Blogovi kolega

Kako deci postaviti granice i pri tom sačuvati živce!

Kako deci postaviti granice i pri tom sačuvati živce!

Neprestano me zapanjuju količine bezobrazluka koje roditelji tolerišu svojoj deci. Bio sam svedok scenama kada su se neki sedmogodišnjaci na najružniji način obraćali svojim roditeljima, a ja sam bio jedini u prostoriji kome je to zasmetalo. Jedna frajlica je odbrusila nešto svojoj majci, a ni majka ni otac nisu odreagovali, samo su sedeli kao da se ništa nije dogodilo.

Blogovi kolega

Utisak posle Utiska nedelje

10308281_758613674179332_7606560802189644765_n

 

,,Znam da vas zanimaju i drugi utisci, naročito o ministru, i naročito nakon Utiska nedelje“  /Z. MILOJEVIĆ/

Ministar Verbić izneo je više opštih izjava u “Utisku nedelje”, među kojima su:
“Nama je potrebno da uspostavimo neki sistem”
“Problem je u proizvoljnosti”
“Jedna od najznačajnijih uloga škole je da pripremi učenike za život”
“Kvalitet zna da ispliva i vrlo često ispliva”
“U obrazovanju reforma mora da bude stalan proces”
“Moramo stalno da učimo na svojim greškama, a još boje na tuđim”
“Bilo bi najbolje kad bismo mogli da napravimo sistem u kojem bi sve škole bile podjednako dobre”
“Moramo da imamo male održive korake”
“Svako se obrazuje tamo gde je hteo da ode, pod uslovom da to zaista želi”
“Svako uzima onoliko koliko može da sažvaće i proguta, sam je odgovoran za to što radi”/BLIC/

 

,,Priča sa konkretnim stvarima, jasnim ciljevima i usredsređenost na probleme i načine za njihovo rešavanje. Velika energija.“

http://www.skolskidnevnik.net/2014/05/ministar-i-njegov-tim/

24.05.2014. • 18:21h • Tanjug

Novi pomoćnici ministra i savetnici Ministarstva prosvete

http://www.srbijadanas.com/clanak/novi-pomocnici-ministra-i-savetnici-ministarstva-prosvete-24-05-2014

 

Znam da vas zanimaju i drugi utisci, naročito o ministru, i naročito nakon Utiska nedelje. icon smile Sastanak kod ministra Verbića

http://peckopivo.com/2014/05/sastanak-kod-ministra-verbica/

 

Ministru prosvete Srđanu Verbiću lakše bi bilo u “Utisku nedelje” da je preko puta sebe imao akademike SANU nego Unu Draganić, gimnazijalku. Na konkretna pitanja nije imao odgovore.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/468710/Ovo-je-ucenica-koja-je-preslisala-ministra-prosvete?ref=fbblic

 

,,Spreciti Degradiranje prosvetnih radnika kroz sistemsko menjanje odredjenih clanova Zakona, zauzimanje za prosvetne radnike u svakom pogledu. Jedan od meni bitnih predloga…“

http://www.dedabor.com/biznis/prosveta-biznis/sastanak-kod-ministra-prosvete-srdjana-verbica/#.U4R6HiScKxs.twitter

 

 

Tekstovi

MEDIJSKA PISMENOST

1969404_750652468308786_8726612054417303841_n

,,SPOSOBNOST PRISTUPA, ANALIZE, VREDNOVANJA I ODAŠILJANJA PORUKA POSREDSTVOM MEDIJA“

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“ (Aufderheide, 1992). – See more at: http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti#sthash.xyefvC5Y.dpuf

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“ (Aufderheide, 1992).

Centralna tema medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Ta definicija je usmerena na koncept medijske pismenosti koji polazi od medija kao pozitivnih izvora informacija i zabave, a za njih treba usvojiti ili osvestiti mnoga različita znanja i veštine. Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije. Bazirajući ideju na važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca i porodice, zatražili su da se na međunarodnom nivou sastanu naučnici kako bi istražili načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih, zemalja. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom vaspitanju (Declaration of Media Education) 1982. do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog odgoja donekle se menjao, ali je ostao utemeljen na osnovnoj ideji – komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava što su garantovano dokumentima međunarodne zajednice, ponajprije Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1945) i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950). Više o definiciji i načelima medeijske pismenosti možete pročitati u dokumentu “MEDIJI – Medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji” Nade Zgrabljić Rotar.

Medijska pismenost razvija različite veštine(Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica): tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihova tumačenja i kritičkog vrednovanja) te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). One omogućavaju da mediji budu shvaćeni i na dobar način, bez stereotipa, prihvaćeni u društvu koje ih pažljivo i kritički posmatra.

Predmet proučavanja medijske pismenosti su potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), te nove tehnologije i njihova društvena uloga. To obuhvata industrijalizaciju informacija, zabave i kulture, interaktivnu komunikaciju, nove medijske žanrove poput bloga itd.

Medijska pismenost i demokratsko društvo

Značaj medijske pismenosti ponajprije se ogleda u uticaju medija na glavne demokratske procese. Za demokratsko učešće građana potrebne su veštine kritičkog mišljenja i samoizražavanja. Medijska pismenost omogućava prvenstveno deci, budućim građanima – političke odabire, shvatanje političkog diskursa i učestvovanje u njemu. Time će i kao punoletni, medijski pismeni, dobro obavešteni građani donositi samostalne odluke o demokratskom izbornom procesu.

Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stajališta. Bez obzira na razlike u stepenu uticaja medija, svi istraživači se slažu da mediji utiču na društvo. Shvatanjem tih uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni od medija. (Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica)

Istraživanje – medijska pismenost u Srbiji

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od  više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara. Istraživanje, koje je za Medijsku koaliciju sprovela  organizacija BIRODI daće podatke koje će omogućiti uspešnu realizaciju planiranih aktivnosti.

Glavni zaključci:

  • Postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti među ispitanicima
  • Edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera je neophodna
  • Edukacija o novim medijima i društvenim mrežama je posebno važna
  • Podizanje svesti o moći potrošača je potrebno – svi učesnici istraživanja izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu nešto da urade u vezi sa tim.
  • Mediji (kao proizvođača sadržaja) moraju da budu uključeni u edukacije o medijskoj pismenosti.
  • Istraživanje je pokazalo da srednoškolci internet i društvene mreže koriste više u odnosu na druge medije. Takođe, mladi kažu da mogu da prepoznaju medijske manipulacije i načine na koji mediji utiču na njihovu okolinu, ali kažu da su sami imuni na takve uticaje (zbog čega je jedan zadatak Kampanje za medijsku pismenost da ih navede da još jednom razmotre koliki je stvaran stepen njihovig imuniteta).
  • Jedan od zabrinjavajućih zaključaka istraživanja je i što učenici nisu sasvim uvereni da treba, ili ne žele, da učestvuju u radionicama o ulozi medija.
  • Kad je reč o profesorima građanskog vaspitanja upečatljiva je bila njihova nespremnost da učestvuju u istraživanju.

Preuzmite celo istraživanje

– See more at: http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti#sthash.xyefvC5Y.dpuf

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“ (Aufderheide, 1992).

Centralna tema medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Ta definicija je usmerena na koncept medijske pismenosti koji polazi od medija kao pozitivnih izvora informacija i zabave, a za njih treba usvojiti ili osvestiti mnoga različita znanja i veštine. Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije. Bazirajući ideju na važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca i porodice, zatražili su da se na međunarodnom nivou sastanu naučnici kako bi istražili načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih, zemalja. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom vaspitanju (Declaration of Media Education) 1982. do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog odgoja donekle se menjao, ali je ostao utemeljen na osnovnoj ideji – komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava što su garantovano dokumentima međunarodne zajednice, ponajprije Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1945) i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950). Više o definiciji i načelima medeijske pismenosti možete pročitati u dokumentu “MEDIJI – Medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji” Nade Zgrabljić Rotar.

Medijska pismenost razvija različite veštine(Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica): tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihova tumačenja i kritičkog vrednovanja) te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). One omogućavaju da mediji budu shvaćeni i na dobar način, bez stereotipa, prihvaćeni u društvu koje ih pažljivo i kritički posmatra.

Predmet proučavanja medijske pismenosti su potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), te nove tehnologije i njihova društvena uloga. To obuhvata industrijalizaciju informacija, zabave i kulture, interaktivnu komunikaciju, nove medijske žanrove poput bloga itd.

Medijska pismenost i demokratsko društvo

Značaj medijske pismenosti ponajprije se ogleda u uticaju medija na glavne demokratske procese. Za demokratsko učešće građana potrebne su veštine kritičkog mišljenja i samoizražavanja. Medijska pismenost omogućava prvenstveno deci, budućim građanima – političke odabire, shvatanje političkog diskursa i učestvovanje u njemu. Time će i kao punoletni, medijski pismeni, dobro obavešteni građani donositi samostalne odluke o demokratskom izbornom procesu.

Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stajališta. Bez obzira na razlike u stepenu uticaja medija, svi istraživači se slažu da mediji utiču na društvo. Shvatanjem tih uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni od medija. (Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica)

Istraživanje – medijska pismenost u Srbiji

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od  više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara. Istraživanje, koje je za Medijsku koaliciju sprovela  organizacija BIRODI daće podatke koje će omogućiti uspešnu realizaciju planiranih aktivnosti.

Glavni zaključci:

  • Postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti među ispitanicima
  • Edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera je neophodna
  • Edukacija o novim medijima i društvenim mrežama je posebno važna
  • Podizanje svesti o moći potrošača je potrebno – svi učesnici istraživanja izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu nešto da urade u vezi sa tim.
  • Mediji (kao proizvođača sadržaja) moraju da budu uključeni u edukacije o medijskoj pismenosti.
  • Istraživanje je pokazalo da srednoškolci internet i društvene mreže koriste više u odnosu na druge medije. Takođe, mladi kažu da mogu da prepoznaju medijske manipulacije i načine na koji mediji utiču na njihovu okolinu, ali kažu da su sami imuni na takve uticaje (zbog čega je jedan zadatak Kampanje za medijsku pismenost da ih navede da još jednom razmotre koliki je stvaran stepen njihovig imuniteta).
  • Jedan od zabrinjavajućih zaključaka istraživanja je i što učenici nisu sasvim uvereni da treba, ili ne žele, da učestvuju u radionicama o ulozi medija.
  • Kad je reč o profesorima građanskog vaspitanja upečatljiva je bila njihova nespremnost da učestvuju u istraživanju.

Preuzmite celo istraživanje

– See more at: http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti#sthash.xyefvC5Y.dpuf

  • Postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti među ispitanicima
  • Edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera je neophodna
  • Edukacija o novim medijima i društvenim mrežama je posebno važna
  • Podizanje svesti o moći potrošača je potrebno – svi učesnici istraživanja izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu nešto da urade u vezi sa tim.
  • Mediji (kao proizvođača sadržaja) moraju da budu uključeni u edukacije o medijskoj pismenosti.
  • Istraživanje je pokazalo da srednoškolci internet i društvene mreže koriste više u odnosu na druge medije. Takođe, mladi kažu da mogu da prepoznaju medijske manipulacije i načine na koji mediji utiču na njihovu okolinu, ali kažu da su sami imuni na takve uticaje (zbog čega je jedan zadatak Kampanje za medijsku pismenost da ih navede da još jednom razmotre koliki je stvaran stepen njihovig imuniteta).
  • Jedan od zabrinjavajućih zaključaka istraživanja je i što učenici nisu sasvim uvereni da treba, ili ne žele, da učestvuju u radionicama o ulozi medija.
  • Kad je reč o profesorima građanskog vaspitanja upečatljiva je bila njihova nespremnost da učestvuju u istraživanju.

Preuzmite celo istraživanje

– See more at: http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti#sthash.B7m2Kiy7.dpuf

http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“ (Aufderheide, 1992).

Centralna tema medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Ta definicija je usmerena na koncept medijske pismenosti koji polazi od medija kao pozitivnih izvora informacija i zabave, a za njih treba usvojiti ili osvestiti mnoga različita znanja i veštine. Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije. Bazirajući ideju na važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca i porodice, zatražili su da se na međunarodnom nivou sastanu naučnici kako bi istražili načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih, zemalja. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom vaspitanju (Declaration of Media Education) 1982. do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog odgoja donekle se menjao, ali je ostao utemeljen na osnovnoj ideji – komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava što su garantovano dokumentima međunarodne zajednice, ponajprije Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1945) i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950). Više o definiciji i načelima medeijske pismenosti možete pročitati u dokumentu “MEDIJI – Medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji” Nade Zgrabljić Rotar.

Medijska pismenost razvija različite veštine(Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica): tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihova tumačenja i kritičkog vrednovanja) te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). One omogućavaju da mediji budu shvaćeni i na dobar način, bez stereotipa, prihvaćeni u društvu koje ih pažljivo i kritički posmatra.

Predmet proučavanja medijske pismenosti su potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), te nove tehnologije i njihova društvena uloga. To obuhvata industrijalizaciju informacija, zabave i kulture, interaktivnu komunikaciju, nove medijske žanrove poput bloga itd.

Medijska pismenost i demokratsko društvo

Značaj medijske pismenosti ponajprije se ogleda u uticaju medija na glavne demokratske procese. Za demokratsko učešće građana potrebne su veštine kritičkog mišljenja i samoizražavanja. Medijska pismenost omogućava prvenstveno deci, budućim građanima – političke odabire, shvatanje političkog diskursa i učestvovanje u njemu. Time će i kao punoletni, medijski pismeni, dobro obavešteni građani donositi samostalne odluke o demokratskom izbornom procesu.

Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stajališta. Bez obzira na razlike u stepenu uticaja medija, svi istraživači se slažu da mediji utiču na društvo. Shvatanjem tih uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni od medija. (Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica)

Istraživanje – medijska pismenost u Srbiji

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od  više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara. Istraživanje, koje je za Medijsku koaliciju sprovela  organizacija BIRODI daće podatke koje će omogućiti uspešnu realizaciju planiranih aktivnosti.

Glavni zaključci:

  • Postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti među ispitanicima
  • Edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera je neophodna
  • Edukacija o novim medijima i društvenim mrežama je posebno važna
  • Podizanje svesti o moći potrošača je potrebno – svi učesnici istraživanja izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu nešto da urade u vezi sa tim.
  • Mediji (kao proizvođača sadržaja) moraju da budu uključeni u edukacije o medijskoj pismenosti.
  • Istraživanje je pokazalo da srednoškolci internet i društvene mreže koriste više u odnosu na druge medije. Takođe, mladi kažu da mogu da prepoznaju medijske manipulacije i načine na koji mediji utiču na njihovu okolinu, ali kažu da su sami imuni na takve uticaje (zbog čega je jedan zadatak Kampanje za medijsku pismenost da ih navede da još jednom razmotre koliki je stvaran stepen njihovig imuniteta).
  • Jedan od zabrinjavajućih zaključaka istraživanja je i što učenici nisu sasvim uvereni da treba, ili ne žele, da učestvuju u radionicama o ulozi medija.
  • Kad je reč o profesorima građanskog vaspitanja upečatljiva je bila njihova nespremnost da učestvuju u istraživanju.

Preuzmite celo istraživanje

– See more at: http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti#sthash.B7m2Kiy7.dpuf

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“ (Aufderheide, 1992).

Centralna tema medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Ta definicija je usmerena na koncept medijske pismenosti koji polazi od medija kao pozitivnih izvora informacija i zabave, a za njih treba usvojiti ili osvestiti mnoga različita znanja i veštine. Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije. Bazirajući ideju na važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca i porodice, zatražili su da se na međunarodnom nivou sastanu naučnici kako bi istražili načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih, zemalja. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom vaspitanju (Declaration of Media Education) 1982. do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog odgoja donekle se menjao, ali je ostao utemeljen na osnovnoj ideji – komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava što su garantovano dokumentima međunarodne zajednice, ponajprije Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1945) i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950). Više o definiciji i načelima medeijske pismenosti možete pročitati u dokumentu “MEDIJI – Medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji” Nade Zgrabljić Rotar.

Medijska pismenost razvija različite veštine(Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica): tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihova tumačenja i kritičkog vrednovanja) te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). One omogućavaju da mediji budu shvaćeni i na dobar način, bez stereotipa, prihvaćeni u društvu koje ih pažljivo i kritički posmatra.

Predmet proučavanja medijske pismenosti su potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), te nove tehnologije i njihova društvena uloga. To obuhvata industrijalizaciju informacija, zabave i kulture, interaktivnu komunikaciju, nove medijske žanrove poput bloga itd.

Medijska pismenost i demokratsko društvo

Značaj medijske pismenosti ponajprije se ogleda u uticaju medija na glavne demokratske procese. Za demokratsko učešće građana potrebne su veštine kritičkog mišljenja i samoizražavanja. Medijska pismenost omogućava prvenstveno deci, budućim građanima – političke odabire, shvatanje političkog diskursa i učestvovanje u njemu. Time će i kao punoletni, medijski pismeni, dobro obavešteni građani donositi samostalne odluke o demokratskom izbornom procesu.

Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stajališta. Bez obzira na razlike u stepenu uticaja medija, svi istraživači se slažu da mediji utiču na društvo. Shvatanjem tih uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni od medija. (Tomislav Šikić, hrvatski obrazivni portal Zbornica)

Istraživanje – medijska pismenost u Srbiji

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od  više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara. Istraživanje, koje je za Medijsku koaliciju sprovela  organizacija BIRODI daće podatke koje će omogućiti uspešnu realizaciju planiranih aktivnosti.

Glavni zaključci:

  • Postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti među ispitanicima
  • Edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera je neophodna
  • Edukacija o novim medijima i društvenim mrežama je posebno važna
  • Podizanje svesti o moći potrošača je potrebno – svi učesnici istraživanja izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu nešto da urade u vezi sa tim.
  • Mediji (kao proizvođača sadržaja) moraju da budu uključeni u edukacije o medijskoj pismenosti.
  • Istraživanje je pokazalo da srednoškolci internet i društvene mreže koriste više u odnosu na druge medije. Takođe, mladi kažu da mogu da prepoznaju medijske manipulacije i načine na koji mediji utiču na njihovu okolinu, ali kažu da su sami imuni na takve uticaje (zbog čega je jedan zadatak Kampanje za medijsku pismenost da ih navede da još jednom razmotre koliki je stvaran stepen njihovig imuniteta).
  • Jedan od zabrinjavajućih zaključaka istraživanja je i što učenici nisu sasvim uvereni da treba, ili ne žele, da učestvuju u radionicama o ulozi medija.
  • Kad je reč o profesorima građanskog vaspitanja upečatljiva je bila njihova nespremnost da učestvuju u istraživanju.

Preuzmite celo istraživanje

– See more at: http://www.medijskapismenost.net/o-medijskoj-pismenosti#sthash.B7m2Kiy7.dpuf

Mladi, kao najčešći konzumenti medijskih sadržaja, potvrđuju da mediji oblikuju živote ljudi. Zato ne treba zanemariti uticaj koji mediji vrše na vrednosti i obrasce ponašanja mladih. – See more at: http://www.medijskapismenost.net/dokument/Stereotipi-u-medijima-i-medijsko-opismenjavanje-mladih#sthash.3CIkxiKK.dpuf
Mladi, kao najčešći konzumenti medijskih sadržaja, potvrđuju da mediji oblikuju živote ljudi. Zato ne treba zanemariti uticaj koji mediji vrše na vrednosti i obrasce ponašanja mladih. – See more at: http://www.medijskapismenost.net/dokument/Stereotipi-u-medijima-i-medijsko-opismenjavanje-mladih#sthash.3CIkxiKK.dpuf

 

Mladi, kao najčešći konzumenti medijskih sadržaja, potvrđuju da mediji oblikuju živote ljudi. Zato ne treba zanemariti uticaj koji mediji vrše na vrednosti i obrasce ponašanja mladih. – See more at: http://www.medijskapismenost.net/dokument/Stereotipi-u-medijima-i-medijsko-opismenjavanje-mladih#sthash.3CIkxiKK.dpuf
Srpski jezik IV

UPRAVNI GOVOR, SADAŠNJE, PROŠLO I BUDUĆE VREME – vežbanje

   Ovako smo mi danas organizovali čas srpskog jezika.

I kroz nastavno gradivo smo govorili

o humanosti i aktuelnim događajima vezanim za poplavljena područja.

10291217_541174086003041_6095425331617119996_n

   VEŽBANJE

/UPRAVNI GOVOR, SADAŠNJE, PROŠLO I BUDUĆE VREME/

 

Sledeće rečenice napiši na sva ti načina upravnog govora u sadašnjem, prošlom i budućem vremenu.

I     Rekla sam majci da želim da pomognem svojom drugovima iz poplavljenih područja.

II   Majka mi je odgovorila da je i ona o tome razmišljala.

III Kazala sam majci da moramo da se informišemo gde ćemo predati naš humanitarni paket.

 

RAD:

I REČENICA
1.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

2.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

3.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

II REČENICA
1.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME…………………………………………………………………………………………………………………

BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

2.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

3.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..
III REČENICA

1.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

2.MODEL
PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME………………………………………………………………………………………………………………..
BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

3.MODEL

PREZENT……………………………………………………………………………………………………………………………
PROŠLO VREME…………………………………………………………………………………………………………………

BUDUĆE VREME………………………………………………………………………………………………………………..

 

VEŽBANJE /Vežba za preuzimanje/

 

 

Tekstovi

PRЕPОRUКЕ ZА PОSTUPАNjЕ STАNОVNIŠTVА U TОКU PОPLАVЕ КАО I NАКОN PОVLАČЕNjА VОDЕ IZ PОPLАVNjЕNОG PОDRUČЈА

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE  SRBIJE -Dr MILAN JOVANOVIĆ BATUT

10153955_528777007242749_5266681022133529065_n

Ažurirano 18.05.2014. godine

 

ОSАM КОRАКА DА SАČUVАTЕ ZDRАVLjЕ U TОКU PОPLАVА

  1. Коristitе flаširаnu, dеzinfiкоvаnu ili prокljučаlu vоdu zа pićе, prаnjе ruкu i zubа, priprеmаnjе hrаnе i prаnjе pоsuđа.
  2. Јеditе sаmо коnzеrvirаnu hrаnu ili iz tеgli које su bilе pоtpunо zаtvоrеnе; оprаti ih čistоm vоdоm prе оtvаrаnjа.
  3. Čuvајtе hrаnu nа suvim, čistim i prоvеtrеnim mеstimа.
  4. Pеritе ruке sа čistоm vоdоm i sаpunоm prе priprеmаnjа hrаnе i čišćеnjа pоvršinа u кući ili brigе о bоlеsnој оsоbi.
  5. Коristitе као tоаlеt sаmо zа tо nаmеnjеnа mеstа (pоstојеći, pокrеtni ili privrеmеni-mоntаžni WC).
  6. Nе dоzvоlitе dеci dа sе igrајu tаmо gdе sе izlilа vоdа оd pоplаvа.
  7. Ако pоstоје pокvаrеnа hrаnа, оstаci hrаnе (nа primеr iz frižidеrа i zаmrzivаčа којi su bili bеz struје ili bili u коntакtu sа pоplаvnоm vоdоm) ili mrtvе živоtinjе, ni u коm slučајu nе dоlаziti u dirекtаn коntакt sа timе, vеć оbаvеznо pоzvаti vеtеrinаrsкu službu ili vеtеrinаrsкu inspекciјu.
  8. Ако оsеtitе ili imаtе nекi оd slеdеćih simptоmа: slаbоst, svrаb, nаgоn nа pоvrаćаnjе, crvеnе оči, pоvrеdе pо tеlu, prоliv, каšаlj, zаpusеn nоs, tеmpеrаturu, crvеnilо pо коži, ако vаs bоli glаvа i mišići, оbаvеznо sе јаvitе nајbližеm dокtоru ili pоzоvitе (ако pоstојi nекi brој zа infоrmаciје). Zа svе infоrmаciје оbrаtitе sе nајbližеm Zаvоdu zа јаvnо zdrаljе i vеtеrinаrsкim službаmа.

 

ŠTА RАDITI SА ĐUBRЕTОM U TОКU PОPLАVА

Đubrе privlаči živоtinjе као bubаšvаbе, pаcоvе, mišеvе, muvе i psе којi mоgu dа prеnеsu rаznе bоlеsti. Zаtо је vаžnо dа:

  • Đubrе sе оdlаžе sаmо u коntејnеrimа којi su zа tо nаmеnjеni
  • Držаti đubrе udаljеnо оd hrаnе i vоdе zа pićе
  • Ако pоstоје mrtvе živоtinjе оbаvеznо pоzvаti vеtеrinаrsкu službu ili vеtеrinаrsкu inspекciјu.
  • Nе čuvајtе hrаnu iz коnzеrvе којu stе vеć оtvоrili i nistе pојеli.

Zа svе infоrmаciје оbrаtitе sе nајbližеm Zаvоdu zа јаvnо zdrаljе i vеtеrinаrsкim službаmа.

 

ОPRЕZNО SА VОDОM ZА PIĆЕ

U tокu pоplаvа, vоdа zа pićе mоžе dа pоstаnе nеčistа zа upоtrеbu коd ljudi i živоtinjа. Zаtо је pоtrеbnо:

  • Slušаti isкljučivо оbаvеštеnjа institutа/zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе о stаnju vоdе zа pićе i njеnој isprаvnоsti.
  • Коristiti flаširаnu, dеzinfекоvаnu ili prокuvаnu vоdu zа pićе, zа prаnjе ruкu i zubа, sprеmаnjа nаmirnicа i prаnjе sudоvа.
  • Ако nistе sigurni dа је vоdа isprаvnа, mоžеtе dа је prокuvаtе tако štо оstаvitе dа vri 5 minutа оd mоmеntа prvоg vrеnjа.
  • Pоsudе gdе sе drži vоdа trеbа prаti sа pоsеbnоm pаžnjоm i isprаti ih sа mаlо hlоrа rаzmućеnоg u vоdi.
  • Uvек pокriti pоsudе gdе sе drži vоdа zа pićе

Zа svе infоrmаciје оbrаtitе sе nајbližеm Zаvоdu zа јаvnо zdrаljе.

 

PОVRАTАК КUĆI NАКОN PОVLАČЕNjА VОDЕ

Pоslе pоvlаčеnjа vоdе, vаžnо је imаti nа umu dа pоstоје rizici, којi mоgu dа budu оpаsni pо zdrаvljе čitаvе pоrоdicе.

  • Ако је stаmbеni ili pоslоvni оbјекаt јоš pоd vоdоm, оbаvеznо оbаvеstitе оrgаnе lокаlnе vlаsti dа Vаm pоmоgnu dа isкljučitе struјu i gаs.
  • Vеоmа је vаžnо dа prоvеritе svојu кuću pо dаnu dа nеmа niкакvih prоmеnа u grаđеvinsкој struкturi. Nе vоditi dеcu dа bi sе izbеgао bilо какаv riziк.
  • Ако mirišе nа gаs, nе ulаzitе u кuću, nе uкljučuјtе struјu i оbаvеznо оbаvеstitе оrgаnе lокаlnе vlаsti.
  • Sаmо ако stе nа pоtpunо suvоm mеstu mоžеtе dа isкljučitе struјu. NIКАDА nе isкljučuјtе ili uкljučuјtе struјu ili еlекtričnе аpаrаtе ако stе u dоdiru sа vоdоm.
  • Ако јоš imа vоdе u vаšој кući, uđitе u nju sа gumеnim čizmаmа ili stаvitе plаstičnе кеsе prеко cipеlа. Nе dоzvоlitе dа vоdа оd pоplаvа budе u коntакtu sа vаšоm коžоm.
  • Svе nаvеdеnе pоstupке urаditi prе pоvrаtка trudnicа, dеcе i stаrih i оbоlеlih оsоbа.

Zа svе infоrmаciје оbrаtitе sе nајbližеm Zаvоdu zа јаvnо zdrаljе i lокаlnim vlаstimа.

 

ČIŠĆЕNjЕ КUĆЕ NАКОN PОVLАČЕNjА VОDЕ

Pоslе pоvlаčеnjа vоdе, vаžnо је imаti nа umu dа pоstоје rizici, којi mоgu dа budu оpаsni pо zdrаvljе čitаvе pоrоdicе.

  • Trudnicе, dеcа i stаrе оsоbе nе trеbа dа bоrаvе u кući dок оnа nе budе pоtpunо оčišćеnа i suvа.
  • Izvеtritе dоbrо svе prоstоriје nајmаnjе pоlа sаtа prе nеgо štо uđеtе dа čistitе unutrаšnjоst vаšе кućе.
  • Оpеritе pоdоvе i zidоvе sа dеtеrdžеntоm i vоdоm, i uvек коristitе ruкаvicе. Nакоn tоgа оbrаtitе sе nајbližеm institutu/zаvоdu zа јаvnо zdrаvljе zа dаljа uputstvа u vеzi dеzinfекciје, dеzinsекciје i dеrаtizаciје.
  • Pоslе čišćеnjа i prаnjа оbаvеznо оpеritе dоbrо ruке čistоm vоdоm i sаpunоm.
  • Svu оdеću i tкаninе које su bilе pоd vоdоm оbаvеznо оprаti sа dеtеrdžеntоm i tоplоm vоdоm.
  • Mоgućе је dа sе u кući ili prоstоriјаmа које su bilе pоd vоdеm stvоrilа buđ. Оnа mоžе dа budе оpаsnа pо zdrаvljе. Uкоliко sе јаvi curеnjе iz nоsа, crvеnilо pо коži, оtеžаnо disаnjе, оbаvеznо sе trеbа јаviti štо prе lекаru.

Zа svе infоrmаciје оbrаtitе sе nајbližеm Zаvоdu zа јаvnо zdrаljе i lокаlnim vlаstimа.

 

PОVRАTАК U ЈАVNЕ ОBЈЕКTЕ

Pоslе pоplаvа, vаžnо је dа sе prоvеrе šкоlе prе nеgо štо pоčnu dа sе коristе.

  1. Prоvеritе dа pоrеd јаvnоg оbјекtа (šкоlе, vrtići, dоmоvi zdrаvljа itd.) nеmа riziка оd оdrоnа.
  2. Isкljučitе struјu sаmо ако stојitе nа suvоm mеstu.
  3. Izvеtriti svе prоstоriје nајmаnjе 30 minutа prе nеgо štо uđеtе unutrа
  4. Čistiti sаmо sа gumеnim čizmаmа ili sа cipеlаmа pокrivеnim plаstičnоm кеsоm dо коlеnа i uvек коristiti ruкаvicе.
  5. Prоvеriti оprеmu i nаmеštај i vidеti dа li su upоtrеbljivi.
  6. Izbаciti svе кnjigе i pаpirе којi su bili zаhvаćеni pоplаvаmа.
  7. Оprаti pоdоvе i zidоvе sа dеtеrdžеntоm i vоdоm, i uvек коristiti ruкаvicе. Nакоn tоgа оbrаtiti sе nајbližеm institutu/zаvоdu zа јаvnо zdrаvljе zа dаljа uputstvа u vеzi dеzinfекciје, dеzinsекciје i dеrаtizаciје.
  8. Pоzvаti nаdlеžnе оrgаnе dа prоvеrе svе instаlаciје i оdоbrе pоvrаtак.

Zа svе infоrmаciје оbrаtitе sе nајbližеm Zаvоdu zа јаvnо zdrаljе i lокаlnim vlаstimа.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=863

Tekstovi

PORODIČNI PRIRUČNIK ZA PONAŠANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA

983586_10203576521276214_284010859_n

Većina građana u našoj zemlji je suočena sa teškom situacijom koju su izazvale poplave u Srbiji. Želimo da sa vama podelimo „Porodični priručnik o ponašanju u vanrednim situacijama“ koji je osmislio i objavio Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u saradnji sa Odeljenjem za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.

 

 

Vanredne situacije latinica_Final

Uncategorized

15. мај – Светски дан породице

Школа - мотив за најлепша дела!

21Светски дан породице, 15. мај, обележава се широм света од 1993. године, када га је Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Светским даном породице са циљем да охрабри земље чланице да препознају потребу за оснаживањем породице као институције.

Рекли су о породици:

Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна, несрећна је на свој начин. ~ Лав Николајевич Толстој

Срећна породица није ништа друго до привремени рај. ~ Џорџе Бернард Шо

Имати где отићи је – дом. Имати некога да волимо је – породица. Имати обоје је – благослов. ~ Дона Хеџис

Срећа улази у дом из кога се смех чује. ~  Јапанска изрека

Породица је драга хоботница из чијих пипака се никад у потпуности не успемо спасити нити, заправо, дубоко у срцу желимо да се спасимо.” ~ Доди Смит

Око дигнитета се не може преговарати. Дигнитет је породична част. ~ Вартан Грегориан

Породица је језгро цивилизације. ~  Вил Дурант

Када дођу…

View original post 103 more words

Tekstovi

Stari i Novi kalendar i računanje vremena kroz ere

Stari i Novi kalendar i računanje vremena kroz ere

Istorija računanja vremena i kako se vreme merilo nekada. Crkveni i svetovni, stari i novi kalendar kroz istoriju i narode

ISTORIJA VREMENA OD KOSMIČKE POEME DO SUVOG KNjIGOVODSTVA

KALENDAR

Kalendarom nazivamo skup načina i propisa kojima se, prema kretanju i međusobnom odnosu Zemlje, Sunca i Meseca, kombinuju i raspoređuju vremenske jedinice nižeg reda (dan, sedmica i mesec) u vremenske jedinice višeg reda (godine, vekove…). Cilj ovog raspoređivanja je da određene prirodne pojave što je moguće tačnije padaju u iste datume svake godine. Smatra se da se kroz istoriju čovečanstva koristilo više od 1.500 različitih kalendara. Danas ih je u upotrebi oko 40.

Naziv kalendar vodi poreklo od grčke reči kaleo (lat. calo) koja označava objavljivanje pojave mladog meseca. Od ovog naziva potiče latinski termin kalende (calendae) kojim su stari Rimljani označavali prvi dan u mesecu. Ovaj termin bio je poznat samo njima, pa otuda i čuvana izreka „Ad calendas graecas“ – „Na grčke kalende“, tj. nikad. Sam termin kalendar (lat.calendarium) u Rimu je u početku označavao godišnju poresku knjigu, a potom i sam poreski prihod koji se u nju upisivao. Tek kasnije kalendar dobija značenje godišnjaka – knjige sa podelom godine na mesece, sedmice i dane. Nema sumnje da naziv kalendar kod svih naroda, pa i slovenskih, potiče od ovog grčko‐latinskog termina, a ne od slovenske reči koledar (krug, sunčev krug), iako se reč koledar kod slovena često javlja kao sinonim za kalendar.

Proučavanjem kategorije vremena u praksi se bavi hronologija (grč.hronos=vreme, logos=nauka). Ova, između ostalog i pomoćna istorijska nauka, proučava sisteme računanja vremena kroz istoriju i danas, i bavi se prevođenjem starih sistema na savremeni sistem, tj. Gregorijanski kalendar.
Kroz istoriju se pitanje kalendara pokazalo kao veoma značajno i veoma komplikovano. Računanje vremena se razlikovalo od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, u susednim gradovima, pa čak i u jednom istom gradu. Tako su npr. u srednjovekovnom Zadru u upotrebi bila tri različita kalendara, tj. tri različita načina računanja početka nove godine.

 

Srpski jezik IV

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

1491663_10152045569661366_5403685827944360624_n

О ДОБИТИ

— Свак’ се бије да добије.
— Свака служба своју плаћу иште.
— Боље је ишта него ништа.
— Боље је иђе икакво, нег’ли нигђе никакво.
— Боље је једно „држ“, него сто „узми“.
— Свака корист није корисна.
— Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати.
— Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош.
— Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло.
— Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже.
— Интерес (каматник) душу губи.
— Боља је штета договорна, нег’ли корис’ самовољна.
—Штета и лудому очи отвори.
— Нема штете без користи.
— Зла добит штети је сестра.
— Задња врата кућу штете.
— Поштен добитак, — сладак ужитак.
— Јамац и штета кô нокат и месо.
— У повратку добијања нема.
— Залуду ми је бисер, кад ми врат откида.
— Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
— Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат.
— Да је стећи кô што рећи, сви би богати били.
— Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи.
— Боље је и мало с благословом, него дато с проклетством.
— Боље је немати него отимати.
— Криво стечење, кратко уживање.
— Отето-проклето.
— Чувај и опанке, док стечеш чизме.
—Што човек не потроши, оно је добио.
— Боље је да претиче, него да не дотиче.
—Што к’о више има, то се више стеже.
— Од сувишка свијет не гине.

О БОГАТСТВУ

— Није богат тко веле има, нег’ тко мапо жуди
—Што тко више има, то више жели.
— Богат је тко у другога не иште.
— Богат како хоће, а убог како може.
— Ко има да трати, ко нема да пати.
— Богатству је мати сиротиња.
— Богат једе кад хоће, а сиромах кад може.
— Богата Влаха и штета помаже.
— Ко има у прочеље, ко нема за врата.
— У богата Влаха и говеда паметна.
— На слану руку овце трче.
— Док имаш свачији си, кад немаш ничији си.
— Неста блага, неста пријатеља.
— И најбогатији да прода све што има, не може да купи све што нема.

О СИРОМАШТВУ

— Најгори је немало (који нема ништа).
— Убоштво човјештво губи.
— У убошкој кући и паучина је потребна.
— Из празне куће и миши беже.
— Врећа празна не може на ноге.
— Сиротиња нема сродства.
— Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си.
— Не тражи смока где није оброка.
— Празна кућа, — луда газдарица.
— Празна кеса, — готова гробница.
— Празан тарчуг, — зла прилика.
— Празна је торба тежа од пуне.
— Најцрња је хаљина сиромаштина.
— Празна торбица, — зла брашненица.
— Кад нема погаче, добра је и овсеница.
— Празна рука мртвој друга.
— Празна не пали.
— На сиромаха и зец вади пиштољ.
— Тешка је немоћ шупаљ тоболац.
— Тешко мени и по брату моме, ако немам у тоболцу своме.
— Залуду је начина, када није зачина.
— Убогу шавцу и игла се криви.
— Најгоре су празне јасле.
— Чега није, ни цар не ије.
— Јунака нема од глади.
— Глад очију нема.
— Глад је највећи господар.
— Глад и вука на зло натера.
— Црње болести нема од глади.
— Гладан трбух разлога не чује.
— Голог и босог и хладна вода боде.
— Сит гладну не верује.
— Гладног не теши, већ нахрани.
—Жедан коњ воду не пробира.
— Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија.
— Убоштво убија човештво.
— Где нема ту ни ђаво не узима.
— Где је танко ту се и кида.
— Крпеж је сиротињска мајка.
— Даровна рука сиротињска мајка.
— Нада држи и цара и сиромашка.
— Због сирота сунце греје.
— Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу.
— Најцрња је хаљина сиромаштина.
— Најскупља је сиротињска солда.

О НЕВОЉИ

— Сваком је своје бреме најтеже.
— Сваком своја невоља.
— У невољи нема погодбе.
— Свак’ је тузи и невољи дужан.
— Гдје невоља руча, ту и туга вечера.
— Туђа рана не боли.
— Пало дрво, готова клада.
— Ком кућа гори, тај буну прави.
— Грм у нужди бедем.
— У невољи је и миш јунак.
— Утопљеник и за гују хвата.
— Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата.
— Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу.
— Бијен се прети.
— Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли.
—Жежен (опарен, опечен) кашу хлади.
— Опарен пас и кише се боји.
— Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше.
— Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши.
— Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера.
— Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује.
— Ниједна мука довека.
— Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити.
— Зид руши влага, а човека туга.
— Туга, невољи друга.
— Рђа једе гвожђе, а туга срце.
— Весело је срце големо благо.
— Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.
— Болест дође на хату, а оде на раку.
— Невоља не има свеца (закона).
— Свака сила за времена, а невоља редомиде.
— Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља.
— Невоља мати и кћери је рада.
— Чувај се беде, докле не дође.
— Беда беду рађа.
— Где је невоља, ту није воља.
— Невоља брода не тражи (не иште, не гледа).
— Разбивену броду сваки ветар противан.
— У невољи сви су пути равни.
— Невоља свачему човека научи.
— Невоља је највећи учитељ.
— Лањској киши кабаница не треба.
— Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују.
— Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими.
— Тко не пати,не ужива.
— Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг.
— Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље.
— Да не да бог онолико мука колико се може трпети.
— Крпеж и трпеж по свијета држе.
— Трпен спасен.
— Најпречи су комшија и кошуља.
— Нужда закон мења.
— Потреба закона нема.
— Свак је себи најпречи.

О ДУГУ

— Дуг је зао друг.
— У зајам — у најам.
— Гдје се дуг укопити, ондје рђа царује.
— Дужан кесе не веже.
— Стари дуг — нова закрпа.
— Тко се дугом хвали, тај се гладом храни.
— Тко на вересију пије, тај се двапута опије.
— Од готових новаца не ваља вересију чинити.
— Мртва глава дугова не плаћа.
— Од рђава дужника и коза без млика.
— Дуг неплаћен гријех неопроштен.
— Како узајмиш, онако ће ти се и вратити.
— Лези без вечере, устаћеш без дуга.
— Није погинуо зајам, но враћање.
— Богат је ко није дужан а млад ко је здрав.

О НОВЦУ

— Пара бије гђе ни зрно неће.
— Новац (је) душогубац.
— Новац је неверан слуга.
— Новац је најбољи светац.
— Пара је велика намигуша.
— Без пара ни у цркву.
— Празна кеса — готова грозница.
— Новци ситно звече, ал’ се далеко чују.
— Пара камен дуби.
— Гдје новци ту и масни лонци.
— Иде пара на пару.
— Динар је милиону басамак.
— Где злато говори, уста ћуте.
— Новац планине пробија.
— Пара врти где бургија неће.
— Гвоздена врата златна рука разбија.
— Новцу се свугде клања.
— Златан кључић царев град отвори.
— Злато не збори а чуда створи.
— Где злато господује, разлог се не чује.
— Злато је чисто и у прљавој кеси.
— Празна кеса тежа од товара.
— Човек без новаца, пањ без жила.
— Са новцем свудкод куће.
— Није госпара без динара.
—Што тања кеса све дебљи образ.

Приредио – ЗОРАН ДАНИЛОВИЋ