободе, солидарности, националне, верске, родне и етничке равноправности и одговорности – као темеља демократског друштва, активно учествујући у животу школе (одељенска заједница, вршњачки тим, ученички парламент и сл.) и заједница којима припада (нпр. породица, локална заједница) у складу са својим узрастом. Поштује и залаже се за поштовање дечјих и људских и мањинских права, као и личног и националног достојанства. Упознаје себе, развија своје друштвене улоге и јача свој идентитет, лични интегритет, самосталност, самопоуздање и позитиван однос према другима. Поштује равноправност различитих заједница, њихову традицију и културни идентитет. Одговоран је за изборе и одлуке које чини и понаша се хумано и с уважавањем према другима. Аргументовано заступа ставове и мишљења уважавајући супротна гледишта, као и усвојене процедуре доношења одлука.

• Има позитиван став према поштовању људских права и слобода.
• Зна дечја и основна људска права и одговорности, уме да препозна њихово кршење и способан је да их аргументовано брани.
• Понаша се одговорно, хумано и толерантно у друштву.
• Примењује процедуре демократског друштва у одлучивању и избору; поштује одлуке већине и уважава мишљења мањине.
• Негује своју националну културну баштину и активно учествује у интеркултуралном дијалогу.
• Промовише позитивне вредности друштва у различитим активностима (нпр. хуманитарне, еколошке, културно-уметничке акције; борба против насиља и дискриминације по било ком основу (нпр. верском, националном, родном, узрасном, етничком…); акције против болести зависности, злостављања животиња, итд.).

ЕСТЕТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик влада основним значењем појмова култура и естетичка вредност1. Eстетичку вредност не везује само и искључиво за уметност, већ и за друге садржаје: природне или биологистичке (нпр. непоновљивост природе), социолошке или идеолошке (човеково деловање на природу, односи унутар заједнице), емотивно-афективне (креативност и стваралачко мишљење и понашање2 како појединца, тако и групе) и практичне (појмови, модели, поступци, теоријске основе игре, литерарних, ликовних, музичких и сценских облика и сл.).
• Препознаје естетичке елементе у различитим контекстима као што су: уметничко стваралаштво, национална и светска природна и културна баштина, језичка култура у уметничком и у неуметничком домену (свакодневни говор у приватном и јавном животу, електронским и штампаним медијима, дизајну и другим видовима комуникације…), научно мишљење, друштвени односи, друштво и појаве у друштву.
• Показује позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознаје и разуме њихове вредности, повезује културну и природну баштину са историјским и географским контекстом и доприноси очувању природних и културних добара.
• Препознаје и развија сопствене стваралачке способности и креативност у свим уметничким и неуметничким пољима свог деловања.
• Употребљава основне појмове, схеме и правила која припадају теоријама уметничких грана које постоје у основном образовању.
• Показује осетљивост за еко-културу и културу свакодневног живљења и има критички однос према употреби и злоупотреби природе

КОМУНИКАЦИЈА

Ученик комуницира на сврсисходан и конструктиван начин у приватном, јавном, и образовном контексту. Прилагођава начин и средства комуникације карактеристикама ситуације. Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил комуникације специфичан за различите научне, техничке и уметничке дисциплине. У комуникацији уме да изрази мишљење, осећања и ставове и да представи своје циљеве на позитиван, конструктиван и аргументован начин поштујући и уважавајући другог. Критички процењује садржај и начин комуникације у различитим ситуацијама. Има развијену свест о значају конструктивне комуникације и активно доприноси неговању културе дијалога у заједницама којима припада.

• Познаје различитe обликe комуникације и њихове одлике (усмену и писану, невербалну, телефоном, путем интернета, итд.).
• Уме јасно да се изрази усмено и писано, у складу са потребама и карактеристикама ситуације, поштујући ограничења у погледу дужине и намене.
• Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност.
• Изражава своје ставове, мишљења, осећања, на позитиван, конструктиван и аргументован начин.
• Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил који је специфичан за различите дисциплине; кроз комуникацију негује културу изражавања и чува језички идентитет.
• Уме да саслуша излагање саговорника до краја и без упадица.

ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ОКОЛИНИ

Ученик стиче знања и развија свест о дејству људских активности на животну средину и природу; усваја ставове о неопходности очувања непосредне и шире околине и развија способности активног деловања ради очувања средине у школи, непосредној околини и породици. Познаје људске активности и начин на који оне могу да угрозе или унапреде околину, живи свет и природу у окружењу. Одговоран је према квалитету сопственог живота, што обухвата и однос према околини и однос према здрављу. Разуме сопствену одговорност и одговорност заједнице у изградњи личне и заједничке будућности, као и будућности наредних генерација. У области одрживог развоја – зна основне поставке одрживости, разуме принципе одрживог развоја и практикује активности које га подржавају.
• Уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у широј околини и свакодневном животу; развија свест о положају човека у природи и његовој одговорности за стање животне средине и природе.
• Сагледава које активности (обрасци понашања), на личном нивоу, нивоу заједнице и глобалном нивоу, могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе.
• Спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да се његова добробит и добробит заједнице и друштва огледа и у квалитету и одрживости његове околине.
• Практикује активности које подстичу одрживост, на пример штедња воде и енергије, разврставање отпада, рециклажа; повезује значај тих активности за свој будући живот, живот заједнице, као и живот будућих генерација.
• Активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене ка заштити, обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју.
• Процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада, и одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и одрживи развој.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЗДРАВЉУ
Ученик користи знања, вештине и усваја ставове ради очувања и унапређивања психофизичког здравља. Одговоран однос према здрављу укључује развијање свести о важности сопственог здравља и безбедности, знања о основним чиниоцима који утичу на здравље и практиковање здравих животних стилова. Својим понашањем, као појединац и део различитих група и заједница, промовише здравље, заштиту здравља и здраве стилове живота. Уочава опасности по здравље и доноси одлуке значајне за превенцију болести и очување здравља и укључује се у друштвене активности значајне за превенцију болести и очување здравља.
• Познаје улогу и значај воде и састојака намирница, примењује правила и принципе здраве исхране (редовност, важност доручка, умереност, разноврсност, начин прераде намирница) и зна последице неправилне исхране.
• Познаје основне карактеристике неких болести органа, принципе преноса заразних болести и шта их изазива и примењује мере превенције, личне хигијене и хигијене простора.
• Познаје могуће последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних супстанци укључујући и последице других облика болести зависности (нпр. интернет, клађење, дијете) и свестан је здравствених, породичних и социјалних последица сопственог избора.
• Разуме утицај природних појава и индустријских производа (фармацеутских, техничких, хемијских, итд.) на здравље, чита декларације и упутства на производима, слуша савете стручњака и према њима поступа.
• Препознаје сигурносне и здравствене ризике у животу и раду, примењује мере заштите, предвиђа и избегава опасне ситуације, познаје начине пружања прве помоћи и својим понашањем промовише здравље и сигурност.
• Бира стил живота и навике, имајући на уму добре стране и ризике тог избора. Разуме да је стил живота ствар личног избора и преузима одговорност за свој избор.

ПРЕДУЗИМЉИВОСТ И ОРИЈЕНТАЦИЈА КА ПРЕДУЗЕТНИШТВУ

Ученик препознаје могућности у школи и заједници да идеју претвори у активност, покреће и спремно прихвата промене, преузима одговорност, показује иницијативу и јасну оријентацију ка остварењу циљева и постизању успеха. Ученик кроз образовање стиче свест о сопственим потенцијалима и интересовањима и бива оснажен да самостално доноси одлуке о изборима будућег образовања, занимања и професионалне оријентације. Реализује унапред осмишљене идеје и учествује у пројектима који се тичу школе и локалне заједнице. Ученик стиче знања о карактеристикама одређених послова и радних места, разуме свет рада и пословања из перспективе друштва и спреман је на волонтерски рад и покретање хуманитарних акција.
• Прилагођава се друштвеним и економским променама, усмерен је на развој нових вештина, које примењује у практичном раду; суочава се са неизвесностима на иницијативан и предузимљив начин.
• Препознаје сопствене предности и своје могућности у односу на будуће образовање и професионалну оријентацију.
• Спреман је да учествује у самосталним и тимским пројектима; способан је да развије идеју, представи је, образложи и преговара у тиму о њеној реализацији; учествује у активностима са другима у оквиру своје тимске улоге.
• Мотивисан је и зна да истакне своје добре особине које су важне за обављање школских и радних задатака и користи CV и мотивационо писмо да опише своје компетенције, жеље и очекивања.
• Зна да постави реалне циљеве и на основу датих могућности уме да планира и проналази начине њиховог остваривања.

РАД С ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈАМА

Ученик разуме значај коришћења поузданих података и информација у процесу учења, њихову примену за рад, доношење одлука и свакодневни живот. Користи знања и вештине из различитих предмета да представи, прочита и протумачи податке користећи текст, бројеве, дијаграме и различите аудио-визуелне форме. Ученик користи и самостално проналази различите изворе информација и података, (библиотеке, медије, интернет, институције, личну комуникацију, итд.), критички разматра њихову поузданост и ваљаност, разврстава их и повезује релевантне информације из различитих извора.
• Зна да је за разумевање појава и догађаја и доношење компетентних одлука потребно имати релевантне и поуздане податке и разликује податак/информацију од њиховог тумачења.
• Користи податке из различитих извора и начине добијања података и на основу тога процењује њихову поузданост и препознаје могуће грешке уз помоћ наставника.
• Користи информације у различитим симболичким модалитетима (табеларни, графички, текстуални приказ), чита, тумачи и примењује их, повезујући их са претходним знањем из различитих области.
• Селектује, обрађује наводећи извор и аутора, чува и презентује податке у различитим форматима, укључујући и ИКТ.
• Разликује јавне и приватне податке и користи основна правила чувања приватности података.

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

Ученик примењује знање из различитих предмета, искуство стечено изван школе, интелектуалне, емоционалне и социјалне способности у проналажењу одговора/решења у за њега новим ситуацијама које се јављају током учења, као и у свакодневном животу. Оспособљен је да у циљу решавања проблемских ситуација селективно и сврсисходно користи књиге и друге изворе информација, алате, помоћ наставника, ученика и других особа из школског и ваншколског окружења. Ученик је мотивисан да реши проблемску ситуацију, истрајава у решавању, проналази/осмишљава решење проблемских ситуација, процењује тачност решења и начин решавања.

• Препознаје проблем, рашчлањује проблемску ситуацију на делове и уочава везе и односе између њих у светлу претходно стечених знања у оквиру различитих предмета и ваншколског искуства.
• Планира стратегију решавања проблема (претпоставља решења, планира редослед активности, избор извора информација, средстава/опреме коју ће користити, са ким ће сарађивати, са ким ће се консултовати).
• Решава проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене учењем различитих предмета и ваншколским искуством.
• Самостално или консултујући друге особе (вршњаке, наставнике, родитеље) преиспитује начин решавања проблема, алтернативне начине решавања, тачност и прецизност решења.
• Формулише објашњења и закључке на основу резултата до којих је дошао у раду, презентује их и дискутује са другим особама и преиспитује их у светлу добијених коментара. Стечена нова сазнања и вештине повезује у јединствену целину са претходним.
• Проверава применљивост решења у пракси и користи стечена знања и вештине у новим ситуацијама.

САРАДЊА

Ученик развија способност да у сарадњи са другима или да се као члан групе ангажује на заједничком решавању проблема или реализацији заједничких пројеката. Учествује у заједничким активностима на конструктиван, одговоран и креативан начин афирмишући дух међусобног поштовања, равноправности, солидарности и сарадње. Активно, аргументовано и конструктивно доприноси раду групе у свим фазама групног рада: формирање групе, формулисање заједничких циљева, усаглашавање у вези са правилима заједничког рада, формулисање оптималног начина за остварење заједничких циљева на основу критичког разматрања различитих предлога, подела улога и дужности, преузимање одговорности за одређене активности, надгледање заједничког рада и усклађивање постигнутих договора са новим искуствима и сазнањима до којих се долази током заједничког рада и сарадње.
У процесу договарања, уме да изрази своја осећања, уверења, ставове и предлоге. Подржава друге да изразе своје погледе, прихвата да су разлике у погледима предност групног рада и поштује друге који имају другачије погледе.
У сарадњи са другима залаже се да се одлуке доносе заједнички на основу аргумената и прихваћених правила заједничког рада.
• Активно и конструктивно учествује у раду групе или пара.
• Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи или пару.
• Доприноси решавању разлика у мишљењу и ставовима поштујући друге као равноправне чланове тима или групе.
• Одговорно и савесно извршава заједничке активности стављајући интересе групе изнад сопствених.
• Критички процењује свој рад и рад чланова групе, доприноси унапређивању рада групе и уме да представи резултате рада.

ДИГИТАЛНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик је способан да користи одређена средства из области информационо- комуникационих технологија (уређаје, софтверске производе и сервисе из области електронских комуникација) на одговоран и критички начин ради ефикасног испуњавања постављених циљева, задатака и сопствених потреба у свакодневном животу и образовању. Познаје основне карактеристике информационо-комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ), односно њихов утицај и значај на живот и рад појединца и заједница. Уме да одабере одговарајуће ИКТ средство и да га користи на одговоран и креативан начин у свакодневним активностима (учење и креативан рад; сарадња; комуникација; решавање проблема; организација, обрада, размена и презентација информација). Приликом коришћења ИКТ-а, свестан је ризика за сопствену и туђу сигурност и добробит, поштује приватност и одговорним поступањем штити себе и друге.
• Уме да претражује, критички анализира и систематизује информације у електронском облику користећи одговарајућа средства ИКТа.
• Уме да представи, оргaнизуje и обликује одређене информације, користећи на ефикасан начин могућности ИКТ средства.
• Приликом решавања проблема уме да одабере средство ИКТ-а и да га користи на одговарајући начин.
• Eфикaснo кoристи ИКТ зa кoмуникaциjу и сaрaдњу.
• Препознаје предности, ризике и опасности по себе и друге и одговорно поступа при коришћењу ИКТ-а.

 

Učenici

Slovarice, da ili ne 4. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .

U Vama kao roditelju ali i kao stručnjaku u radu sa decom koja imaju razvojne poteškoće rodila se snažna ideja opovrgavanja postojećeg principa početnog opismenjavanja i počeli ste da tragate za principom i metodskim rešenjem koji bi ispravio ove greške i bio u potpunosti kompatibilan sa našim pismom?

Da, još od 2012. godine radim na slovarici i uobličavanju metode za početno opismenjavanje, a tokom prošle godine odvažila sam se da se obratim mom negdašnjem profesoru-komentoru na diplomskom, dr Lazaru Tenjoviću, sa idejom o istraživanju koje bi diskvalifikovalo postojeći princip i ukazalo na eventualne prednosti modela koji sam razvila, a nazvala ga ALGO metod ranog čitanja.

I tako je otpočela priča. profesor je pozvao prof. dr Vanju Ković i prof. dr Dejana Lalovica da čuju ideju i prezentaciju, oni su se – na moju izuzetnu radost – sa velikom dobronamernošću, pozitivnom energijom i pozitivnom ocenom saglasili da se pokrene neko istraživanje koje bi najpre bilo u formi pilota koji bi proverio efektivnost samog metodskog postupka – na nivou radi/ne radi.

Saradnju smo uoblicili tako da nosilac projekta bude udruženje “Algo centar za rani razvoj i prevenciju mentalnog zdravlja dece”, a prof. V. Ković, sa katedre za psihologiju ucenja, mišljenja i pamćenja, koja je aktivan istrazivac u polju neurokognicije ( Lab. za neurokogniciju i primenjenu kogniciju) vodja je tima fakulteta te zajednički entuzijazmom, začinjenim doprinosom mladih volontera, sprovodimo pilot-projektu provere ALGO metode ranog citanja.

Pilot bi trebalo da se okonča do kraja maja, a obavlja se u jednom vrtiću na Novom Beogradu, u divnom, gotovo porodičnom ambijentu, sa podrškom stručnog osoblja koje je rado prihvatilo saradnju – i dečicom uzrasta između 3;6 – 5;2 godine. Akcenat je na ranom predškolskom uzrastu jer su zapravo deca upravo na ovom uzrastu motivisana za ulazak u čitalački svet.

Vaše sredstvo-Algo slovarica i prateći metodski pristup namenjeni su, dakle, ranom predškolskom uzrastu.

Upravo tako.

Paradoksalno je da Japanci-narod sa najsloženijim pismom kreće sa obukom čitanja od 3. godine, a mi-narod najjednostavnijeg pisma – tek od 6-7!

U Engleskoj, takođe, imamo primer dobre prakse ranog čitanja. A znamo da je njihovo pismo -pismo duboke ortografije – na suprotnom polu zamišljene skale složenosti od našeg.

Možda to nije slučajno, budući da je dugogodišnja longitudinalna blizanačka studija, sprovedena u Engleskoj, ukazala na to da rano čitanje neosporno unapređuje inteligenciju.

Možda onda i nije tako slučajno što Japanci slove za najinteligentniji narod?

Kako ste koncipirali svoj novi ALGO pristup?

Pristup u potpunosti odgovara jednostavnosti naše azbuke, a implementira elemente učenja putem otkrića, instrumentalnog učenja i kontrole greške tj. algoritam provere tačnosti salaganja reči. Na taj način deci je od početka dostupna kontrola i upravljanje učenjem koji predstavljaju elemente egzekutivnog sistema tj. najviših kognitivnih funkcija.

Studije praćenja očnih pokreta ukazuju na to da se oko 3-4.godine stabilizuju fiksacije i da je dete sposobno da upravlja njima i sakadama na način koji je neophodan za pretraživanje teksta. A faktor pretraživanja očnim pokretima u istraživanjima se pokazao kao nezavisan faktor uspešnosti čitanja.

ALGO metod implicira vežbanje ovih pokreta putem pretraživanja učenog slova na tablama za pretraživanje, čime dete istovremeno vrši diferencijaciju u odnsu na druga slova-perceptivne stimulus i učvršćuje stečene sinapse glas-slovo.

Kakvi su vam prvi rezultati?

Prvi rezultati su i nama bili iznenađujući. Napravili smo presek nakon što su deca metodski prošla 13 slova. Ono što je bitno, a vredi naglasiti, jeste da su sva ta slova prošla za samo 6 dana od po pola sata obuke. Ispostavilo se da je pomak (u odnosu na početno stanje) i za velika i za mala slova bio evidentan i statistički značajan – za velika, a još izrazitije-mala slova! Ovo je jako značajno, naročito ukoliko imamo u vidu da istraživanja pokazuju da deca brže usvajaju i bolje znaju velika nego mala slova. A pri tome su mala slova frekventnija u iskustvu tj. veća je korist znanja malih slova – kada je čitanje u pitanju. Dakle – metod radi i efektivan je.

Reči dečica još uvek uglavnom ne mogu da čitaju, osim jednog dečaka koji je skoro 2/3 slova znao na ulazu. Ali nije umeo da pročita nijednu reč, osim reči NOS. Sada je znao sva slova i mogao je da pročita sve reči koje su konstruisane od – do tada učenih slova. Reči su bile u formi velikih i malih slova, a pola njih je bilo poznato tj. izlagano tokom obuke ali pola njih je bilo novo, nepoznato. Mali Đole sada je mogao da pročita tečno i glatko reči u svim varijantama!

Ovakvi razultati nas raduju tako da s nestrpljenjem iščekujemo kraj pilot-istraživanja koje bi trebalo da bude okončano krajem maja.

Obuku, pored Vas, obavljaju i volonteri ?

Da, studenti psihologije druge godine (i jedna studentkinja sa FASPER-a), koji su se prijavili nakon prezentacije koju sam u novembru održala na  Filozofskom fakultetu u Beogradu sada učestvuju u projektu i divni su i motivisani saradnici. Metodski, za istraživanje je veoma bitno da procedura bude ujednačena tako da zajedno odlazim sa po dvoje volontera tri puta nedeljno u vrtić da držimo obuku. Volonteri su zaista motivisani i smenjuju se, uprkos obavezama koje se sada u maju zahuktavaju, a zajednički entuzijazam oseća se u svakom segmentu projekta.