ZANIMLJIVOSTI

USKRS – DEKUPAŽ JAJA SA BELANCETOM

Odlična ideja za dekupaž na jajima koja se posle mogu jesti jer

se radi belancetom…fantastično, lepo, jednostavno i brzo!!!

Prevod nije potreban, slika sama kaže.

Едномесечната разлика между католическия и православния Великден тази година даде добро количество предварителен материал и идеи за празника от страна на чуждите кулинарни блогове. Ето така попаднах на публикацията в La Receta de la Felicidad за декорация на великденски яйца. Впечатлих се, че без бои и шарени пръсти (маса, под, паници, мивка и куп изхвърлени вестници и парцали) лесно може да се направят красиви великденски яйца. Разбира се не бих се отрекла от боядисването на яйца с бои, колкото и пакости да направя покрай това, но тази идея със салфетки наистина ми се струва добра. Декупажът се извършва с цветни салфетки, които цели или само изрязани мотиви от тях се залепят за яйцето с помощта на белтък. Необходими са само няколко часа за да изсъхнат. Яйцата трябва да бъдат бели за да бъдат ярки цветовете от салфетката. Освен, че стават красиви, забелязах и че яйцата стават по-здрави. Най-хубавата част обаче си остава тази, в която сами може да създадем дизайна върху яйцето. Проявеното творчество е забавна подготовка за празника, която ще внесе още повече цвят и весело настроение наоколо.

 

За изпълнението на тази техника са необходими:

  • цветни салфетки, като разбира се всеки сам може да избере мотивите върху тях
  • един леко разбит белтък
  • четка
  • ножица
  • сварени бели яйца, които трябва да са добре подсушени и напълно изстинали

Първата техника, която ще покажа е с цяла салфетка.

Взима се една салфетка и от нея се отлепя само горният цветен слой.

В средата на салфетката се поставя яйце.

Салфетката се събира нагоре, така че да обвие цялото яйце.

Излишните краища се изрязват с ножица.

Яйцето със салфетката се намазва с белтък. Веднага щом започне да се маже с белтък, салфетката ще се залепи за яйцето. В този момент се фиксират участъци, които са се нагънали или пък нарочно се правят гънки като ефект. Яйцето се оставя върху хартия за печене за 3-4 часа или докато изсъхне напълно. Готово е!

Втората техника е същинския декупаж с изрязани мотиви от салфетката. Първо се разделя горната цветна част от салфетката и тогава от нея се изрязват желаните мотиви.

Залепят се един по един върху яйцето с помощта на белтъка, като подредбата е изцяло по собствен вкус.

Така сами може да създадем свой дизайн върху яйцето, вместо общия от цяла салфетка.

Оставя се върху хартия за печене за 3-4 часа или докато изсъхне. Готово е!

Техниката може да се приложи и върху вече боядисани яйца, като се съобразят цвета на яйцето с цветовете на избраните мотиви от салфетката.

Izvor:http://www.kulinarno-joana.com/2013/04/dekupaj-sas-salfetki-varhu-velikdenski-jaica/?fb_action_ids=699289556784625&fb_action_types=og.likes

Ekologija

Uradi sam: Metla od plastičnih flaša

metla-od-plasticnih-flasa-01

Ako imate previše plastičnih flaša a uz to i nešto slobodnog vremena i želite da se oprobate u pravljenju novih i korisnih stvari, ovo je prava ideja za vas. Napravite metlu od plastičnih flaša!

Možete koristiti sve flaše iste boje, a možete i kombinovati razne boje kako bi metla izgledala zanimljivije.

Od materijala vam je potrebno:

  • 20 plastičnih flaša od vode ili sokova
  • držač za metlu
  • makaze
  • skalpel
  • šilo
  • žica
  • čekić
  • ekseri

Korak 1. Uklonite reklamne nalepnice sa svih flaša.

Uradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 2. Skalpelom odsecite dno flaše.

Uradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 3. Makazama secite flašu na uske trake. Secite od dna sve dok ne dođete do zaobljenog dela.

Uradi sam: Metla od plastičnih flašaUradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 4. Pomoću makaza odsecite sam vrh flaše na koji ide čep.

Uradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 5. Ovaj postupak ponovite na 18 flaša, a preostale vrhove možete baciti.

Uradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 6. Uzmite jednu od dve flaše kojima je ostao vrh, i u nju pojedinačno gurajte ostalih 18 bez vrhova.

Uradi sam: Metla od plastičnih flašaUradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 7. Jedina preostala flaša sa vrhom će služiti kao baza za sve ostale. Odsecite sa nje veći gornji deo i u njega ugurajte ostalih 19 flaša koje ste pripremili.

Uradi sam: Metla od plastičnih flašaUradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 8. Šilom probušite dve rupe i kroz njih provucite žicu. Dobro je pričvrstite kako bi povezali sve slojeve plastike i osigurali da se metla ne raspadne.

Uradi sam: Metla od plastičnih flašaUradi sam: Metla od plastičnih flašaUradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 9. Sada ste završili donji deo metle i fali vam samo drška. Nju ugurajte u vrh metle na koji ide čep i ukucajte dva eksera kako bi ona sigurno stajala na svom mestu.

Uradi sam: Metla od plastičnih flašaUradi sam: Metla od plastičnih flaša

Korak 10. To je to, metla je spremna za upotrebu!

Uradi sam: Metla od plastičnih flaša

 

Izvor:http://zelenenovine.wordpress.com/zelena-laboratorija/uradi-sam-metla-od-plasticnih-flasa/

 

ZANIMLJIVOSTI

Pogledajte izum iz Indije zauvijek će promijeniti način na koji živimo

 

 

0_899bb_1a5127e0_SRohidlev iz mjesta Kerala, tvorac je jedinstvenog izuma pod nazivom “Fin” i ovaj izum mogao bi biti revolucija u načinu na koji komuniciramo sa tehnologijama.

Veoma uspješno skupio je preko 200.000$ za ovaj projekat. Više od 2.000 ljudi učestvovalo je u donacijana da se razvije ovaj nevjerovatan izum.

O čemu je riječ pogledajte u videu!

Izvor:http://www.magazin.ba/zanimljivosti/pogledajte-izum-iz-indije-zauvijek-ce-promijeniti-nacin-na-koji-zivimo-38670.html

Blogovi kolega

Земљиште

З Е М Љ И Ш Т Е

th4

Данас је велики слој Земљине површине покривен слојем земљишта. У планинским крајевима тај слој је тањи, док у равницама, на површинама које се обрађују, износи и читава два метра. Некада давно тог слоја није било. Чврсти део земљине површине – копно, чиниле су само стене.

НАСТАНАК ЗЕМЉИШТА

Векови су пролазили и изглед Земљине површине се поступно мењао. Под дејством сунчеве топлоте стене су се дању загревале и шириле. Ноћу, кад температура падне, стене су се хладиле и скупљале. Због тог ширења и скупљања на стенама су се прво појавиле пукотине. У њима се задржавала кишница. Када је температура бивала испод нуле вода је прелазила у своје чврсто стање – лед. Пошто лед заузима више простора од воде од које је настао, пукотине су постајале све веће и веће. Делови стена су се одламали. Под дејством ветра и водених бујица ти комади стена и даље су се уситњавали. На крају су постали ситни као зрнца песка.
На тим уситњеним деловима стена населиле су се прве копнене биљке. Делови угинулих биљака мешали су се са минералним честицама стена и тако је, током дугог низа векова, настајало земљиште.

Ерозију чине  промене на површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања кише, снега мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода

САСТАВ ЗЕМЉИШТА

Земљиште (тло) се састоји од чврстих делића – честица песка и још ситнијих честица глине. У тлу се налазе и остаци угинулих биљака и животиња и минералне материје – соли, настале растварањем стена. У зависности од врсте тла, у њему се налазе вода и ваздух. Вода у земљишту раствара минералне материје, па их биљке својим кореном могу упијати, а такође је неопходна и животињама које у њему живе. Земљиште у коме има више ваздуха је растресито, а ваздух је такође потребан и биљкама и животињама у процесу дисања. Стварању плодног тла доприносе и сићушни организми – бактерије и микроорганизми, које живе у земљишту и изазивају труљење биљних и животињских остатака.

th3

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА СТВАРАЊЕ ЗЕМЉИШТА

Поред ових природних фактора, човек својом активношћу значајно доприноси стварању земљишта: исуштвањем или наводњавањем терена, ђубрењем, озелењавањем, сечом шума и различитим начинима обраде, јер од количине земљишта и његове плодности зависи исхрана, а индиректно и здравље људи.

ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА

text2mindmap

Земљиште није на свим местима истог састава и плодности. Особине земљишта утичу на раст и развиће биљака, као и на начин и брзину његове обраде. Да би људи знали које мере и начине обраде земљишта да примене како би побољшали и повећали своје приносе, морају да познају карактеристике појединих врста земљишта. У зависности од количине одређених састојака у земљишту, хумуса , растреситости, пропустљивости, влажности и плодности, разликујемо одређене врсте земљишта.

Хумуша је земљиште које садржи велику количину хумуса. Хумус је мешавина тамносмеђе боје добијена у земљишту распадањем органских материја, тј.  остатака корења,  лишћа,  птичијег перја, угинулих инсеката,  лешеваа малих животиња,  измта, итд.  Мекана је,  добро упија воду и извор је минералних материја за биљку.
Пескуша је земљиште које садржи доста песка. Обично се налази поред река. Лака је за обраду, јер се не лепи за оруђа. Брзо пропушта воду, брзо се загрева, али и суши. Усеви на њој добро успевају само кишних година или уколико се наводњавају, а када су дуготрајне суше, могу сасвим да пропадну. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива.
Глинуша је земљиште које од свих састојака највише садржи глину. Тешко је за обраду, јер је збијено, влажно и јако лепљиво. Споро се суши и загрева. Када се загреје – стврдне се. Погодно је за биљке којима је у сушном периоду потребно више влаге. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива, пепела или кречњака. Уколико је количина глине мања, а садржи извесне количине песка, такво земљиште називамо иловача.
Кречуша или кречњачко земљиште заступљено је у брдовитим крајевима богатим кречњаком. Лако се обрађује, добро упија и пропушта воду, јер је растресита. Да би усеви на њој добро родили, потребно је доста кише и ђубрива.

Многобројне врсте земљишта које се разликују међу собом по следећим особинама: крупноћи честица (растреситости), упијању воде (пропустљивости), задржавању воде (влажности), боји и неком другим својствима, могу се према плодности сврстати у четири основна типа: црница, црвеница, пепељуша и слатина.
Црнице су распрострањене по равничарским пределима. Богате су хумусом и тамне боје. Умерено пропуштају воду и због црне боје брзо се загревају. Равна површина онемогућава киши спирање хумуса и минералних материја, па су ова земљишта веома плодна.
Црвенице се налазе у крајевима где је много топлије и има више влаге. Хумус се тамо брзо распада, вода га раствара и полако односи. У земљи заостају честице гвожђа и алуминијума, па је земљиште због тога црвенкасте боје. Има је у приморју и спада у плоднија земљишта.
Пепељуше су добиле назив по сивкастој боји сличној пепелу. Има их у областима хладније климе са доста падавина. Из овог земљишта вода раствара, испира и односи минералне материје, а оставља песак. Ако се земљиште налази на нагнутим странама, где је испирање брже, плодност је мала. Код нас је највише заступљена у западној Србији.
Заслањена земљишта – слатине стварају се тако што соли подземних вода доспевају и остају у површинским слојевима земљишта. Изразито су неплодна земљишта, али се наводњавањем и ђубрењем могу оспособити за обраду. На њима могу да успевају дуван и сунцокрет, а код нас их има у Банату, Бачкој и понегде у Срему.

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА СМАЊЕЊЕ ОБРАДИВИХ ПОВРШИНА

Ширењем насеља, индустријских објеката и изградњом саобраћајница смањују се површине под обрадивим земљиштем, пашњацима и шумама. Бацањем отпадака индустријске производње (шљака, пепео), из рудника (јаловина), и домаћинстава (папир, пластика, конзерве, боце и др.) земљиште се засипа и загађује.

Земљиште се загађује и све већом употребом отрова за сузбијање корова и биљних штеточина и неправилним, прекомерним додавањем вештачког ђубрива. Отпадака и депонија има различитих порекла и различитог деловања на земљиште (отпаци прехрамбене индустрије, фекалије, амбалажа, одбачени предмети – уређаји, делови намештаја…) Санирање постојећих депонија и рециклажа неких сировина (хартија, картон, стакло) само су неке од могућности делимичне заштите и смањења загађивања земљишта.

ЗАГАЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА

Најчешћи облици загађивања земљишта су:

text2mindmap

– појава значајних концентрација отровних материја,
– значајно повећање концентрације појединих елемената, као што су различити фосфати и нитрати,
– појава патогених организама, бактерија и вируса услед контакта са фекалним водама,
– појава радиоактивних материја које у земљиште долазе или из подземних вода или путем атмосферских падавина.

Последице загађивања земљишта не осећају само чланови копнених екосистема, већ и водени екосистеми у близини. Многобројни отрови и загађујуће материје спирањем долазе до подземних вода, а преко њих и до речних токова. Од њих нису заштићени ни људи, јер готово све загађујуће материје из земљишта кроз ланце исхране који се непрекидно одвијају у екосистемима завршавају у телима биљака или животиња којима се хранимо или налазе свој пут подземним водама до језера, бунара, река из којих пијемо…
Основне мере заштите подразумевају смањење употребе загађујућих материја у пољопривреди и опште смањење загађивања ваздуха и воде. Добро припремљена санитарна поља за депоније које ће на крају своје употребе бити затрпане и разграђене природним путем, без опасности по земљиште и подземне воде, значајна су мера заштите земљишта. Често се и различита хемијска једињења могу користити за неутрализацију загађујућих материја у земљишту. Веома ефикасан начин заштите земљишта јесте употреба биолошких мера – засађивање биљака које су у стању да својим телима „упију“ велику количину штетних и отровних материја из земљишта.

ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА

Да би се земљиште успјешно штитило од загађивања потребно је познавати изворе загађивања, количину и особину загађујућих материја као и њихово штетно дејство. Зато би требало боље организовати депоније ( места где се одлаже отпад), рециклирати отпад који може поново да се преради, пошумљавати површине како би се спречила ерозија и наравно вратити природном начину обраде ђубрења земљишта кад год је то могуће .

th1 ПИТАЊА:

  1. Шта је тло ( земљиште)?
  2. Настанак земљишта.
  3. Састав земљишта.
  4. За које земљиште кажемо да је плодно?
  5. Шта је растресито земљиште?
  6. Шта све садржи плодно земљиште?
  7. На који начин човек штити земљиште од испирања и поплава?
  8. Које животиње доприносе томе да земљиште буде плодније?
  9. Зашто је земљиште важно за животиње?
  10. Зашто је земљиште важно за биљке?
  11. Зашто је земљиште важно за човека?
  12. Утиај човека на земљиште.
  13. Врсте земљишта.
  14. Шта је пескуша?
  15. Шта је глинуша?
  16. Шта је хумуша?
  17. Шта је кречуша?
  18. Шта је црница?
  19. Шта је црвеница?
  20. Шта је пепељуша?
  21. Шта су слатине?
  22. Шта је ерозија?
  23. Шта је екологија?
  24. Загађивање земљишта?
  25. Шта је депонија?
  26. Шта је рециклажа_
  27. Шта је екологија?
  28. Како сунце утиче на настанак земљишта?
  29. Како вода утиче на настанак земљишта?
  30. Како ваздух ( ветар) утиче на настанак земљишта?

250px-Terra_RossaIzvor:

http://ruzicavukelic.wordpress.com/%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5/

 

 

 

 

Učenici

Ksenija Mudri: prezentacija: Kako da se predmet istorija u školi pre…

0_9f57c_7d089d7_M

KSENIJA MUDRI, UČENICA IV RAZRED OSNOVNE ŠKOLE IZ SREMSKE KAMENICE PORED NOVOG SADA, ODRŽALA PREZENTACIJU PROFESORIMA ISTORIJE, KOJI SU DOVELI SVOJE UČENIKE NA TAKMIČENJE IZ ISTORIJE

Komp Kamp: Ponosna na Ksenija Mudri! Drago mi je da je njena ideja, začeta jesenas u našem TED-Ed-Klubu Novi Sad, prezentovana svim nastavnicima istorije u gradu. Čestitke od srca!
U prilici sam da podelim verziju koju je Ksenija napravila za TED-Ed Klub Novi Sad:

Ksenija Mudri: prezentacija Kako da se predmet istorija u školi pre…

Prvi slajd: promena u školi

Predlažem da se u školi promeni ime istorije;da se nazove istorija sa osnovama arheologije i etnologije.Objasniću vam zašto.                                                 

Drugi slajd: napamet ili menjamo istoriju? Zar se i vama nije nekada desilo da  ste u situaciji da učenika kaznite manjom ocenomna istoriji kada pogreši  neki datum ?  Kažete im  da su svojom greškom pokušali da menjaju istoriju? Ja imam plan kako da  đaci lakše nauče datume!

Treći slajd:šta je istorija?                                                                          

 Ovo je vreme brzine i interneta…pa istorija deluje i dosadno… Ali ako iskoristimo internet i knjige pametno,lakše i naučimo!                                                                       

Četvrti slajd: istorija pre nego je ušla u knjige bila je svuda oko nas. Dokaze o toj istoriji imamo danas u starim knjigama, zlatnicima, skeletima..

Peti slajd: Predlažem da se uči na drugačiji način! Sa radionicama iz arheologije, jer nekad treba i isprljati ruke da se dođe do rezultata,srećom mi deca  uvek volimo da se uprljamo . Do rezultata se tako I bolje stiže. Bila sam prošle godine u Viminacijumu, gde sun am dozvolili da u okviru Koloseuma sami iskopavamo..bilo je sjajno !

 Šesti slajd: ne možemo uvek mi sami da kopamo po našim dvorištima, ali možemo da posetimo muzeje ili na času ponekad pogledamo film o temi…  

 Sedmi slajd: Da  obavezno, posetimo najbliže sačuvane muzeje na otvorenom – arheološka nalazišta…                                                   

Osmi slajd: Ili da budemo deo sveta i pravimo kao i ostali Međunarodni dan arheologije!                                                                                                      

Deveti slajd:da li znate zašto nam je bitna etnologija? Ona je bitna jer se bavi proučavanjem ljudi i njihovih običaja.                             

Deseti slajd: Mi smo deca i volimo da istražujemo…Znam da kada bi se ovako organizovala nastava, mi bismo bili srećni !

Ksenija je zahvalna na ovoj prilici nastavniku istorije Zoranu Horvatovu iz svoje skole, na ukazanoj prilici i podršci.

Blogovi kolega

Процес кружења воде у природи

Учитељски кутак

Без воде живот на Земљи не би постојао. Живи организми се већином састоје од воде. Вода им је потребна за одвијање животних процеса, а неки организми и живе у води. Када воду загрева Сунце, она испарава из океана, река, језера и потока и кондензујући се у атмосфери ствара облаке. Облаци затим враћају воду на земљу у виду кише, снега или града. Ова вода се слива у потоке, реке и језера да би коначно дошла до океана. Вода такође продире и у земљу, испуњавајући шупљине у Земљиној кори где се задржава формирајући кладенце, подземна језера и реке понорнице. Тако се вода непрестано рециклира крећући се са Земље у атмосферу и натраг.

1240402_287003201454358_276318028_na

Припреме:

Презентације:

View original post 7 more words

Blogovi kolega

Народне лирске песме

Наджњева се момак и дјевојка

Наджњева се момак и дјевојка:
момак нажње двадес’т и три снопа,
а девојка двадесет и четири.
Кад увече о вечери било,
момак пије двадес’т и три чаше,
а девојка двадесет и четири.
Кад ујутру бео дан освану,
момак лежи, ни главе не диже,
а дјевојка ситан везак везе!

Srpske-narodne-nošnje-i-tradicija-610x225

Фото: narodni.net

Мајка Јову у ружи родилаlittle-cute-baby-in-pink-rose

Мајка Јову у ружи родила,
ружица га на лист дочекала,
бела вила у свилу повила,
а пчелица медом задојила,
ластавица крилом покривала:
нек је румен ко ружа румена,
нек је бијел ко бијела вила,
нек је радин ко пчела малена,
нек је хитар као ластавица.

                                                                           Фото: miuruonline.blogspot.com

Женидба врапца Подунавца  

       …

View original post 285 more words

Uncategorized

ŠUME U SRBIJI

naukica

  • Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom.
  • Od ukupne površine teritorije naše zemlje, oko 1/4 je pod šumom.
  • Ostalo šumsko zemljište, kome po međunarodnoj definiciji pripadaju i šikare i šibljaci, obuhvata blizu 5% teritorije.
  • Jedan veliki region sa opštinama koje imaju veliku pokrivenost svoje teritorije šumom, nalazi se na istoku Srbije.
  • Nacionalni parkovi u Srbiji, idući od severa ka jugu: Fruška gora u Vojvodini (25 390 ha), Đerdap duž Dunava (63 600 ha), planina Tara pored Drine (19710 ha) i planina Kopaonik (11 810 ha). Pored ova četiri nacionalna parka, postoji nekoliko većih zaštićenih zona prirodnog dobra. To su: Golija, Stara planina i gornji tok reke Ibar.
  • Šume bez prisutnih intervencija čoveka (prašume) pokrivaju minimalnu površinu od 1 200ha.
  • Šumovitost u odnosu na broj stanovnika je 0,3 ha/stanovniku.
  • Prosečna gustina šuma u Srbiji je 939 stabala po hektaru.
  • Dominantna kategorija šuma su šume bukve, koje pokrivaju 29,6% ukupno obrasle površine, potom…

View original post 125 more words