Некатегоризовано

Slovarice, da ili ne 3. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

 

 

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .

Dosta toga ste rekli a šta još treba reći ako mi kao narod imamo nejednostavniji model ,, Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Ispostavlja se da mi, kao narod koji imamo najjednostavnije pismo, zapravo preuzesmo model –njemu nekompatibilani usložismo te početne korake u svetu slova. Po principu: “Zašto jednostavno kad može komplikovano?”

Upravo tako. Verujem da je Vuk, kada je radio reformu zaista imao viziju – da ne kažem ambiciju jer on jeste bio ambiciozan čovek – oblikovanja najpismenijeg naroda. Dakle, on je sa svoje strane učinio maksimum u smislu simplifikacije. Mi smo bez konkurencije narod sa najjednostavnijim pismom. Međutim, ispostavlja se da je veoma bitno bilo poraditi i na pojednostavljenju metodskog pristupa i njegovomusklađivanju sa ortografijom. Apsoluni je paradoks da mi, kao narod sa tako jednostavnim pismom, imamo poražavajuće rezultate na testovima pismenosti, među kojima je najaktuelniji i najpoznatiji PISA test, koji procenjuje čitalačku pismenost u funkcionalnom smislu.

Da li bi smelo da se kaže da bi početna pismenost značajno mogla da se odrazi na složeniji koncept pismenosti, poput čitalačke pismenosti, koju ispituje PISA?

Postoje istraživanja (Jackson & Doelinger, 2002). koja nedvosmisleno ukazuju na to da slaba efikasnost u čitanju reči (dakle početnom) dovodi do otežanog čitanja sa razumevanjem. Zaključak koji se izvodi iz ovih studija jeste da je čitanje reči nužan uslov za usvajanje čitalačke veštine.

Nužan, a ne dovoljan jer viši nivoi čitalačke veštine impliciraju i druge, složenije kognitivne faktore, koji se odnose i na obradu sintaksičkih elemenata, prozodije, zaključivanja i predviđanja budućeg sadržaja itd. Međutim, element nužnosti, u pogledu uspešnosti čitanja na nivou reči , ostaje imperativ kada razmišljamo o uspešnom čitanju na nivou razumevanja.

Vi, kao učitelj profesionalno ste se, verujem, neprekidno suočavali sa negativnim efektima nedovoljno dobrog čitanja sa razumevanjem koje se, prirodno, sreće kod prvaka.

Ja, kao roditelj koji trenutno ima petoro dece u sistemu obrazovanja, iznova sam preispitivala kriterijum uzrasta početnog opismenjavanja koji je kod nas formalno definisan 6-7. godinom.

Za prvake koji tek savladavaju slova i čitanje na nivou reči tokom prvog polugodišta prvog rareda – razumevanje teksta, matematičkih tekstualnih zadataka i usvajanje ostalih obrazovnih sadržaja naznačenih kurikulumom – postaje nemoguća misija. Roditelji takođe bivaju uvučeni u nju, a od njih, kao i učitelja, očekuje se da na tom putu budu superheroji i tajni agenti. Sve u svemu, iskustvo polaska u školu tako se lako petvori u agoniju za dete, umesto da mu pričinjava radost i zadovoljstvo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU GOVORIMO O TOME NA ČEMU POČIVA I KAKO JE NASTAO  ALGO- METOD UČENJA SLOVA

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.