Учитељи траже стандардизацију букварског писма

Вера Стојшић-Гашпаровски објашњава да је основни проблем у томе што се у протекле две деценије, у „Буквару”, која је основна школска књига за описмењавање, слова која деца треба да науче – пишу различитим графемама.

– У пракси, зависно од мишљења учитеља и родитеља, то јест да ли се придржаваjу „Правописа” и једног, изабраног „Буквара”, деца уче да пишу на различите начине. То осим недоумице код деце, родитеља и учитеља, ствара и велике проблеме учитељима када нису истомишљеници са ауторима „Буквара”. Недопустиво је и крајње неодговорно да још немамо званично стандардизовано букварско писмо – каже Стојшић-Гашпаровски.

Писмо наведено у „Правопису” Матице српске од 2010. године, тврде учитељи, не одговара нашој писаној традицији нити естетици.

На овај проблем Удружење војвођанских учитеља је још од 2003. године у више наврата скретало пажњу како Заводу за издавање уџбеника, осталим издавачима, тако и Министарству просвете Србије, Матици српској, Одбору за стандардизацију српског језика, користећи и сваки већи скуп просветних радника.

Савез учитеља Републике Србије је 2004. године (на основу договора са Министарством просвете) окупио републичку радну групу, два месеца се тешко радило и на крају су постигнути договори око стандардизације букварског писма. Све је предато министру просвете, подсећа ова учитељица, али је нажалост и све остало на томе до данас.

Удружење војвођанских учитеља је и 2007. године од Министарства просвете тражило стандардизацију, али ништа није урађено.

– Са пуним правом питамо шта се то ради са ћирилицом? Зар у српском језику за један глас не постоји само једно слово – за које се зна како изгледа? Ко има слободу да по свом нахођењу мења изглед слова и да онеписмени генерације деце и целу нацију? Брине ли неко уопште о описмењавању у српским школама? Како нам се онда ово деценијама и још дешава? – питају учитељи Војводине.

С. Г.