Blogovi kolega

NTC sistem učenja – deca genijalci umesto bubalica

 

0_786fb_54e96598_S

 

O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?

 

NTC sistem učenja – deca genijalci umesto bubalica

Čovek je doneo kući 20 životinja, istog oblika, veličine i boje. Ubrzo je shvatio da jedna vredi više od ostalih 19 zajedno. Šta je to?

Ovu običnu pitalicu koju pogađaju deca, lako rešavaju oni koji vladaju funkcionalnim i asocijativnim znanjem. Oni koji su sticali reproduktivno znanje, muče se da pronađu odgovor.

Neću odmah da vam dam odgovor, nego bih vas zamolio da zamislite sledeće: deca dolaze u prvi razred osnovne škole, a već znaju da pišu, čitaju, podjednako dobro znaju i latinicu i ćirilicu. Mogu da nabroje sve planete u sunčevom sistemu, ispričaju šta je to “što izlazi iz vulkana”, objasne zašto je negde dan, a negde noć u isto vreme i izvanredno povezuju stvari, barataju asocijacijama.

Takve stvari zaista i postoje, a ovih malih genijalaca svake godine u Srbiji je sve više, i to zahvaljujući “NTC sistemu učenja” koji se primenjuje u brojnim vrtićima u našoj zemlji. Ono što je najbolje u njemu, jeste činjenica da deca uče sve sa zanimanjem, a ne napamet, ohrabrena su da postavljaju pitanja, istražuju, budu aktivna i kreativna, razvijaju svoj intelekt brže od ostalih vršnjaka, ali i da se igraju i uživaju u svemu tome.

O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?

Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju (čitanje, pisanje, računanje), govoru (disleksija i drugo), motorici, fizičkom razvoju (kriva kičma, ravna stopala), koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, ili ranije, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju igre koje su u međuvremenu “nestale” – kao što su skakanje, rotacija, ili klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi (veza između nervnih ćelija), koordinaciju mišića, celokupnog tela i inteligenciju. Sa druge strane, živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera, po tri ili četiri sata dnevno, što im nimalo ne pomaže u razvoju, jer ne stimuliše pomenute sinapse.

Roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala.

Sa druge strane, kada deci brane skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupuju im patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – time sprečavaju neke izuzetno korisne aktivnosti.

 

NTC sistem učenja – deca genijalci umesto bubalica

Čovek je doneo kući 20 životinja, istog oblika, veličine i boje. Ubrzo je shvatio da jedna vredi više od ostalih 19 zajedno. Šta je to?

Ovu običnu pitalicu koju pogađaju deca, lako rešavaju oni koji vladaju funkcionalnim i asocijativnim znanjem. Oni koji su sticali reproduktivno znanje, muče se da pronađu odgovor.

Neću odmah da vam dam odgovor, nego bih vas zamolio da zamislite sledeće: deca dolaze u prvi razred osnovne škole, a već znaju da pišu, čitaju, podjednako dobro znaju i latinicu i ćirilicu. Mogu da nabroje sve planete u sunčevom sistemu, ispričaju šta je to “što izlazi iz vulkana”, objasne zašto je negde dan, a negde noć u isto vreme i izvanredno povezuju stvari, barataju asocijacijama.

Takve stvari zaista i postoje, a ovih malih genijalaca svake godine u Srbiji je sve više, i to zahvaljujući “NTC sistemu učenja” koji se primenjuje u brojnim vrtićima u našoj zemlji. Ono što je najbolje u njemu, jeste činjenica da deca uče sve sa zanimanjem, a ne napamet, ohrabrena su da postavljaju pitanja, istražuju, budu aktivna i kreativna, razvijaju svoj intelekt brže od ostalih vršnjaka, ali i da se igraju i uživaju u svemu tome.

O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?

Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju (čitanje, pisanje, računanje), govoru (disleksija i drugo), motorici, fizičkom razvoju (kriva kičma, ravna stopala), koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, ili ranije, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju igre koje su u međuvremenu “nestale” – kao što su skakanje, rotacija, ili klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi (veza između nervnih ćelija), koordinaciju mišića, celokupnog tela i inteligenciju. Sa druge strane, živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera, po tri ili četiri sata dnevno, što im nimalo ne pomaže u razvoju, jer ne stimuliše pomenute sinapse.

Roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala.

Sa druge strane, kada deci brane skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupuju im patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – time sprečavaju neke izuzetno korisne aktivnosti.

,

Saveti osnivača NTC učenja, Ranka Rajovića, za bolji razvoj dece:

a) Do sedme godine dete da gleda edukativne emisije na televiziji i crtane filmove – jedan do dva sata najviše

b) Dete na kompjuteru treba da provodi oko pola sata do sat vremena dnevno. Ali, i to je mnogo ako dete u ostatku dana nema kompenzatornih aktivnosti – motoričke i grafomotoričke vežbe, razvoj asocijativnog razmišljanja.

c) Za mlađi predškolski uzrast treba organizovati vreme tako da su deca što više u prirodi, u igrama loptom, vijačom, lastišem. 

d) Potrebno je što više igara sa rotacijom oko svoje ose, vežbe ravnoteže, trčanje, preskakanje, provlačenje. 

e) Deca veoma rano pokazuju sposobnost prepoznavanja složenih apstraktnih simbola (marke automobila, zastave zemalja…), ali tu sposobnost treba dalje razvijati kroz igre memorije, slagalice (pazl) i slično.

,

Korisni efekti programa “Mensa – NTC sistem učenja”

• Podiže se nivo intelektualnih sposobnosti sve dece koja učestvuju u programu;

• Sprečava se poremećaj koncentracije i pažnje, kasnije u školskom periodu (disleksija);

• Razvija se koordinacija pokreta i motorike;

• Razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje);

• Sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za detekciju darovite dece i podsticanje razvoja darovitosti;

• Povećava se broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za obradu informacija.

Od čega se NTC sistem sastoji:

PRVA FAZA: Dodatna stimulacija razvoja sinapsi – vežbe za motoriku, grafomotoriku i akomodaciju oka.

DRUGA FAZA: Stimulacija razvoja asocijativnog razmišljanja: nivo 1 – apstrahovanje, vizuelizacija; nivo 2. apstraktna klasifikacija i serijacija; nivo 3. – asocijacije, muzika.

TREĆA FAZA: Stimulacija razvoja funkcionalnog razmišljanja: 1. Zagonetne priče; 2. Zagonetna pitanja, konvergentno razmišljanje; 3. Stimulativna pitanja, divergentno razmišljanje.

Sećate li se pitalice sa početka?

Odgovor je: Doneo je školjke! – U jednoj je našao biser.

REFERENCE:

http://www.mensa.rs/sr/sigovi/ntc/sistem-ucenja/prvi-deo/

http://www.najboljamamanasvetu.com/2011/02/zaboravljene-igre-podsticu-razvoj-decijeg-uma/

Izvor:http://ndfblog.org/SR/ntc-learning-system/

Tekstovi, Uncategorized

AKTIVNO SLUŠANJE

559011_760735223936682_877037619_n

„Razlog zbog kojeg imamo dva uha, a samo jedna usta je da bismo mogli više slušati, a manje govoriti.“

Latinska poslovica

Čuti i slušati nije isto. I dok većina ljudi može da čuje, mnogo manji broj njih aktivno sluša. Osnovni razlog iz kojeg ljudi nisu skloni aktivnom slušanju je činjenica da ono podrazumeva trud i prilagođavanje.

Aktivno slušanje se sastoji iz nekoliko faza: čujemo, pažljivo obrađujemo informacije, pamtimo i o njima razmišljamo, zainteresovani smo i, naposletku, razumemo ih. Aktivno slušanje za cilj ima razumevanje onoga što nam neko govori. Ukoliko prođemo kroz sve faze koje podrazumeva aktivno slušanje, a i dalje ne razumemo sagovornika, subfaza koja se odnosi na našu zainteresovanost će nas podstaknuti da pitamo ono što nismo odmah shvatili. Sve pobrojane faze, pored autentične zainteresovanosti za sadržaj koji sagovornik iznosi, podrazumevaju strpljenje. Budući da su ljudi danas sve nezadovoljniji, logično je da su i nestrpljiviji. Kada se nestrpljivost nađe u verbalnoj razmeni informacija, tu, zapravo, ni nema razmene. Komunikacija je narušena, ljudi nesposobni da čuju, sagovornici povodom toga nezadovoljni, a sve priče koje su pokušali da ispričaju, zapravo su ostale nesaslušane, izgubljene.

Pošto aktivno slušanje podrazumeva obradu informacija, pamćenje i razmišljanje, sagovorniku ćete pokazati da ga aktivno slušate ukoliko postavljate potpitanja svaki put kada vam se učini da je nešto kontradiktorno ili, jednostavno, neki deo poruke niste sasvim razumeli.  Aktivno slušanje se završava razumevanjem. Potpitanja, u toku razgovora, omogućavaju vam da zaista razumete ono što je sagovornik želeo da vam prenese. Naposletku, da biste bili sigurni da ste adekvatno razumeli sagovornika, proverite to s njim. Jednostavno ga pitajte da li ste dobro shvatili to što je želeo da vam prenese. Time ste ,prošli kroz sve korake aktivnog slušanja.

Aleksandar Pejčić

VRSTE SLUŠANJA

Pasivno slušanje – u principu ne zahteva mnogo slušanja, više onako „na pola uha“ čujemo da neko u pozadini naših misli priča o nečemu dok mi s vremena na vreme ubacimo po neko „aha“ i „da“. Ovde čak ni govorom tela ne pokušavamo da ubedimo nekog da ga slušamo.

Pseudo slušanje – govor tela ubeđuje našeg sagovornika da ga slušamo (gledamo ga u oči, klimamo glavom…) dok se u našim mislima detaljno razvija plan šta ćemo raditi kada dođemo kući, koji ćemo film gledati ili bilo šta slično….

Selektivno slušanje – od svega onoga što čujemo ovom prilikom, pamtimo samo ono što nam je interesantno ili nam je u cilju da čujemo.

Doslovno slušanje – ovoje najbolji primer za razliku između pojmova čuti i slušati, ovom prilikom mi čujemo šta nam se govori ali ne uključujemo i ostale elemente komunikacije u slušanje pa samim tim možda ni ne razumemo šta nam je ispričano.

Aktivno slušanje – u potpunosti pratimo celokupni komunikacioni tok. Pažljivo slušamo šta nam se govori, na koji način je nešto rečeno i kakvim je govorom tela ispraćeno. Na ovaj način dobijamo kompletnu sliku koja nam daje mogućnost da odgovorimo na najbolji mogući način.

Da bismo postali dobar slušalac moramo imati veliku želju da razumemo druge ljude. Slušanje traži napor i pažnju. Da bismo slušali moramo nakratko potisnuti svoj stav, zarad razumevanja nekog drugog. Ali zauzvrat, to razumevanje ima težnju da nam se vrati jer i ljudi počinju nas da razumeju. Niko se naučen nije rodio, bar ne kada je slušanje u pitanju, prema tome nikad nije ni kasno to da naučimo. Sledećih nekoliko saveta će vam pomoći da krenete u dobrom pravcu:

Izvor: http://prijemni.infostud.com/saveti/Aktivno-slusanje/166