Некатегоризовано, Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju 2/ Metakognitivne veštine

 

Postoji veliku broj metakognitivnih veština. Sve one zajedno, kako sam napisala u prvom delu, povećavaju učinak pri učenju.

  1. Metarazumevanje;

     je metakognicija vezana za razumevanje pri čitanju.

  2. Metaslušanje;

    je razumevanje onoga što osoba čuje, to je sposobnost razmišljanja o glavnim tačkama sadržaja koji sluša.

  3. Metamemorija;

         sposobnost razmišljanja o strategijama pamćenja, o tome koliko   znamo i na koji način pamtimo.

 

Metakognicija se sastoji od nekoliko složenih veština:

1. Svest o razlikovanju opažanja i učenja.

2. Svest o dostupnosti pojedinih strategija učenja, odnosno znanje o tome da
postoje različite strategije kao što su ponavljanje, organizacija ili elaboracija građe.

3. Kondicionalno znanje, sposobnost odabira određene strategije učenja

4. Sposobnost praćenja vlastitog napredovanja u učenju, što uključuje i
sposobnost planiranja učenja.

Kako pristupiti rešavanju nekog zadatka može se koristiti plan PIPOP:
P– pregledati
I– ispitati
P– pročitati
O– odgovoriti
P– proveriti.

Učenici koji nemaju sposobnost organizacije svog učenja, vremena, analize, poređenja i kontrole svojih strategija učenja, imaju poteškoča u učenju i postižu slabije rezultate. Odlučujuću ulogu u tome imaju metakognitivne veštine i metakognitivno znanje.

Korišćeni resursi sa interneta
Tekstovi

Metakognitivni pristup u učenju -1

 

Kognicija ili spoznaja je poimanje stvarnosti koje se zasniva na čovekovom iskustvu i mišljenju. Otuda je metakognicija znanje o kogniciji tj. metakognicija je svest čoveka o njegovoj kognitivnoj aparaturi i načinima njenog funkcionisanja. To je svest o onome što čovek zna i onome što ne zna i kojim putem može naučiti ono što ne zna.

Metakognicija omogućuje pojedincu da kontrološe svoje učenje, da odabere strategije, postavi ciljeve kako bi nešto naučila. Kraće rečeno to je upravljanje kognitivnim procesima.

Metakognicija je koncept koji je  prvi put  opisao John Flavell 1976. Najkraće, predstavlja „mišljenje o mišljenju“; znanje o znanju. On je pod metakognicijom svrstao metakognitivna znanja, pod kojima je podrazumevao znanja o tome koji faktori utiču na tok i/ili ishod kognitivnog poduhvata i na koji način. Proces mišljenja o sopstvenim mislima je suština metakognicije.

Kako se metakognicija  odnosi na učenje to podrazumeva određene metakognitivne veštine koje treba razvijati. One se kod dece razvijaju postupno / o tome su govorili Pijaže, Vigotski/ i one predstavljaju osnovne metakognitivne veštine. S mentalnim i fizičkim rastom deteta one se razvijaju a njihova važnost se ogleda kasnije kod samostalnog /namernog/ učenja jer predstavljaju opažanje sopstvenih kognitivnih procesa, što  omogućuje njihovu regulaciju i povećanje učinka tokom učenja.

Uskoro – Metakognitivni pristup u učenju 2- Metakognitivne veštine