Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju -1

 

Kognicija ili spoznaja je poimanje stvarnosti koje se zasniva na čovekovom iskustvu i mišljenju. Otuda je metakognicija znanje o kogniciji tj. metakognicija je svest čoveka o njegovoj kognitivnoj aparaturi i načinima njenog funkcionisanja. To je svest o onome što čovek zna i onome što ne zna i kojim putem može naučiti ono što ne zna.

Metakognicija omogućuje pojedincu da kontrološe svoje učenje, da odabere strategije, postavi ciljeve kako bi nešto naučila. Kraće rečeno to je upravljanje kognitivnim procesima.

Metakognicija je koncept koji je  prvi put  opisao John Flavell 1976. Najkraće, predstavlja „mišljenje o mišljenju“; znanje o znanju. On je pod metakognicijom svrstao metakognitivna znanja, pod kojima je podrazumevao znanja o tome koji faktori utiču na tok i/ili ishod kognitivnog poduhvata i na koji način. Proces mišljenja o sopstvenim mislima je suština metakognicije.

Kako se metakognicija  odnosi na učenje to podrazumeva određene metakognitivne veštine koje treba razvijati. One se kod dece razvijaju postupno / o tome su govorili Pijaže, Vigotski/ i one predstavljaju osnovne metakognitivne veštine. S mentalnim i fizičkim rastom deteta one se razvijaju a njihova važnost se ogleda kasnije kod samostalnog /namernog/ učenja jer predstavljaju opažanje sopstvenih kognitivnih procesa, što  omogućuje njihovu regulaciju i povećanje učinka tokom učenja.

Uskoro – Metakognitivni pristup u učenju 2- Metakognitivne veštine