Uncategorized

И ЈА ТРАЖИМ СТАНДАРДИЗАЦИЈУ БУКВАРСКОГ ПИСМА

AZBUKA

Пружимо подршку колегама из Војводине. Нама су стандарди добро позната ствар. После 25 година радног искуства морам ученицима да објашњавам да може и овако и онако. У предшколским установама усвајају облике слова који нису у сагласности са букварским. Дајте своје мишљење и коментаришите са чиме се сусрећете док ученицима дајете допунска објашњења о изгледу слова. Дивно нам је наше писмо. Елегантно, грациозно, јединствено. Читљиво и лако препознатљиво.
Ако се овако настави доспеће до граница маргина где га нећемо препознати. Да ли су то ситни кораци ка великим подухватима којима смо изложени подуже време.
На нама је да кажемо оно што мислимо. На ЊИМА ЈЕ ДА НАС ЧУЈУ И ПОСЛУШАЈУ.
Дигнимо свој занат учитеља у славу нашег писма.

http___signatures.mylivesignature.com_54492_230_4ABC4947DCD46053DC8206A872E6FB24

,,Са пуним правом питамо шта се то ради са ћирилицом? Зар у српском језику за један глас не постоји само једно слово – за које се зна како изгледа? Ко има слободу да по свом нахођењу мења изглед слова и да онеписмени генерације деце и целу нацију? Брине ли неко уопште о описмењавању у српским школама? Како нам се онда ово деценијама и још дешава?“ – питају учитељи Војводине.

С. Г.

Цео текст прочитајте овде

 

Srpski jezik IV

Учитељи траже стандардизацију букварског писма

Поводом 8. јануара, Светског дана писмености, Удружење војвођанских учитеља поднело је захтев Министарству просвете и Матици српској за коначну стандардизацију букварског писма српског језика.

AZBUKA

 

Вера Стојшић-Гашпаровски објашњава да је основни проблем у томе што се у протекле две деценије, у „Буквару”, која је основна школска књига за описмењавање, слова која деца треба да науче – пишу различитим графемама.

– У пракси, зависно од мишљења учитеља и родитеља, то јест да ли се придржаваjу „Правописа” и једног, изабраног „Буквара”, деца уче да пишу на различите начине. То осим недоумице код деце, родитеља и учитеља, ствара и велике проблеме учитељима када нису истомишљеници са ауторима „Буквара”. Недопустиво је и крајње неодговорно да још немамо званично стандардизовано букварско писмо – каже Стојшић-Гашпаровски.

Писмо наведено у „Правопису” Матице српске од 2010. године, тврде учитељи, не одговара нашој писаној традицији нити естетици.

На овај проблем Удружење војвођанских учитеља је још од 2003. године у више наврата скретало пажњу како Заводу за издавање уџбеника, осталим издавачима, тако и Министарству просвете Србије, Матици српској, Одбору за стандардизацију српског језика, користећи и сваки већи скуп просветних радника.

Савез учитеља Републике Србије је 2004. године (на основу договора са Министарством просвете) окупио републичку радну групу, два месеца се тешко радило и на крају су постигнути договори око стандардизације букварског писма. Све је предато министру просвете, подсећа ова учитељица, али је нажалост и све остало на томе до данас.

Удружење војвођанских учитеља је и 2007. године од Министарства просвете тражило стандардизацију, али ништа није урађено.

– Са пуним правом питамо шта се то ради са ћирилицом? Зар у српском језику за један глас не постоји само једно слово – за које се зна како изгледа? Ко има слободу да по свом нахођењу мења изглед слова и да онеписмени генерације деце и целу нацију? Брине ли неко уопште о описмењавању у српским школама? Како нам се онда ово деценијама и још дешава? – питају учитељи Војводине.

С. Г.

Политика, објављено: 08.01.2015.