Učenici

Slovarice, da ili ne 4. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .

U Vama kao roditelju ali i kao stručnjaku u radu sa decom koja imaju razvojne poteškoće rodila se snažna ideja opovrgavanja postojećeg principa početnog opismenjavanja i počeli ste da tragate za principom i metodskim rešenjem koji bi ispravio ove greške i bio u potpunosti kompatibilan sa našim pismom?

Da, još od 2012. godine radim na slovarici i uobličavanju metode za početno opismenjavanje, a tokom prošle godine odvažila sam se da se obratim mom negdašnjem profesoru-komentoru na diplomskom, dr Lazaru Tenjoviću, sa idejom o istraživanju koje bi diskvalifikovalo postojeći princip i ukazalo na eventualne prednosti modela koji sam razvila, a nazvala ga ALGO metod ranog čitanja.

I tako je otpočela priča. profesor je pozvao prof. dr Vanju Ković i prof. dr Dejana Lalovica da čuju ideju i prezentaciju, oni su se – na moju izuzetnu radost – sa velikom dobronamernošću, pozitivnom energijom i pozitivnom ocenom saglasili da se pokrene neko istraživanje koje bi najpre bilo u formi pilota koji bi proverio efektivnost samog metodskog postupka – na nivou radi/ne radi.

Saradnju smo uoblicili tako da nosilac projekta bude udruženje “Algo centar za rani razvoj i prevenciju mentalnog zdravlja dece”, a prof. V. Ković, sa katedre za psihologiju ucenja, mišljenja i pamćenja, koja je aktivan istrazivac u polju neurokognicije ( Lab. za neurokogniciju i primenjenu kogniciju) vodja je tima fakulteta te zajednički entuzijazmom, začinjenim doprinosom mladih volontera, sprovodimo pilot-projektu provere ALGO metode ranog citanja.

Pilot bi trebalo da se okonča do kraja maja, a obavlja se u jednom vrtiću na Novom Beogradu, u divnom, gotovo porodičnom ambijentu, sa podrškom stručnog osoblja koje je rado prihvatilo saradnju – i dečicom uzrasta između 3;6 – 5;2 godine. Akcenat je na ranom predškolskom uzrastu jer su zapravo deca upravo na ovom uzrastu motivisana za ulazak u čitalački svet.

Vaše sredstvo-Algo slovarica i prateći metodski pristup namenjeni su, dakle, ranom predškolskom uzrastu.

Upravo tako.

Paradoksalno je da Japanci-narod sa najsloženijim pismom kreće sa obukom čitanja od 3. godine, a mi-narod najjednostavnijeg pisma – tek od 6-7!

U Engleskoj, takođe, imamo primer dobre prakse ranog čitanja. A znamo da je njihovo pismo -pismo duboke ortografije – na suprotnom polu zamišljene skale složenosti od našeg.

Možda to nije slučajno, budući da je dugogodišnja longitudinalna blizanačka studija, sprovedena u Engleskoj, ukazala na to da rano čitanje neosporno unapređuje inteligenciju.

Možda onda i nije tako slučajno što Japanci slove za najinteligentniji narod?

Kako ste koncipirali svoj novi ALGO pristup?

Pristup u potpunosti odgovara jednostavnosti naše azbuke, a implementira elemente učenja putem otkrića, instrumentalnog učenja i kontrole greške tj. algoritam provere tačnosti salaganja reči. Na taj način deci je od početka dostupna kontrola i upravljanje učenjem koji predstavljaju elemente egzekutivnog sistema tj. najviših kognitivnih funkcija.

Studije praćenja očnih pokreta ukazuju na to da se oko 3-4.godine stabilizuju fiksacije i da je dete sposobno da upravlja njima i sakadama na način koji je neophodan za pretraživanje teksta. A faktor pretraživanja očnim pokretima u istraživanjima se pokazao kao nezavisan faktor uspešnosti čitanja.

ALGO metod implicira vežbanje ovih pokreta putem pretraživanja učenog slova na tablama za pretraživanje, čime dete istovremeno vrši diferencijaciju u odnsu na druga slova-perceptivne stimulus i učvršćuje stečene sinapse glas-slovo.

Kakvi su vam prvi rezultati?

Prvi rezultati su i nama bili iznenađujući. Napravili smo presek nakon što su deca metodski prošla 13 slova. Ono što je bitno, a vredi naglasiti, jeste da su sva ta slova prošla za samo 6 dana od po pola sata obuke. Ispostavilo se da je pomak (u odnosu na početno stanje) i za velika i za mala slova bio evidentan i statistički značajan – za velika, a još izrazitije-mala slova! Ovo je jako značajno, naročito ukoliko imamo u vidu da istraživanja pokazuju da deca brže usvajaju i bolje znaju velika nego mala slova. A pri tome su mala slova frekventnija u iskustvu tj. veća je korist znanja malih slova – kada je čitanje u pitanju. Dakle – metod radi i efektivan je.

Reči dečica još uvek uglavnom ne mogu da čitaju, osim jednog dečaka koji je skoro 2/3 slova znao na ulazu. Ali nije umeo da pročita nijednu reč, osim reči NOS. Sada je znao sva slova i mogao je da pročita sve reči koje su konstruisane od – do tada učenih slova. Reči su bile u formi velikih i malih slova, a pola njih je bilo poznato tj. izlagano tokom obuke ali pola njih je bilo novo, nepoznato. Mali Đole sada je mogao da pročita tečno i glatko reči u svim varijantama!

Ovakvi razultati nas raduju tako da s nestrpljenjem iščekujemo kraj pilot-istraživanja koje bi trebalo da bude okončano krajem maja.

Obuku, pored Vas, obavljaju i volonteri ?

Da, studenti psihologije druge godine (i jedna studentkinja sa FASPER-a), koji su se prijavili nakon prezentacije koju sam u novembru održala na  Filozofskom fakultetu u Beogradu sada učestvuju u projektu i divni su i motivisani saradnici. Metodski, za istraživanje je veoma bitno da procedura bude ujednačena tako da zajedno odlazim sa po dvoje volontera tri puta nedeljno u vrtić da držimo obuku. Volonteri su zaista motivisani i smenjuju se, uprkos obavezama koje se sada u maju zahuktavaju, a zajednički entuzijazam oseća se u svakom segmentu projekta.

Некатегоризовано

A za uspešan početak – Memorandum…

Poštovane kolege, roditelji, đaci i svi koji pratite Oblak…

       Mnogi od nas po ko zna koji put kreću sutra ponovo u školu. Nekima će sutra biti prvi školski dan. Verujem da upravo zbog njih, mi prosvetni radnici, s lakoćom i radošću sutra polazimo u školu. Skoro ceo svoj život smo proveli u njoj. Bilo nam je teško i najteže, ali bilo je trenutaka koje ćemo pamtiti celog života. Odolevali smo mnogim izazozovima, rešavali smo mnoge probleme, preskakli mnogo prepona. Društvu smo dali najbolje što smo znali. Odgajili smo u klupama naše matematičke nade, uspešne pisce, velike lekare. Naš posao je da verujemo u naše učenike, da ih volimo, poštujemo i učimo životu.

Krenite sutra s osmehom na licu, jer deci je najteže s toga i ovakava slika na početku ovog teksta.

Pošaljimo im jasnu poruku da na njima svet ostaje i da su oni naš zalog budućnosti.

I poruka roditeljima ali koja može da važi i za nas prosvetne radnike:

Dečiji memorandum roditeljima 

1. Nemojte me razmaziti. Vrlo dobro znam da ne mogu imati sve što želim. Ja vas samo iskušavam.

2. Nemojte se bojati biti strogi. To mi se sviđa. Pokazujte gde mi je mesto.

3. Nemojte sa mnom na silu. To me uči da se jedino sila uvažava. Radije ću reagovati na savet.

4. Nemojte biti nedosledni. To me zbunjuje i tera me na to da pobegnem od svake obaveze.

5. Nemojte obećavati. Možda nećete moći održati obećanje, pa ću izgubiti veru u vas.

6. Nemojte verovati mojim provokacijama kad govorim i činim stvari samo da vas rastužim. Mogao bih pokušati doći do još koje „pobede“.

7. Nemojte se previše žalostiti kad kažem da vas mrzim. Ne mislim ozbiljno, ali bih hteo da vam bude žao zbog onog što ste mi učinili.

8. Nemojte da se osećam manjim nego što jesam. Zbog toga ću glumiti „velikog lafa“.

9. Nemojte umesto mene činiti stvari koje mogu učiniti sam. Zbog toga se osećam kao beba, a mogao bih vas početi doživljavati kao sluge.

10. Nemojte da moje loše navike obuzmu svu vašu pažnju. To me samo ohrabruje da nastavim.

11. Nemojte me ispravljati pred drugima. Bit ću mnogo pažljiviji ako sa mnom razgovarate tiho i nasamo.

12. Nemojte o mom ponašanju diskutovati za vreme svađe. Ne znam zašto onda slabo čujem, a i nisam sklon saradnji. U redu je da se preduzmu potrebne mere, ali diskusiju odložite za kasnije.

13. Nemojte da imam osećaj kako su moje pogreške zapravo gresi: Moram naučiti grešiti a da se ipak ne osećam zlim.

14. Nemojte stalno prigovarati. Ako to budete radili moraću se početi praviti gluvim. Nemojte zahtevati objašnjenja za moje ponašanje. Ponekad zbilja ne znam zašto sam nešto učinio.

15. Ne precenjujte moje poštenje. Lako me je zastrašiti pa počnem lagati.

16. Nemojte zaboraviti da volim eksperimentisati. Ja iz toga učim, pa vas molim da budete strpljivi.

17. Nemojte me štititi od posledica. Moram učiti na iskustvu.

18. Ne obraćajte previše pažnje kad sam lakše bolestan. Mogao bih početi uživati u lošem zdravlju, ako mi to bude donosilo veliku pažnju.

19. Ne odbijajte me kad tražim odgovore na normalna pitanja. Ako me odbijete, videćete da ću prestati ispitivati a informacije tražiti negde drugde.

20. Nemojte odgovarati na smešna ili besmislena pitanja. Ako me odbijete, videćete da samo želim da se bavite sa mnom.

21. Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogrešivi. S takvim je tako teško živeti. Ne brinite zbog toga što smo malo zajedno. Važno je kako smo zajedno.

22. Nemojte da moja strahovanja postanu vaša teskoba. Tada ću se još više uplašiti. Pokažite da ste hrabri.

23. Nemojte zaboraviti da ne mogu odrasti bez mnogo razumevanja i podrške; zaslužena pohvala ponekad izostane, ali prekor nikada.

24. Tretirajte me kao svoje prijatelje, pa ću ja biti vaš.

25. Upamtite: više učim od primera nego od kritike.

Vicky Solz Studygroup Leader’s Manual, Chicago, (Group Leader’s Manual )