Tekstovi

Načinite svoj um stvaralačkim

čitač1

Obdareni ste praktično neograničenim potencijalom za učenje i kreativnost. Vaš um je mnogo bolji nego što mislite.

Ukoliko uvažavate obrasce, odnose, veze i sisteme – ukoliko težite da razumete kako se snovi, ciljevi, vrednosti i najviše aspiracije mogu ugraditi u vaš svakodnevni život – onda već razmišljate po principu uključenosti. On povezuje sve sa svim.

Evo sedam principa koji će vaš um učiniti stvaralačkim. Uživajte u čitanju!

http://virtuelnimentor.com/blog/2013/11/nacinite-svoj-um-stvaralackim/

Obdareni ste praktično neograničenim potencijalom za učenje i kreativnost. Vaš um je mnogo bolji nego što mislite.

Ukoliko uvažavate obrasce, odnose, veze i sisteme – ukoliko težite da razumete kako se snovi, ciljevi, vrednosti i najviše aspiracije mogu ugraditi u vaš svakodnevni život – onda već razmišljate po principu uključenosti. On povezuje sve sa svim.

Evo sedam principa koji će vaš um učiniti stvaralačkim. Uživajte u čitanju!

– See more at: http://virtuelnimentor.com/blog/2013/11/nacinite-svoj-um-stvaralackim/#sthash.NVNSHX4d.dpuf

Obdareni ste praktično neograničenim potencijalom za učenje i kreativnost. Vaš um je mnogo bolji nego što mislite.

Ukoliko uvažavate obrasce, odnose, veze i sisteme – ukoliko težite da razumete kako se snovi, ciljevi, vrednosti i najviše aspiracije mogu ugraditi u vaš svakodnevni život – onda već razmišljate po principu uključenosti. On povezuje sve sa svim.

Evo sedam principa koji će vaš um učiniti stvaralačkim. Uživajte u čitanju!

– See more at: http://virtuelnimentor.com/blog/2013/11/nacinite-svoj-um-stvaralackim/#sthash.NVNSHX4d.dpuf

Tekstovi

Sumljam da će me Đžemper ugrejati: 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba

Ivan Klajn: Jedan klik na tastaturi obriše sve

Iskreno sumljamo da postoji osoba koja povremeno ne napravi pravopisnu ili gramatičku grešku, jel koliko god srbski jezik imao prednosti u svom bogactvu, nekada je teško savladati sva pravila.

Ako niste primetili probleme u uvodnoj rečenici, trebalo bi da razmislite o kupovini pravopisnog rečnika. U međuvremenu smo za vas napravili listu 10 najsmešnijih pravopisnih i gramatičkih grešaka u Srba.

Ivan Klajn, naš poznati lingvista, kaže za „Blic“ da se pravopis srpskog jezika iskvario jer nastava jezika ne postoji u srednjim školama već godinama.

– Država dozvoljava da se jezik divlje razvija jer ne obraća pažnju na mišljenja lektorskih službi i zanemaruje obrazovanje dece u najosetljivijem dobu. Internet i društvene mreže su greške u pravopisu učinile uočljivijima, jer njihovi korisnici znaju da nigde neće ostati zabeleženo sve što su napisali. Jedan klik na tastaturi obriše sve. Ljudi žele da saopšte svetu nešto i ne obraćaju pažnju na to da li će to učiniti na valjan način – kaže Klajn.

Top 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba

========================================

8. Šangarepa u mangarinu

Mnogo ljudi ne zna da je šaRgarepa reč mađarskog porekla – sárgarépa, odnosnu „žuta repa“. To, međutim, nije nikakav izgovor da se govori pogrešno šangarepa.

Što se maRgarina tiče, hrana je u Srbiji uvek dobra tema za razgovor, ali se često jezik zaveže, a neki oblici se ustale uprkos tome što su pogrešni. MaRgarin je reč francuskog porekla – margarine. A Mangarin je zaliv u Filipinima.

7. Đžemper

I dok skoro niko ne bi pogrešio pri izgovoru reči „džemper“, često nailazimo na primere kada ljudi pri pisanju – valjda iz predostrožnosti, ne znajući da li je „đemper“ ili „džemper“ – solomonski kombinuju Đ i Ž, pri čemu nastaje zbrka glasova koju nije nimalo lako izgovoriti.

6. Paradajiz, kompijuter, kajiš

Zanimljivo je da u Rečniku Matice srpske paradajz i paradaiz nisu književne reči, nego varvarizmi iz nemačkog. Književne reči su crveni patlidžan i – rajčica! Pravopis daje samo paradajz.

5. Sumljam

U ovom slučaju nema mesta „sumlji“: postoji samo jedan pravilan oblik, a u njemu ne postoji slovo lj. Isto važi i za ostale izvedenice: sumnjati, sumnjiv, sumnjičiti, sumnjičav, osumnjičiti, sumnjivac… Nema lj!

Skup „mnj“ koji se nalazi u reči „sumnjiv“ redak je u srpskom jeziku (mnjenje, na primer) i teži za izgovor, pa ga verovatno zato menjaju u češće i lakše izgovorljivo „mlj“.

4. Srbski

 

Uprkos jasnom pravilu jednačenja po zvučnosti, prema kom zvučno b ispred bezvučnog s prelazi u svoj bezvučni parnjak p, ova nepravilna verzija se i dalje održava obično kod grupa koje se zalažu za „tradicionalne vrednosti“.

3. Hvali

Faliti znači nedostajati. Na primer, nekome „fali daska u glavi“. Hvaliti, s druge strane, znači isticati vrline.

U primeru „ništa mi ne hvali“ prava je misterija šta je govornik hteo da kaže, ali ako je hteo da se pohvali kako nema mane, to mu nije uspelo. Greška verovatno nastaje zbog toga što je u značenju „nemoj da ističeš svoje vrline“, pogrešno reći „ne fali se“, umesto „ne hvali se“. Pa tako reč „fali“ biva ukinuta i tamo gde ju je pravilno koristiti.

2. Mi bi, a šta bi vi?

Ovo pravilo je toliko ponavljano da su ga čak i estradne zvezde naučile – skoro. Ovde još jednom podsećamo na pravilne oblike:

Ja bih          Mi bismo


Ti bi            Vi biste


On bi           Oni bi

1. Jer i jel

Borba između jer i jel traje i nema naznaka da će ovaj „konflikt“ ikada biti rešen. Je l’ smo se previše opustili i nikada nećemo naučiti razliku? Verovatno, jer smo previše lenji.

Izvor :http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/423404/Sumljam-da-ce-me-Djzemper-ugrejati-8-urnebesnih-jezickih-gresaka-u-Srba

Tekstovi

Navike u mišljenju

LOVI ZVEZDEBajron Kejti je autorka bestselera Voleti ono što jeste, širom sveta poznata po metodi oslobađanja od patnje i stresa koju je nazvala The Work. Pre dvadeset osam godina, nakon desetogodišnje borbe sa depresijom i opsesivno-kompulsivnim poremećajem, u stanju potpunog očaja, iscrpljenosti i mržnje prema sebi, Kejti se jedno jutro probudila sa svešću da pati zato što veruje u svoje misli i da je izlaz iz patnje u preispitivanju svojih misli.

Žana Borisavljević, obučena voditeljka programa The Work za grupe i pojedince, u nastavku predstavlja ovu metodu kao proverenu tehniku uspostavljanja dobrih navika u mišljenju, a kakve su nam misli – takav nam je život.

KOMPLETAN TEKST MOŽETE PROČITATI OTVARANJEM OVOG PDF DOKUMENTA

185680596-Promenimo-navike-u-mišljenju-kroz-program-The-Work-of-Byron-Katie

Izvor- http://www.deteplus.rs/tekstovi/4-tekstovi/464-navike-u-miljenju-bajron-kejti-i-program-the-work.html

ZANIMLJIVOSTI

ZAKLETVA DETETU

baloni

Ti si moje dete.

Ili si dete nekog koga znam.

Ili si dete nekog koga ne znam, ali si dete.
Ti si razlog zašto ću dva puta razmisliti zašto ću nešto uraditi ili zašto neću uraditi.
Zbog tebe tražim da svi poštuju tvoje pravo na bezbedno porodično, školsko, vršnjačko i drugo okruženje.
Zbog tebe menjam svoj život, jer ga svojim postojanjem oplemenjuješ.
Zbog tebe postajem bolji roditelj i bolji čovek.
Zbog tebe tražim od svih nadležnih organa da strogo kažnjavaju one koji napadnu, probaju da napadnu ili samo pomisle da napadnu bezbednost bilo kog deteta. U suprotno, tražim da ti državni organi koji ne obavljaju svoj posao budu kažnjeni.
Tvoj osmeh, zagrljaj i bezrezervna ljubav su moja inspiracija.
Danas – 19 novembar je Međunarodni dan prevencije zlostavljanja i zanemarivanja dece.Pozivamo Vas da ovaj tekst, bilo da ste roditelj, ili ćete tek postati u bližoj ili daljoj budućnosti dopunite, svojim viđenjem, svojim stavom, svojim mislima.

Pozivamo Vas da na ovaj dan te misli izgovorite glasno a da ih ne zaboravite nijednog drugog dana u godini.

I ja dodajem: Zaklinjem se svojoj deci i svoj deci da ih nikada neću ostaviti na milost i nemilost nestručnih, onih koji se formalno bave svojim poslom, a posao su im dečije zdravlje, bezbednost, obrazovanje i vaspitanje. Zaklinjem se da ću se uvek boriti za decu i zastupati prava dece.

Dragana Ćorić

Tekstovi

Закон је добар, само га не примењујемо …

drvo mozak

 

У сва­кој зе­мљи обра­зо­ва­ње увек мо­же би­ти бо­ље, а по­прав­ка на­шег је тра­си­ра­на Стра­те­ги­јом за раз­вој обра­зо­ва­ња до 2020. го­ди­не, ка­же пред­сед­ни­ца На­ци­о­нал­ног про­свет­ног са­ве­та про­фе­сор др Де­сан­ка Ра­ду­но­вић.

То што Стра­те­ги­ја пред­ви­ђа тре­ба­ло би да по­мог­не да на­ше обра­зо­ва­ње бу­де ква­ли­тет­ни­је, до­ступ­ни­је и пра­вед­ни­је, али, по ре­чи­ма др Ра­ду­но­вић, да би се то де­си­ло мо­ра­ју се при­ме­њи­ва­ти ме­ре за­цр­та­не овим до­ку­мен­том. Ме­ђу­тим, ма­да га има­мо већ ви­ше од го­ди­ну да­на, ак­ци­о­ни план за ње­го­ву при­ме­ну још ни­је ура­ђен, што по­ка­зу­је да нам вре­ме не зна­чи мно­го, јер све што пи­ше тре­ба пре­то­чи­ти у ак­тив­но­сти и ура­ди­ти на вре­ме.

– Струч­њак из Фин­ске ди­вио се на­шем За­ко­ну о осно­ва­ма си­сте­ма обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња и оце­нио га као од­ли­чан, али је про­блем што га не при­ме­њу­је­мо – ка­же нам др Ра­ду­но­вић. – У Фин­ској је си­стем де­цен­тра­ли­зо­ван и шко­ле има­ју ве­ли­ка пра­ва, али и од­го­вор­ност и то пр­вен­стве­но пре­ма ло­кал­ној за­јед­ни­ци, јер за ту за­јед­ни­цу су зна­чај­ни ре­зул­та­ти ко­је шко­ла по­сти­же. Код њих Ми­ни­стар­ство да­је са­мо окви­ре, за­дат­ке, шта се оче­ку­је да де­те зна, а на шко­ли је да то ре­а­ли­зу­је. Али код њих ди­рек­то­ре шко­ла не по­ста­вља ни јед­на пар­ти­ја и ни­су у по­зи­ци­ји, као код нас, да од­го­ва­ра­ју са­мо сво­јој пар­ти­ји и да им због то­га ни­ко ни­шта не мо­же, а да не од­го­ва­ра­ју ро­ди­те­љи­ма због то­га што су им упро­па­сти­ли де­цу ко­ја, што иду да­ље, све ма­ње мо­гу да се укло­пе. А мо­ра­ће јер тр­жи­ште тра­жи зна­ње, а не пе­ти­це без по­кри­ћа.. Код нас је пар­тиј­ски си­стем уни­штио би­о­ло­шки ин­стинкт ро­ди­те­ља и они ви­ше не схва­та­ју да је зна­ње је­ди­ни ка­пи­тал. Та­ко је јер др­жа­ва по­слу­је с ту­ђим па­ра­ма, а дру­штво је­де са­мо се­бе.

Је­дан од пред­у­сло­ва за ре­а­ли­за­ци­ју ци­ље­ва по­ста­вље­них Стра­те­ги­јом је и ре­ор­га­ни­за­ци­ја мре­же шко­ла, што је ве­ли­ки по­сао ко­јег се ни­ко до са­да ни­је озбиљ­но при­хва­тио. У ком прав­цу би та мре­жа тре­ба­ло да се ре­ор­га­ни­зу­је да би обез­бе­ди­ла и јед­на­ко ква­ли­тет­но и до­ступ­но обра­зо­ва­ње свој де­ци?

– Чи­ње­ни­ца је да смо си­ро­ма­шна др­жа­ва и да мо­ра­мо ра­ци­о­нал­ни­је ор­га­ни­зо­ва­ти обра­зов­ни си­стем, јер са­да се због ло­ше ор­га­ни­за­ци­је мно­го па­ра тро­ши не­ра­ци­о­нал­но. Ја сам ма­те­ма­ти­чар и сма­трам да све тре­ба из­ра­чу­на­ти. Ми мо­ра­мо из­ра­чу­на­ти да ли је ра­ци­о­нал­ни­је има­ти раз­у­ђе­ну мре­жу шко­ла и до­ћи и са сред­њом шко­лом до сва­ког уче­ни­ка или би ор­га­ни­зо­ван пре­воз до шко­ле био бо­ље ре­ше­ње. За ту ра­чу­ни­цу мо­ра­мо има­ти у ви­ду да, ако не­ма до­вољ­но ква­ли­тет­ног ка­дра, с том раз­у­ђе­ном мре­жом има­ће­мо до­ступ­но обра­зо­ва­ње али без ква­ли­те­та, чи­ме оно гу­би сми­сао, јер не­ће­мо до­би­ти ква­ли­тет­ну рад­ну сна­гу из шко­ла ко­је су нео­пре­мље­не.

С дру­ге стра­не, сред­ства ко­ја се уште­де на мре­жи шко­ла мо­гла би се утро­ши­ти на ђач­ки пре­воз и евен­ту­ал­но оброк у шко­ли. По­ред то­га, ве­ли­ка шан­са су и но­ве тех­но­ло­ги­је и мо­гућ­ност ор­га­ни­зо­ва­ња на­ста­ве на да­љи­ну са обез­бе­ђе­ним ком­пју­те­ри­ма, ко­ји би уче­ни­ци­ма би­ли на рас­по­ла­га­њу у њи­хо­вим сре­ди­на­ма. И по­тре­бе при­вре­де и прин­цип це­ло­жи­вот­ног уче­ња про­ме­ни­ли су усло­ве, али Ми­ни­стар­ство мо­ра на­пра­ви­ти ра­ци­о­нал­ну, фи­нан­сиј­ски одр­жи­ву и ква­ли­тет­ну мре­жу шко­ла. И стру­ка и за­ко­ни и прав­на ре­гу­ла­ти­ва до­бро су по­ста­ви­ли си­стем, али се кон­цепт ме­ња због днев­но­по­ли­тич­ких по­тре­ба. Не­до­след­но се ра­ди и све се сво­ди на лич­не кон­так­те у ко­је сва­ко, с пра­вом, сум­ња. Обра­зо­ва­ње мо­ра да бу­де ре­зул­тат кон­сен­зу­са, јер за сва­ку про­ме­ну по­сто­је от­по­ри на ло­ка­лу, али ако би се ви­де­ло да по­сто­је кон­сен­зус и кри­те­ри­ју­ми и ти от­по­ри би би­ли ма­њи.

Ка­ко на­ћи ба­ланс из­ме­ђу по­тре­ба тр­жи­шта ра­да и уче­нич­ких же­ља за на­став­ком шко­ло­ва­ња у си­ту­а­ци­ји ка­да је пре две го­ди­не у Ср­би­ји био исти број но­во­ро­ђе­не де­це и ме­ста на ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма, а исто­вре­ме­но су нам шко­ле за про­из­вод­на за­ни­ма­ња по­лу­пра­зне?

– Ви­со­ко обра­зо­ва­ње је зах­тев вре­ме­на, јер мно­ге по­сло­ве ће пре­у­зе­ти ма­ши­не. Ауту већ ви­ше не тре­ба ауто­ме­ха­ни­чар, не­го струч­њак за ком­пју­тер, у по­љо­при­вре­ди све ра­де ма­ши­не, али је по­треб­но све ви­ше зна­ња и ни на зе­мљи се не мо­же оста­ти без шко­ле. Др­жа­ва мо­ра про­це­ни­ти ко­ли­ко ка­дра јој је по­треб­но и шта ће фи­нан­си­ра­ти, а про­це­не мо­ра­ју би­ти у скла­ду с на­шом си­ту­а­ци­јом, а не с фин­ском.

Ми са­да има­мо си­ту­а­ци­ју да из сред­њих струч­них шко­ла 70% по­пу­ла­ци­је на­ста­вља шко­ло­ва­ње, а за тај на­ста­вак у тим шко­ла­ма они ни­су при­пре­мље­ни. Због то­га па­да ква­ли­тет ви­со­ког обра­зо­ва­ња јер на ње­му не мо­гу да се одр­же за­да­ти кри­те­ри­ју­ми, а и по­ред то­га, мно­ги не за­вр­ша­ва­ју фа­кул­те­те. На тај на­чин ми, прак­тич­но, ба­ца­мо ве­о­ма ску­по сред­ње струч­но обра­зо­ва­ње. Због то­га је и је­дан од ци­ље­ва Стра­те­ги­је да до 2020. го­ди­не по­ло­ви­на ге­не­ра­ци­је иде у гим­на­зи­ју и оспо­со­би се да на­ста­ви шко­ло­ва­ње, а сред­ње струч­не шко­ле с оглед­ним про­фи­ли­ма иду ка зах­те­ви­ма тр­жи­шта, ма­да се уво­ђе­њем оп­ште ма­ту­ре ни уче­ни­ци­ма из њих не за­тва­ра пут ка ака­дем­ским сту­ди­ја­ма – мо­гу не­ко­ме да се про­ме­не по­ро­дич­не окол­но­сти, да му се отво­ре очи у ме­ђу­вре­ме­ну… На при­мер, Сло­вен­ци др­же бес­плат­не јед­но­го­ди­шње при­пре­ме у гим­на­зи­ја­ма за уче­ни­ке ко­ји из сред­ње струч­не шко­ле же­ле да по­ла­жу оп­шту ма­ту­ру и на­ста­ве шко­ло­ва­ње.

Кон­цепт „ма­ле ма­ту­ре“, као уну­тра­шње про­ве­ре ква­ли­те­та оба­ве­зног шко­ло­ва­ња, али и фил­те­ра за на­ста­вак шко­ло­ва­ња, до­ве­ден је у пи­та­ње, пр­во афе­ром с про­ва­лом те­сто­ва, а за­тим и от­по­ром јав­но­сти уво­ђе­њу тре­ћег те­ста. За ко­га је све и ко­ли­ко овај ис­пит зна­ча­јан?

– Ма­ла ма­ту­ра нам по­ма­же да ви­ди­мо ка­кав нам је ква­ли­тет обра­зо­ва­ња, у ко­јој ме­ри су оства­ре­ни за­цр­та­ни ис­хо­ди и да ли их тре­ба ме­ња­ти. Њом ни­ко ни­је оште­ћен јер ни­ко не мо­же да пад­не. Она не ка­жња­ва де­цу што их ни­смо до­вољ­но на­у­чи­ли у основ­ној шко­ли, не­го је ко­рек­ци­ја ре­зул­та­та из те шко­ле, ко­рек­ци­ја за по­кло­ње­не оце­не… Али ове го­ди­не без те ко­рек­ци­је био је пот­пу­ни ха­ос јер је би­ло пре­ви­ше истих и про­би­ја­не су упи­сне кво­те. Она је и пра­вед­на јер ко је учио има пра­во пр­вен­ства, што је њен вас­пит­ни ефект и по­ру­ка – де­цо учи­те!

Ра­ду­јем се што је ми­ни­стар остао до­сле­дан и око уво­ђе­ња тре­ћег те­ста на за­вр­шном ис­пи­ту по­сле основ­не шко­ле, јер без ње­га основ­на шко­ла се сво­ди на срп­ски и ма­те­ма­ти­ку, а че­му слу­жи то што зна­те да про­чи­те­те текст а не зна­те шта он зна­чи? Јер и срп­ски и ма­те­ма­ти­ка слу­же да би се схва­ти­ли при­ро­да и дру­штво ко­је нас окру­жу­ју. Ја и да­ље ми­слим да су у па­ни­ци са­мо ро­ди­те­љи. Ши­ра „ма­ла ма­ту­ра“ по­мо­ћи­ће де­ци да се ис­ка­жу у дру­гим обла­сти­ма а на­ма ко­ји хо­ће­мо да по­пра­ви­мо си­стем, да ви­ди­мо где смо, док ће на­став­ниц­ма дру­гих пред­ме­та она би­ти мо­тив да се ма­ло ви­ше по­тру­де. За ових 20 го­ди­на тран­зи­ци­је ми смо из­гу­би­ли нор­мал­ност, пу­но је де­ви­јант­них по­ја­ва и мо­ра­мо ус­по­ста­ви­ти са­мо­ор­га­ни­зо­ван и кон­тро­ли­сан си­стем.

Без па­ни­ке и са до­бром ор­га­ни­за­ци­јом „ма­ла ма­ту­ра“ мо­же да бу­де ја­ко ко­ри­сна. Ге­не­рал­но, за си­стем обра­зо­ва­ња ва­жна је и по­де­ла од­го­вор­но­сти јер без ње има­мо по­кло­ње­не оце­не, про­ва­ле те­сто­ва. Са­да ће ве­лик део лич­не од­го­вор­но­сти би­ти на ди­рек­то­ри­ма шко­ла. Сма­трам да би ди­рек­то­ри тре­ба­ло да пот­пи­шу уго­во­ре и ту од­го­вор­ност да сно­се под прет­њом от­ка­зом.

Чак је и уче­шће на­ше зе­мље у на­ред­ном ПИ­СА тер­сти­ра­њу би­ло под зна­ком пи­та­ња. Да ли је то те­сти­ра­ње, као об­лик екс­тер­не про­ве­ре на­шег обра­зов­ног си­сте­ма, за нас пре­ску­по или пре­ва­жно?

– Днев­но се у не­ком јав­ном пред­у­зе­ћу про­не­ве­ри 130.000 евра, ко­ли­ко је по­треб­но да би на­ша зе­мља уче­ство­ва­ла у тро­го­ди­шњем ци­клу­су ПИ­СА те­сти­ра­ња, та­ко да но­вац си­гур­но ни­је про­блем. Да ли не­раз­ме­ва­ње љу­ди ко­ји мо­ра­ју да раз­у­ме­ју ва­жност овог уче­шћа или по­тре­ба и же­ља да се не­што за­ка­му­фли­ра, тек има­ли смо и обра­зло­же­ња да ово те­сти­ра­ње ни­је при­ла­го­ђе­но на­шој де­ци. То је сме­шно јер је те­сти­ра­ње при­ла­го­ђе­но де­ци из 80 зе­ма­ља у ко­ји­ма су ефек­ти обра­зо­ва­ња та­кви да си­гур­но тре­ба са њи­ма да се уса­гла­си­мо, уме­сто да твр­ди­мо да је на­ше обра­зо­ва­ње до­бро и иза­ђе­мо из овог ме­ђу­на­род­ног те­сти­ра­ња. То би би­ло за­би­ја­ње гла­ве у пе­сак, што за нас као зе­мљу не би би­ло до­бро.

Да­ни­ца Де­ве­чер­ски

Са три те­ста у два да­на 40 бо­до­ва?

Да ли су ко­нач­но утвр­ђе­ни сви де­та­љи око тре­ћег те­ста на за­вр­шном ис­пи­ту на кра­ју основ­ног обра­зо­ва­ња?

– На­ци­о­нал­ни про­свет­ни са­вет је с об­зи­ром на то да је пет пред­ме­та у тре­ћем те­сту оби­ман са­др­жај, тра­жио од За­во­да да из­дво­ји основ­ни сет стан­дар­да што је мо­гу­ће оп­шти­јег ти­па, не књи­шких не­го здра­во­ра­зум­ских. Су­ге­ри­са­ли смо и да се због уво­ђе­ња тре­ћег те­ста про­ме­ни бо­до­ва­ње, та­ко да се те­сто­ви из срп­ског и ма­те­ма­ти­ке бо­ду­ју са по 10 бо­до­ва, да се у њи­ма сма­њи број пи­та­ња, те да се с па­у­зом по­ла­жу истог да­на, а тај тре­ћи да се бо­ду­је са мак­си­мал­но 20 бо­до­ва и по­ла­же дру­ги дан. Су­ге­ри­са­ли смо и да за­сту­пље­ност пред­ме­та у шко­ли не бу­де основ­ни кри­те­ри­јум при пра­вље­њу тре­ћег те­ста, јер све је ви­ше ин­тер­ди­сци­пли­нар­них са­др­жа­ја, па да та­ква бу­ду и пи­та­ња. Ко­нач­ну од­лу­ку о све­му до­не­ће За­вод за вред­но­ва­ње ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња.

http://www.dnevnik.rs/drustvo/ra%C2%ADdu%C2%ADno%C2%ADvic-zakon-je-dobar-samo-ga-ne-primenjujemo

Blogovi kolega

Motivacijske tehnike u razredu

KINEZČE

„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se sjetiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“ – Benjamin Franklin

Uz teorijski opis što pokreće učenike na učenje (interes, različite nagrade i drugo), ponuđeni su neki praktični savjeti kako potaknuti učenika ili dijete na učenje. Ovaj članak ukratko će opisati različite motivacijske tehnike koje se mogu koristiti u svim stadijima nastavnog procesa.

Nastavnicima se često pripisuje da su najvažniji faktor u nastavi, što je s jedne strane i točno, ako se u obzir uzme da su oni ti koji su odgovorni za tijek i ishod nastave. Današnji odgojno-obrazovni sustav stavljen je pred izazov nove paradigme, kojoj ne može odgovoriti tradicionalna škola. Naglasak je na aktivnosti i kreativnosti učenika, za razliku od nekadašnjeg sustava koji je „zahtijevao“ da učenici budu pasivni slušači. Neosporno je da se od nastavnika puno traži. Često se može čuti kako su neki nastavnici omiljeni, dok su drugi manje omiljeni zbog načina na koji rade. Netko svoj posao obavlja bolje, s više zadovoljstva i motivacije, što rezultira predanošću. Kada je riječ o nastavnicima, moglo bi se reći da je posao nastavnika izazov.

Nije lako odgajati djecu, poučavati ih pisati, čitati, dati im osnove za kasnije obrazovanje te im usaditi prave vrijednosti da jednog dana budu „ljudi“. Iako svatko ima sliku o tome kakav bi trebao biti pravi nastavnik, i nastavnici su ljudi, kaže Renzel (Muminović, 2011). Točno je da se od nastavnika previše traži, no to je u opisu njihova posla. Nastavnici bi trebali biti ti koji će svoj posao doživljavati kao poziv, jer svaka osoba koja radi ono što voli, zasigurno može napraviti više u odnosu na osobu koja svoj posao ne radi s dovoljno entuzijazma i predano.

Hrvatski obrazovni sustav svake godine otpravi velik broj učitelja. S obzirom na postavljene kriterije potrebne za upis na dotični studij, postoji velik broj osoba koje upisuju taj studij, a da možda nisu za rad s djecom. To za sobom povlači pitanje gdje je motivacija kod tih osoba te kako će one motivirati buduće učenike, ako same nisu motivirane za svoj posao. S druge strane, ima prekrasnih učitelja i nastavnika koji kvalitetno obavljaju svoj posao te prate trendove i osuvremenjuju način poučavanja. No, i njima je ponekad teško motivirati učenike.

Što su motivacijske tehnike?

Nastavnici imaju svoj plan i program rada i često trebaju biti „čarobnjaci“ da učenike zainteresiraju za gradivo koje je propisano i često dosadno. No, kako na svakom satu održavati pozornost, naglasiti važnost predmeta, graditi pouzdanje u sposobnosti i poticati zadovoljstvo učenika? Jedan je od odgovora da redovito trebaju koristiti nastavne i motivacijske tehnike kojima povećavaju interes i zanimanje za predmet te sam njegov sadržaj (Trškan, 2006). Nastavnička kreativnost prvi je korak i pretpostavka za odgojno-obrazovni proces koji ne „guši“, nego potiče kreativnost svojih učenika.

Stoga, zgodan „alat“ koji nastavnicima može pomoći jesu motivacijske tehnike koje se konkretno mogu odnositi na nastavno gradivo – nastavne motivacijske tehnike ili samo pokušavaju održati pažnju učenika – motivacijske tehnike. Budući da motivacija kod učenika varira po svom intenzitetu i dinamici, motivacijske tehnike mogu biti prisutne u svim stadijima nastavnog sata, posebno tijekom ponavljanja gradiva te provjeravanja usvojenog znanja.

Svrha je motivacijskih tehnika u nastavi što brže i učinkovitije učenje novih pojmova, godina, imena i događaja. One motiviraju učenike na učenje gradiva, dok se nastavnici njima koriste kako bi povećali ili smanjili zahtjevnost nastavnog sadržaja.

Budući da djeca najbolje uče kroz igru, motivacijske tehnike omogućuju učinkovitije učenje. Korisne su motivacijske tehnike u nastavi: ispunjaljke, križaljke, skrivalice, asocijacije, kvizovi i mentalne (kognitivne) mape.

Raznolikost motivacijskih tehnika

ISPUNJALjKE i KRIŽALJKE korisne su za usvajanje određenih pojmova, posebno novih termina. Nastavnici mogu kroz križaljku postići to da učenici na osnovi postojećeg znanja dođu do rješenja koji označava neki novi pojam.

Također, moguće je da nastavnici opišu određen pojam bez da kažu njegov naziv, a učenici trebaju reći o kojem je pojmu riječ.

KOGNITIVNE MAPE korisne su za slikoviti prikaz određenog nastavnog sadržaja, odnosno, bitnih pojmova i događaja koji učenicima služi kao podsjetnik.

KVIZOVI mogu biti različiti, ovisno želi li nastavnik uključiti sve učenike ili samo pojedine. Tako može osmisliti kviz gdje se mogu natjecati svi učenici, skupine ili samo pojedini učenici. Mogu se napraviti kao televizijski kvizovi da budu zanimljivi i aktualni. Uz kvizove, često se koriste i zagonetke, rebusi, kratki zvučni zapisi (glazba različitih država, govori i razgovori te narodne pjesme) te igre vješala. Igre vješala nešto su poput kola sreće, odnosno, učeniku se može reći da smisli određeni pojam iz određene nastavne jedinice te pomoću crtica označi koliko riječ ima slova, a drugi se učenici javljaju i pogađaju slova, dok učenik koji je smislio pojam crta nekakvu karikaturu, odnosno, dijelove za svaki netočan odgovor. Učenicima je ova igra zanimljiva, jer se zaista igraju, a ujedno razmišljaju i ponavljaju o onome što ih se na nastavi poučavalo.

Mogu se koristiti i skice, karikature, crtanje, mimika, pantomima, različita odjeća i predmeti, modeli, lutke, različite igre (lov na blago, ždrijeb), anegdote, metafore i citati.

Ipak, u školama se najviše koriste motivacijske tehnike oluja ideja (brainstorming), koja podrazumijeva da dvoje ili više učenika pokušavaju zajednički doći do što više različitih ideja za priču, rješavanje različitih zadataka ili zadaća iz različitih predmeta, čak i za rješavanje sukoba i drugo te zapisivanje zamisli (brainwriting), o kojoj će više riječi biti u nastavku.

Motivacijske tehnike opuštanja

Zanimljive su motivacijske tehnike namijenjene opuštanju i odmoru učenika. To mogu biti tehnike opuštanja uz glazbu, vježbe disanja, uz pokrete ili posebne tehnike meditacije. Navedene tehnike mogu se koristiti na početku sata (kako bi se učenici primirili i pripremili za nastavni sat) ili prije izvršavanja zadataka. Iako nije uobičajena praksa koristiti glazbu u nastavi (često se percipira kao obveza glazbene kulture), ona može pomoći u stvaranju pozitivnog ozračja u učionici, doprinijeti raspoloženju učenika, smanjiti pritisak i slično. Glazba se može koristiti pri čitanju ili slušanju tekstova, pri ocjenjivanju, kao pozadina pri obrađivanju novih nastavnih sadržaja. Određena glazba može se koristiti samo za ponavljanje, dok neka druga vrsta za aktivno sudjelovanje učenika.

Motivacijske tehnike koncentracije

Posebne tehnike opuštanja tehnike su koncentracije i uživljavanja, koje učenike potiču na pozitivno raspoloženje, izražavanje vlastitih osjećaja i misli. Učenicima se može reći da se užive u taj dotični trenutak, da dišu sve dublje i dublje, da osjete svaki udah i izdah, da osjete kako raste smirenost, dok izdah odnosi brige i slično. To je korisno kako bi se učenici koncentrirali na zadatke, posebno one zahtjevnije, te postali svjesni trenutka. To je tzv. pozitivna sugestija.

Motivacijske tehnike vizualizacije

Motivacijska tehnika vizualizacije podrazumijeva da učenici zamisle ono što se od njih traži. Primjerice, učitelj može reći učenicima da zamisle kako uživaju u učenju, kako nastavni sadržaj samo „ulazi u njihovu glavu“. Bitno je da nastavnik bude „vođa“, tj. da svojim načinom govora, intonacijom glasa i biranim riječima usmjerava i navodi učenike, jer to dovodi do pozitivnog ozračja.

Alfa-trening također je opuštajuća tehnika koja podrazumijeva „usporavanje djelovanja razuma predočavanjem boja i unutarnjom predodžbom“. Za početak, učenici se trebaju udobno smjestiti na stolicu, zatvoriti oči, zamisliti boje i brojke uz vježbe disanja te uživati.

Kinetičke motivacijske tehnike

Uz tehnike koje su koriste pri opuštanju, tu su i motivacijske tehnike koje uključuju kretanje. Naravno, poanta nije u tome da se učenici samovoljno kreću razredom, nego da svoju energiju djelomično usmjere na pokrete kako bi im bilo zanimljivije. Primjerice, prilikom ponavljanja nastavnog gradiva učenicima se može reći da za točan odgovor podignu lijevu ruku, a za netočan desnu. Ili svi učenici mogu ustati ako je odgovor točan te sjesti ako je odgovor netočan. Iako ovo može djelovati kao pravljenje nereda i buke u razredu, ovo je učenicima zanimljivo jer se kreću, a ujedno i razmišljaju. Primjerice, učenici koji se teško koncentriraju (posebno učenici s dijagnosticiranim ADHD-om), kao i učenici koji svojom aktivnošću ili ponašanjem zasluže, mogu pripomoći učiteljima podijeliti radne materijale (radne listove, zadatke), pomoći pripraviti nastavna pomagala i drugo.

Bitno je da učitelji poznaju i koriste te motivacijske igre (pogodi tko, kolo sreće, nogomet riječima i drugo). Domišljate i maštovite motivacijske tehnike zaista obogaćuju nastavni sadržaj, a pri tom se postiže to da učenici postaju zainteresiraniji, bolje slušaju i zahtjeve ne percipiraju kao nekakvo moranje, već ispunjavanje svojih obveza kroz igru i na koristan način. Ponekad se i od učenika može tražiti da smisle određene zadatke koji će se uvrstiti u test (što ujedno znači da učenik treba ponoviti gradivo kako bi mogao sastaviti pitanja, a s druge strane, sam je uključen u taj proces odabira, što podrazumijeva aktivnost te na neki način pomoć učitelju). Također, od učenika se može tražiti da zapisuje svoje ciljeve i uredno ih prekriži kada ih ostvari. Zatim, učenici kroz foto-priču mogu prezentirati naučeno gradivo, pri čemu vježbaju govorno i likovno izražavanje.

Na kraju, motivacijske tehnike odnose se na znanje učenika koje već imaju, na novo nastavno gradivo te utječu na osjećaj uključenosti učenika, što dovodi do većeg zanimanja za rad. Ovisno o osjetilima učenika i njihovim sposobnostima, motivacijske tehnike mogu biti vizualne, auditivne, kinetičke (kretanje), olfaktorne (njuh) i gustativne (okus) (Trškan, 2006). Što je najvažnije, ranije opisane tehnike mogu biti spontane, planirane, inovativne, kratkotrajne, dugotrajne, uvodne ili zaključne. Njihovo korištenje osvježava ustaljeni nastavni sadržaj kojeg učenici često percipiraju kao dosadnim i nepotrebnim.

Zaključak

Usprkos sve većim zahtjevima i obvezama koje učitelji trebaju obavljati, bitno je da prije svega vole svoj posao. Kada je to tako, onda neće nedostajati ideja ni kreativnosti. Ponekad se nastavnicima može učiniti da je korištenje ovih tehnika gubitak vremena, s obzirom na propisan plan i program, no one zasigurno mogu doprinijeti pozitivnom raspoloženju učenika, potaknuti ih na sudjelovanje, što i jest krajnji cilj, te prilikom aktivnosti, kod učenika stvoriti osjećaj zadovoljstva i pozitivnih stavova prema predmetu i školi općenito. Učenikov osjećaj uključenosti, na zanimljiv i izazovan način, smanjuje tjeskobu i dosadu, a može pozitivno utjecati i na učenikovu sliku o vlastitim sposobnostima te na povećanje samopoštovanja. Češće korištenje učenja kroz igru rezultira i većim zadovoljstvom učenika, što doprinosi boljem uspjehu.

Izvor: Marija Novoselić / www.istrazime.com

Uz teorijski opis što pokreće učenike na učenje (interes, različite nagrade i drugo), ponuđeni su neki praktični savjeti kako potaknuti učenika ili dijete na učenje. Ovaj članak ukratko će opisati različite motivacijske tehnike koje se mogu koristiti u svim stadijima nastavnog procesa.

Nastavnicima se često pripisuje da su najvažniji faktor u nastavi, što je s jedne strane i točno, ako se u obzir uzme da su oni ti koji su odgovorni za tijek i ishod nastave. Današnji odgojno-obrazovni sustav stavljen je pred izazov nove paradigme, kojoj ne može odgovoriti tradicionalna škola. Naglasak je na aktivnosti i kreativnosti učenika, za razliku od nekadašnjeg sustava koji je „zahtijevao“ da učenici budu pasivni slušači. Neosporno je da se od nastavnika puno traži. Često se može čuti kako su neki nastavnici omiljeni, dok su drugi manje omiljeni zbog načina na koji rade. Netko svoj posao obavlja bolje, s više zadovoljstva i motivacije, što rezultira predanošću. Kada je riječ o nastavnicima, moglo bi se reći da je posao nastavnika izazov.

Nije lako odgajati djecu, poučavati ih pisati, čitati, dati im osnove za kasnije obrazovanje te im usaditi prave vrijednosti da jednog dana budu „ljudi“. Iako svatko ima sliku o tome kakav bi trebao biti pravi nastavnik, i nastavnici su ljudi, kaže Renzel (Muminović, 2011). Točno je da se od nastavnika previše traži, no to je u opisu njihova posla. Nastavnici bi trebali biti ti koji će svoj posao doživljavati kao poziv, jer svaka osoba koja radi ono što voli, zasigurno može napraviti više u odnosu na osobu koja svoj posao ne radi s dovoljno entuzijazma i predano.

Hrvatski obrazovni sustav svake godine otpravi velik broj učitelja. S obzirom na postavljene kriterije potrebne za upis na dotični studij, postoji velik broj osoba koje upisuju taj studij, a da možda nisu za rad s djecom. To za sobom povlači pitanje gdje je motivacija kod tih osoba te kako će one motivirati buduće učenike, ako same nisu motivirane za svoj posao. S druge strane, ima prekrasnih učitelja i nastavnika koji kvalitetno obavljaju svoj posao te prate trendove i osuvremenjuju način poučavanja. No, i njima je ponekad teško motivirati učenike.

Što su motivacijske tehnike?

Nastavnici imaju svoj plan i program rada i često trebaju biti „čarobnjaci“ da učenike zainteresiraju za gradivo koje je propisano i često dosadno. No, kako na svakom satu održavati pozornost, naglasiti važnost predmeta, graditi pouzdanje u sposobnosti i poticati zadovoljstvo učenika? Jedan je od odgovora da redovito trebaju koristiti nastavne i motivacijske tehnike kojima povećavaju interes i zanimanje za predmet te sam njegov sadržaj (Trškan, 2006). Nastavnička kreativnost prvi je korak i pretpostavka za odgojno-obrazovni proces koji ne „guši“, nego potiče kreativnost svojih učenika.

Stoga, zgodan „alat“ koji nastavnicima može pomoći jesu motivacijske tehnike koje se konkretno mogu odnositi na nastavno gradivo – nastavne motivacijske tehnike ili samo pokušavaju održati pažnju učenika – motivacijske tehnike. Budući da motivacija kod učenika varira po svom intenzitetu i dinamici, motivacijske tehnike mogu biti prisutne u svim stadijima nastavnog sata, posebno tijekom ponavljanja gradiva te provjeravanja usvojenog znanja.

Svrha je motivacijskih tehnika u nastavi što brže i učinkovitije učenje novih pojmova, godina, imena i događaja. One motiviraju učenike na učenje gradiva, dok se nastavnici njima koriste kako bi povećali ili smanjili zahtjevnost nastavnog sadržaja.

Budući da djeca najbolje uče kroz igru, motivacijske tehnike omogućuju učinkovitije učenje. Korisne su motivacijske tehnike u nastavi: ispunjaljke, križaljke, skrivalice, asocijacije, kvizovi i mentalne (kognitivne) mape.

Raznolikost motivacijskih tehnika

ISPUNJALjKE i KRIŽALJKE korisne su za usvajanje određenih pojmova, posebno novih termina. Nastavnici mogu kroz križaljku postići to da učenici na osnovi postojećeg znanja dođu do rješenja koji označava neki novi pojam.

Također, moguće je da nastavnici opišu određen pojam bez da kažu njegov naziv, a učenici trebaju reći o kojem je pojmu riječ.

KOGNITIVNE MAPE korisne su za slikoviti prikaz određenog nastavnog sadržaja, odnosno, bitnih pojmova i događaja koji učenicima služi kao podsjetnik.

KVIZOVI mogu biti različiti, ovisno želi li nastavnik uključiti sve učenike ili samo pojedine. Tako može osmisliti kviz gdje se mogu natjecati svi učenici, skupine ili samo pojedini učenici. Mogu se napraviti kao televizijski kvizovi da budu zanimljivi i aktualni. Uz kvizove, često se koriste i zagonetke, rebusi, kratki zvučni zapisi (glazba različitih država, govori i razgovori te narodne pjesme) te igre vješala. Igre vješala nešto su poput kola sreće, odnosno, učeniku se može reći da smisli određeni pojam iz određene nastavne jedinice te pomoću crtica označi koliko riječ ima slova, a drugi se učenici javljaju i pogađaju slova, dok učenik koji je smislio pojam crta nekakvu karikaturu, odnosno, dijelove za svaki netočan odgovor. Učenicima je ova igra zanimljiva, jer se zaista igraju, a ujedno razmišljaju i ponavljaju o onome što ih se na nastavi poučavalo.

Mogu se koristiti i skice, karikature, crtanje, mimika, pantomima, različita odjeća i predmeti, modeli, lutke, različite igre (lov na blago, ždrijeb), anegdote, metafore i citati.

Ipak, u školama se najviše koriste motivacijske tehnike oluja ideja (brainstorming), koja podrazumijeva da dvoje ili više učenika pokušavaju zajednički doći do što više različitih ideja za priču, rješavanje različitih zadataka ili zadaća iz različitih predmeta, čak i za rješavanje sukoba i drugo te zapisivanje zamisli (brainwriting), o kojoj će više riječi biti u nastavku.

Motivacijske tehnike opuštanja

Zanimljive su motivacijske tehnike namijenjene opuštanju i odmoru učenika. To mogu biti tehnike opuštanja uz glazbu, vježbe disanja, uz pokrete ili posebne tehnike meditacije. Navedene tehnike mogu se koristiti na početku sata (kako bi se učenici primirili i pripremili za nastavni sat) ili prije izvršavanja zadataka. Iako nije uobičajena praksa koristiti glazbu u nastavi (često se percipira kao obveza glazbene kulture), ona može pomoći u stvaranju pozitivnog ozračja u učionici, doprinijeti raspoloženju učenika, smanjiti pritisak i slično. Glazba se može koristiti pri čitanju ili slušanju tekstova, pri ocjenjivanju, kao pozadina pri obrađivanju novih nastavnih sadržaja. Određena glazba može se koristiti samo za ponavljanje, dok neka druga vrsta za aktivno sudjelovanje učenika.

Motivacijske tehnike koncentracije

Posebne tehnike opuštanja tehnike su koncentracije i uživljavanja, koje učenike potiču na pozitivno raspoloženje, izražavanje vlastitih osjećaja i misli. Učenicima se može reći da se užive u taj dotični trenutak, da dišu sve dublje i dublje, da osjete svaki udah i izdah, da osjete kako raste smirenost, dok izdah odnosi brige i slično. To je korisno kako bi se učenici koncentrirali na zadatke, posebno one zahtjevnije, te postali svjesni trenutka. To je tzv. pozitivna sugestija.

Motivacijske tehnike vizualizacije

Motivacijska tehnika vizualizacije podrazumijeva da učenici zamisle ono što se od njih traži. Primjerice, učitelj može reći učenicima da zamisle kako uživaju u učenju, kako nastavni sadržaj samo „ulazi u njihovu glavu“. Bitno je da nastavnik bude „vođa“, tj. da svojim načinom govora, intonacijom glasa i biranim riječima usmjerava i navodi učenike, jer to dovodi do pozitivnog ozračja.

Alfa-trening također je opuštajuća tehnika koja podrazumijeva „usporavanje djelovanja razuma predočavanjem boja i unutarnjom predodžbom“. Za početak, učenici se trebaju udobno smjestiti na stolicu, zatvoriti oči, zamisliti boje i brojke uz vježbe disanja te uživati.

Kinetičke motivacijske tehnike

Uz tehnike koje su koriste pri opuštanju, tu su i motivacijske tehnike koje uključuju kretanje. Naravno, poanta nije u tome da se učenici samovoljno kreću razredom, nego da svoju energiju djelomično usmjere na pokrete kako bi im bilo zanimljivije. Primjerice, prilikom ponavljanja nastavnog gradiva učenicima se može reći da za točan odgovor podignu lijevu ruku, a za netočan desnu. Ili svi učenici mogu ustati ako je odgovor točan te sjesti ako je odgovor netočan. Iako ovo može djelovati kao pravljenje nereda i buke u razredu, ovo je učenicima zanimljivo jer se kreću, a ujedno i razmišljaju. Primjerice, učenici koji se teško koncentriraju (posebno učenici s dijagnosticiranim ADHD-om), kao i učenici koji svojom aktivnošću ili ponašanjem zasluže, mogu pripomoći učiteljima podijeliti radne materijale (radne listove, zadatke), pomoći pripraviti nastavna pomagala i drugo.

Bitno je da učitelji poznaju i koriste te motivacijske igre (pogodi tko, kolo sreće, nogomet riječima i drugo). Domišljate i maštovite motivacijske tehnike zaista obogaćuju nastavni sadržaj, a pri tom se postiže to da učenici postaju zainteresiraniji, bolje slušaju i zahtjeve ne percipiraju kao nekakvo moranje, već ispunjavanje svojih obveza kroz igru i na koristan način. Ponekad se i od učenika može tražiti da smisle određene zadatke koji će se uvrstiti u test (što ujedno znači da učenik treba ponoviti gradivo kako bi mogao sastaviti pitanja, a s druge strane, sam je uključen u taj proces odabira, što podrazumijeva aktivnost te na neki način pomoć učitelju). Također, od učenika se može tražiti da zapisuje svoje ciljeve i uredno ih prekriži kada ih ostvari. Zatim, učenici kroz foto-priču mogu prezentirati naučeno gradivo, pri čemu vježbaju govorno i likovno izražavanje.

Na kraju, motivacijske tehnike odnose se na znanje učenika koje već imaju, na novo nastavno gradivo te utječu na osjećaj uključenosti učenika, što dovodi do većeg zanimanja za rad. Ovisno o osjetilima učenika i njihovim sposobnostima, motivacijske tehnike mogu biti vizualne, auditivne, kinetičke (kretanje), olfaktorne (njuh) i gustativne (okus) (Trškan, 2006). Što je najvažnije, ranije opisane tehnike mogu biti spontane, planirane, inovativne, kratkotrajne, dugotrajne, uvodne ili zaključne. Njihovo korištenje osvježava ustaljeni nastavni sadržaj kojeg učenici često percipiraju kao dosadnim i nepotrebnim.

Zaključak

Usprkos sve većim zahtjevima i obvezama koje učitelji trebaju obavljati, bitno je da prije svega vole svoj posao. Kada je to tako, onda neće nedostajati ideja ni kreativnosti. Ponekad se nastavnicima može učiniti da je korištenje ovih tehnika gubitak vremena, s obzirom na propisan plan i program, no one zasigurno mogu doprinijeti pozitivnom raspoloženju učenika, potaknuti ih na sudjelovanje, što i jest krajnji cilj, te prilikom aktivnosti, kod učenika stvoriti osjećaj zadovoljstva i pozitivnih stavova prema predmetu i školi općenito. Učenikov osjećaj uključenosti, na zanimljiv i izazovan način, smanjuje tjeskobu i dosadu, a može pozitivno utjecati i na učenikovu sliku o vlastitim sposobnostima te na povećanje samopoštovanja. Češće korištenje učenja kroz igru rezultira i većim zadovoljstvom učenika, što doprinosi boljem uspjehu.

– See more at: http://www.istrazime.com/skolska-psihologija/motivacijske-tehnike-u-razredu/#sthash.BFUZy9Kj.dpuf

„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se sjetiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“

Benjamin Franklin

– See more at: http://www.istrazime.com/skolska-psihologija/motivacijske-tehnike-u-razredu/#sthash.BFUZy9Kj.dpuf

„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se sjetiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“

Benjamin Franklin

– See more at: http://www.istrazime.com/skolska-psihologija/motivacijske-tehnike-u-razredu/#sthash.BFUZy9Kj.dpuf

„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se sjetiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“

Benjamin Franklin

– See more at: http://www.istrazime.com/skolska-psihologija/motivacijske-tehnike-u-razredu/#sthash.BFUZy9Kj.dpuf

„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se sjetiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“

Benjamin Franklin

– See more at: http://www.istrazime.com/skolska-psihologija/motivacijske-tehnike-u-razredu/#sthash.BFUZy9Kj.dpuf

„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se sjetiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“

Benjamin Franklin

– See more at: http://www.istrazime.com/skolska-psihologija/motivacijske-tehnike-u-razredu/#sthash.BFUZy9Kj.dpuf

Mape uma, Tekstovi

KAD NAPRAVIM MAPU, SVI MI SKIDAJU KAPU

Fotografija0230

Uvod

 

          Radeći, već 24 godine, u nastavi sa decom od prvog do četvrtog razreda stalno sam tragala za metodama, oblicima i tehnikama učenja koje bi deci olakšala savladavanje gradiva. Niti jedna od njih nije mogla da zadovolji individualne potrebe i sposobnosti učenika i srazmerno njihovim potrebama uspešno doprinese kvalitetnom  i adekvatnom razvoju .

          Kada je jednom prilikom, a ima tome već pet godina, koleginica koja je pohađala seminar o mapama uma prezentovala suštinu pravljenja mapa, za mene je to predstavljalo otkrovenje. Veoma su me zainteresovale i odlučila sam da počnem da istražujem o njima. Na internetu sam pronašla dosta materijala i moja odiseja sa mapama je počela. Proučavala sam tehniku pravljenja mapa ali i njihovu primenu. Kako sam poznavala ostale oblike nastave i tehnike učenja shvatila sam da korišćenje mapa uma u nastavi objedinjuje skoro  sve vrste nastave i da su veoma lako primenljive i u svakodnevnom životu. Konsultovala sam stručnu službu u školi da li će mi odobriti da ih primenjujem u svim nastavnim oblastima i  dobila odobrenje. Moj sledeći korak se sastojao u tome da roditeljima na roditeljskom sastanku  prezentujem šta planiram da radim sa decom u naredne četri godine. Roditelji su to jako dobro primili jer sam ih uputila na internet stranice na kojima mogu da se upoznaju sa time. Posle toga, deca je trebalo da mi daju povratnu informaciju od roditelja da li su saglasni da ih koristimo u nastavi. Roditelji su bili oduševljeni idejom kada su pored onoga što sam im objasnila na roditeljskom, potvrdu našli i u stručnim radovima na internetu. To se odvijalo na drugom roditeljskom sastanku, u oktobru  školske 2011/12 godine. Već u drugom polugođu iste školske godine, a u njihovom prvom razredu, jer sam čekala da se učenici opismene, počela sam sa radom na mapama.

          Moj prvi korak u upoznavanju dece sa mapama se sastojao u priči da postoji nešto što će im kroz crtanje olakšati učenje, na šta su oni sa oduševljenjem reagovali jer u odeljenju ima puno dece koja odlično crtaju.

 Sledeći korak je bio pokazivanje kroz prezentaciju, već gotovih mapa i objašnjavanju šta koja od njih predstavlja. Prezentacija je sadržala slajdove jako jednostavnih mapa do onih koje predstavljaju mala umetnička dela. Kada sam ih upoznala sa suštinom mapa i objasnila im da se uz pomoć mapa mogu učiti pesmice, recitacije, a kasnije praviti plan putovanja,praviti plan za  štednju novca, prikaz cele nastavne jedinice, teme ili knjige i sve ostalo, deca su bila oduševljena. I naravno, njihovo sledeće pitanje je bilo kako se one crtaju i kako nastaju.

Treći korak u približavanju mapa učenicima sastojao se u nabavci sveske bez linija A4 formata koju bi koristili samo za mape. Kada su svi nabavili sveske, počeli smo sa učenjem pravila koja su neophodna za pravljenje mapa. Pošto su deca bila u prvom razredu, pravila smo usvajali postepeno ali sigurno. Već tu se osetila velika razlika u sposobnostima učenika. Neki su pravila usvajali iz prve dok je drugima trebalo prići, ponoviti objasniti, a oni ostali su koristili pomoć svojih drugova ispred ili iza sebe ili pomoć druga iz klupe.  Važno je da napomenem da nije bilo deteta koje nije učestvovalo u usvajanju pravila. Pravila smo izgovarali, ponavljali, podsećali se na njih i naravno kasnije primenjivali na prvoj mapi. Pravila koja su učenici usvojili predstavljaju učenje o mapama u šest  koraka i to naravno kroz mapu uma.

          Time su učenici upoznati načinom kretanja kroz mapu što im je kasnije olakšalo njihovo pravljenje. Ovih šest koraka smo definisali i rečima.

1.      Crtamo na čistom belom papiru

2.      Ono o čemu govorimo se nalazi na sredini /centralni pojam/ i od njega počinjemo crtanje mape.

3.      Mapu crtamo u smeru kretanja kazaljke na satu, počeći od broja 1.To je glavna grana i ona je najdeblja, i ona može imati svoje podgrane /koje su tanje/  kao grane na drveću.

4.      Pojmove prikazujemo slikama a može i rečima u izuzetnim slučajevima.

5.      Koristimo ne manje od tri boje ali nikada crnu..

6.      Strukturu, povezanost i celovitost mape sam im objasnila na njima prihvatljiv način.

Svoje prve mape učenici su dakle počeli da crtaju u prvom razredu. Ovih dana oni polaze u četvrti razred i svoje sveske sa mapama uma ljubomorno čuvaju. Veoma mi je interesantno da napomenem da su čak i pojedini roditelji krenuli u osvajanje mapa. Tako je jedna majka koja je vaspitač u vrtiću svoje znanje o mapama primenila na seminaru o relacijama u prostoru na šta su ostali učesnici a posebno edukatori bili oduševljeni.

Četvrti korak se sastojao u konkretnoj primeni znanja o mapama. Prilikom obrade recitacije iz čitanke na času srpskog jezika zadala sam im da je nauče napamet. Kako je recitacija bila poduža oni su se uzjogunili i rekli da žele da je uče kod kuće. Onda sam ih ja podsetila na mape. I naravno, pitali su kako. Ponovili smo pravila, rekla sam im da jedna grana treba da predstavlja jednu strofu a jedna podgrana jedan stih iz te strofe.

Podelila sam sveske i rad na prvoj konkretnoj mapi je počeo. Mape su se nizale u slikama sa puno smeha i zadovoljstva. Kada sam im rekla da sad kažu pesmicu koristeći mape bili su malo zbunjeni, ali kao što to uvek biva, pojedinci su se brzo snašli i pesmica je bila izrečena bez muke. Oduševljenju kod dece nije bilo kraja. Svi su je znali i bili su ponosni na svoje znanje pesmice i na svoju mapu. Ono što takođe moram napomenuti jeste da sam bila oduševljena njihovom kreativnošću i ozbiljnošću kojom su pristupili izradi mapa. Mape su bile odlične za njihov uzrast i to da ih crtaju prvi put.

 

 Zašto mape uma

 

 Kao što sam već  napomenula, u traganju za jednom od najboljih tehnika i nastave za učenje mape su se same pojavile i ponudile mi svoje blagodeti. Što sam ih više koristila, shvatila sam koliko su kvalitetna tehnika za učenje i sa kolikom je lakoćom primenljiva njihova upotreba. Lično smatram da su primenljive i u predškolskim ustanovama ako se deci adekvatno približe i krene sa pravljenjem linearnih mapa uma koje su jako jednostavne za njih. Osim toga pretražujući internet saznala sam da postoje alati u elektronskom obliku za pravljenje mapa a da se koriste i u menadžmentu, za učenje stranih jezika u nauci itd. Kratko rečeno, ne postoji oblast u kojoj se ne mogu primeniti, od svakodnevnog života do osvajanja svemira.

Njihova univerzalnost u učenju ogleda se u njihovoj primenljivosti, efikasnosti, u vrlo jednostavnim alatima, bezgraničnosti idejnih rešenja, mogućnosti dorade u usavršavanja mape a posebno u tome što sam koristeći ih u radu sa decom prepoznala mnoge vrste nastave koje one objedinjuju dajući jednostavnu kompleksnost i individualnost. Svoju svrsishodnost pokazuju u najboljem mogućem svetlu. Primenljive su na svim uzrasnim nivioma, na različitim nivoima obrazovanaja, njihova upotreba ne zavisi od nivoa obrazovanja onog koji kreira mapu. I, naravno, mogu se dati drugom na upotrebu za učenje ili primenu.

Još jedna od prednosti mapa je što se mogu koristiti prilikom obrade, utvrđivanja i sistematizacije nastavne jedinice tj. nastavne teme.

 

 Savršenstvo u učenju zvano – mapa uma

 

 

Prednost korišćenja mapa u učenju  su se veoma brzo pokazale. Deca su sa lakoćom usvajala gradivo, učila ga i koristila sa razumevanjem. Časovi su bili lagani i interesantni, ispunjeni zadovoljsvom. Svako je radio najbolje što ume. Jedna od osnovnih prednosti mapa se ogleda u individualizaciji nastave i individualnom pristupanju rešenja prilikom izrade mapa.

Ovakav način učenja se razlikuje od ostalih a njegova specifičnost se ogleda  u korišćenju i leve (logičke, činjenične) i desne (kreativne i imaginativne – opisne) hemisfere mozga.

Uloga nastavnika je mentorska, što znači da posle datih instrukcija on samo nadgleda rad učenika i daje dalje smernice za rad. One usmeravaju znanje ka istinskoj kreativnosti, a keativnost nije ništa drugo do stvaranje nove ideje. Jedna jednostavna i odlična definicija glasi : nova ideja je povezivanje starih ideja na nov način, što ustavri čini suštinu pravljenja i idejnog rešenja mape uma. Prevedeno na običan jezik to bi značilo da sva predhodna i sve vrste znanja koja imamo možemo primeniti i kombinovati sa novim tokom pravljenja mape.

Za razliku od ostalih vrsta nastave i tehnika učenja mape uma dozvoljavju i humor kao vid predstavljanja znanja na mapi. U to sam se uvetila kada su učenici crtali mapu za recitaciju Sedam gotovana. Mape su sadržale sve potrebne elemente za mapu koji su bili obojeni humorom. /Sledi mapa 7 gotovana/

Učenje crtanjem mapa uma, greška u radu na njima skoro da ne može da postoji. Sve što učenik predstavi je ispravno, jer se mapa kasnije može doraditi i usvršiti. Takvu mogućnost skoro da ne pruža niti jedna vrsta učenja.

Mape pružaju mogućnost  svođenje na minimum kovergentnog mišljenja. To je mišljenje koje upućuje na samo jedan mogući način rešanja problema. Tim načinom mišljenja celokupni potencijal deteta je usmeren na rešavanju problema. Znači, nema kreativnosti, estetike, generalizacije analize i sinteze, koji su jako važni misaoni procesi.

Mape neguju razvoj divergentnog mišljenja. Znači da se mišljenje bazira na mogućem nizu rešenja /učenik treba  da zadovolji više zahteva koje sam sebi postavi/ kao što je raspored elemnata na mapi, boje, kretanje po mapi, kreiranje slika, ključni pojmovi, centralni pojam i na kraju čime će početi a čime završiti mapu uma. Divergentno mišljenje dovodi do stvaranja, projekta, izuma i razvoj kreativnog i  stvaralačkog pisanja.

One podržavaju sinektičku tehniku ili tehniku dobre želje. To podrazumeva fantaziju u rešavanju problema. A mape dece i jesu njihov vid fantazije kako su doživeli ono o čemu govore u mapi.

Brainstorming ili oluja ideja je takođe prisutna prilikom kreiranje mape. To je tehnika koja dovodi do potpunog rešavanja problema. Naime mapa može ostati nezavršena, ali se rad na njoj može nastaviti što znači da se nanovo pokreću sve mentalne aktivnosti deteta koje dovode do cilja a to je kreiranje mape. Glavna svrha ove tehnike je generisanje ideja ali sa dodatnim koristima kao što su

inicijativa koja se održava i posle pravljenja mape /dodatni rad na usavršavanju mape/,

obezbeđuje kreativno mišljenje i

viši moral učenika.

Rad na mapama realizuje i neka od pravila brainstorming tehnike kao što je inovacija i kombinovanje i unapređenje ideja.

Mape uma znači razvijaju moždane ćelije i veze između leve i desne hemishere ili sinapse. Što veći broj mapa, veći broj sinapsi ili veza između leve i desne hemisfere što ustvari predstavlja osnov za razvoj mišljenja i  inteligencije. Nervne ćelije su kao grane drveća a grane mapa ih razvijaju.

Praveći mapu učenici prolaze kroz sve vrste misoanih operacija:

  analizu,

 sintezu,

 apstrakciju i

 konkretizaciju.

      

Individualizovana nastava kroz mape uma

 

 

Tradicionalna nastava se trudi da obezebedi jednak pristup svim učenicima, orijentišući se na jednog zamišljenog srednjeg učenika. Time ona parališe um učenikakoji ne spadaju u kategoriju zamišljenog srednjeg učenika. Osim toga, interesovanja tih učenika su veoma različita što sputava njihovu kreativnost a naričito razvoj kritičkog i divergentnog mišljenja. Mape, naprotiv, pospešuju razvoj ovakvih mišljenja a njihovo konstantno korišćenje razvija i kreativno mišljenje. Za razliku od tradicionalne nastave koja ne može da zadovolji potrebe svih učenika, učenik koji pravi mapu, pravi je prema svojim potrebama, mogućnostima, nahođenju, kreativnosti i znanje usvaja tempom i načinom koji samo njemu odgovara. Time je zadovoljen osnovni princip individualizacije nastave koji se odnosi na prilagođavanje didaktičkih aktivnosti svakom učeniku vodeći računa o njegovim individualnim sposobnostima.

Ako je glavni  cilj individualizacije nastave naučiti učenika da uči, formirati pozitivnu motivaciju za učenje kao i osloboditi sve potencijale svakog učenika, mape uma to postižu bez da se učenik izlaže nekim posebnim problemima prilikom učenja. Naprotiv, mape uma postaju interesantan intelektualni izazov za učenike i to za sve učenike ali sa različitim intelektualnim sposobnostima.Pružaju maksimalnu mogućnost u razvoju svakog učenika. Čak i onda kada premorenost učenika predstavlja ključnu stav za učenje, mape dozvoljavaju lični tempo napredovanja. Mape eliminišu i granicu kod učenika istog nivoa  intelekta  a različitih sposobnosti. Učeći kroz mape uma, učenik dostiže svoj maksimalni nivo I može ga stalno nadograđivati doradom mapa.

 

Individualna nastava kroz mape uma

 

Individualna nastava se bazira na samostalnom radu svakog pojedinca u odeljenju. To je prva i osnovna karakteristika ove nastave. Pravljenje mape uma upravo potencira na individualnosti u radu. Svaki učenik radi za sebe. Komunikacija između nastavnika i učenika je direktna, što je drugi postulat u individualnoj nastavi. Prilikom rada na mapi nastavnik učeniku daje direktna uputstva vezana za njegovu mapu. Svaki učenik radi na osnovu svog znanja i predznanja što je takođe prilagođavanje nastave individualnim osobenostima pojedinca. Tako učenik koristeći svoje maksimalne individualne mogućnosti kreira svoju mapu.


Progrmirana nastava i mape uma


Ključni pojmovi o kojima treba voditi računa kod programirane nastave su

program, /prisutna je nova tehnoka učenja kao program za usvajanje novih znanja /

tema, /ono što treba usvojiti tj. predstavitina mapi/

sekvenca, /sekvencu predstavlja deo nastavne teme tj. nastavna jedinica, ili stih ili strofa, pri kreiranju mape,

članak ili korak po korak, /mape se kreiraju po tačnoutvrđenim koracima/

algoritam, /sama mapa predstavlja određeni algoritam rada koji se kasnije koristi za dalje učenje/.

Programirana nastava sama po sebi ima kibernetički smisao i mapa predstavlja mali kibernetički zapis kreiran od strane učenika.

Zastupljene su i sve tri vrste programirane nastave

                1.Linearna,

                2. Razgranata i

                3. Kombinovana.

          Naime, mape se mogu praviti na sva tri načina ali mi koristimo kombinovanu vrstu.

 

Problemska nastava kao vid programirane nastave i mape uma

 

        Problemska nastava danas predstavlja jedan od najviših oblika učenja. Njen zadatak je da poveća efikasnost obrazovnog rada. Ona pokreće učeničko stvaralačko mišljenje, razvija inicijativu, intelektualni nemir, emocionalnu napetost. Uloga učenika u ovoj vrsti nastave je subjektna, što znači da je učenik glavni pri kreiranju mape. On ima istraživačku i aktivnu poziciju dok je pravi, on je kreator, a učitelj je organizator i motivator. Sve ove osobine problemske nastave prisutne su dok učenik radi na mapi. Problem je samo kreiranje mape i unošenje određenih sadržaja u nju. I ono što je najvažnije kod problemske nastave a kreiranje mapa zadovoljava i to je pronalaženje novih rešenja. Prilikom kreiranja učenik je stvaralački orijentisan i praveći mapu na sebi svojstven način on ustvari pronalazi novo rešenje. Kao i uostalom svaka nova mapa je novo stvaralačko rešenje. Upravo to rešenje /idejno, saznajno, kreativno/ predstavlja najviši oblik učenja kod primene mape u nastavi. Zato je nastava kroz mape uma zanimljiva i kreativna.

 

Učenje putem otkrića i mape uma


Osnovna odlika učenja putem otkrića je da ono što učenik treba da nauči nije eksplicitno dato. Radeći na mapi učenik otkriva nove veze i između sadržaja koje usvaja te tako uči putem otkrića. Grane mape moraju biti u međusobnoj povezanosti a učenik mora sam da otkrije u čemu je njihova povezanost te tako grana po grana i podgrana nastaje novo otkriće sazdano od mikroelemenata. Tako učenik nove podatke kreira  u novu celinu, dobija novu kombinaciju koja ga postupno vodi rešenju. To je odličan metod i za rešavanje problema u svakodnevnom životu.

Učenjem putem otkrića kroz mape uma ostvaruju se opšti ciljevi obrazovanja, formira se sposobnost samostalnog rešavanja problema, razvija se sposobnost istraživanja, primena već naučenog na nove situacije.

 

Interaktivna nastava i mape uma

 

Interaktivna nastava je takav vid nastave koji zahteva tesnu saradnju između učenika i nastavika. Interakcija između njih je na vrlo visokom nivou. Iako sam u dosadašnjem pisanju obrazlagala kako mape podstiču idividualnost u nastavi, i interaktivna nastav se može implementirati kroz pravljenje mapa uma. Onda kada se radi o nekoj težoj nastavnoj jedinici, kada je njeno usvajanje od strane učenika otežano ili se ukazao neki problem druge vrste, učitelj uvek može da uskoči i ostvari neophodnu pomoć učeniku. Znači, nastaje zajednički oblik konstrukcije novih znanja, što je osnovna odlika interaktivne nastave. Kada su moji učenici bili u prvom  razredu, često sam uskakala ne bi li im olakšala usvajanja znanja putem mapa. Aktivnosti učenika i nastanika tada su komplementarne odnosno dopunjuju se. Interaktivnom nastavom učenik se osposobljava da vrednuje svoj rad. Po završetku mape svaki učenik može da zauzme kritički stav prema svojoj mapi i kaže šta misli o njoj i eventualno uoči nedostatke a potom is ispravi jer je to na mapama moguće učiniti.

 

Kooperativno učenje i mape uma

 

Kooperativno učenje predstavlja mogućnost da učenik znanja koja poseduje iz vanškolksog životnog iskustva kroz partnerski odnos sa nastavnikom iskoristi za izgrađivanje novih znanja. Ono što je bitni je da nastavnik svojim većim iskustvom i kognitivnom zrelošću kroz partnersku interakciju sa učenikom doprinese tom izgrađivanju. Nastavnik osmišljava celinu, a kod kreiranja mapa on daje temu za mapu koja treba da predstavlja celinu, za uvođenje novih pojmova, izražavanjem zahteva da se kreira mapa stvara problemsku situaciju za učenike i može da organizuje pravljanja mapa po grupama, tj. da svaka grupa moze imati poseban zadatak. Upravo u tome se ogleda lakoća primene kooperativnog učenja kroz mape uma.

Time se koriste prednosti različitosti kod učenika, dobija se na kvlitetu ali kvantitetu činjeničnog znanja koje treba predstaviti na mapi.

Timski rad u pravljenju mapa kao vid kooperativnog učenja je jako produktivan i daje odlične rezultate. Moguće je ispoljiti sve potencijale tima ako učitelj usmerava proces rada na mapi. Nastavnik je samo partner u diskusiji o tome kako predstaviti određene nastavne sadržaje na mapi.

Brainstorming je odličan način za pronalaženje veza i ideja u pravljenju mapa kod kooperativnog učenja.

 

Aktivno učenje i mape uma

 

Aktivno čenje menja koncept modernog obrazovanja i pripada grupi postmodernih oblika nastave. Aktivno učenje zahteva drugačiji način podučavanja. Odnos između profesionalnog pomagača /nastavnika/ i korisnika /učenika/ se ogleda u tome da učenik  gubi ulogu sredstva za dolazak do definisanog cilja i postaje svrha. Lična uključenost učenika postaje sastavni deo svakog uspešnog odnosa u edukaciji.  Nastavnik sa učenikom gradi supervizijski odnos, što je veoma prisutno kod pravljanja mape. Takav metod rada, a prilikom pravljenja mapa, podstiče razvoj aktivnog učenja i kritičkog mišljenja o čemu sam  već pisala. Dakle, bitno je da nastavnik gradi obrazovni pomažući odnos sa učenikom što se upravo dešava u radu sa mapama.

 

Integrisana nastava i mape uma


Integrisana nastava priprema učenika za celoživotno učenje. Mape uma su primenljive tokom celog života i u svim sferama života. Ona podstiče učenika da na mentalnom polju uspostavlja veze koje dovode do traženja novih rešenja. Svaka mapa je jedno novo rešenje.

Tokom integrisane nastave u radu sa učenicima može da učestvuje više nastavnika različitog obrazovnog profila dajući učenicima različite vrste informacija koje objedinjuju dati nastavni sadržaj. Ovaj element je jako primenljiv prilikom pravljenja mapa.

Učenici ovon vrstom nastave uče više nastavnih predmeta i to prenose na mape vešto ih kombinujući.

Mape su u integrisanij nastavi primenljive ionda kada tim nastavnika kombinuje istraživanje i pročavanje sadržaja. Svaki sadržaj i plan projekta kao i rezultai se mogu predstaviti na mapi.

Realizacija nastavnog sadržaja nastala integrativnim oblikom nastave a izradom mape se može realizovati i na dvočasu ili tokom celodnevnih aktivnosti, što sam takođe već potvrdila u predhodnom pisanju.

Primenom ovih elemenata integrisane nastave koja je prisutna kod mapa ostvarujemo velike dobitke u nastavi. Podstiče se radoznalost, razumevanje suštine, usvajanje funkcionalnih znanja, učenik se uključuje u planiranje, pripremanje i realizaciju, povećava se zadovoljstvo učenika i nastavnika pre, tokom i posle završenog rada na mapi, omogućuje timski rad nastavnika, osnažuje se i učenik i nastavnika za ovakav ublik učenja.

 

Diferncirana nastava, inkluzivno okruženje i mape uma

 

Diferencirana nastava se pokazala kao primer dobre prakse u implementaciji inkluzivnog obrazovanja. Njome je nastava prilagođena svakom učeniku što je suština rada na mapama. Omogućuje da svaki učenik dosegne svoj maksimum u učenju putem mapa. Ona je primer dobre prakse koji se lako dokazuje mapama uma.

Kod diferencirane nastave rad sa učenikom počinje od nivoa na kome je učenik a ne od početka nastavnog sadržaja, što je osnova u pravljenju mapa. Suštinske razlike među učenicima su osnov za primenu diferencirane nastave što se ogleda kod mapa. Dozvoljen je širok spektar nastavnih i obrazovnih strategija o čemu sam pisala do sada povezujući mape uma sa različitim oblicima nastave. Mape kao i diferencirana nastav obezbeđuju da svki učenik napreduje svojim tempom, što je brže moguće i što temeljitije.

Znači svojom sposobnošću da nastavu učine diferenciranom, mape su primenljive u inkluzivnom okruženju.

 

 

Egzemplarna nastava i mape uma

 

Egzemplarna nastava je nastala sa težnjom da se prevaziđe opširnost i enciklopedičnost u nastavi. Mape uma upravo rade sa konkretnim činjenicama i pojmovima. Iz nastavnog programa se izdvajaju suštinske činjenice kao i  pojmovi koji su reprezentativni za dati sadržaj i predstavljaju se na mapi. Znači, učenik se pravljenjem mapa osposobljva da  samostalno razdvaja bitno od nebitnog dok egzemplarna nastava traži da to učini nastavnik.

Učenici sami obrađuju analogne nastavne sadržaje na osnovu uzora dobijenih na predhodnoj etapi nastave što je takođe očigleno kod pravljenja mapa. Učenik tokom pravljenja mapa iz posrednog odnosa sa nastavnim sadržajem prelazi neposredni.

 

Razvoj učenika i mape uma

 

Radeći sa učenicama ove tri godine na mapama, jasno sam uočila njihov razvoj i doprinos mapa u njihovom razvoju. Kada se hronološki progledaju mape, može se uočiti ogromna razlika u pravljenju mapa na početku rada na mapama i sada. Može se uočiti poboljšanje i kvantiteta i kvaliteta mapa u smislu konkretnosti činjenica kao i kvalitetnijem predstavljnju sadržaja na mapi. Učenici su sada osposobljeni za pravljenjemapa i i na teme van nastavnih sadržaja. Primer takve mape je mapa koju su pravili na početku ove školske godine o tome kako su proveli svoj letnji raspust. Znači primenljive su i kod generalizacije životnih dešavanja.

Na kraju mogu reći, da sam jako ponosna na svoje učenike i njihove mape, na način kojim pristupaju izradi mapa, na njihove kreativne sposobnosti koje ispoljavaju prilikom pravljenja mapa, na entuzijazam kojim ih rade, na to što će moći da ih uspešno koriste i tokom daljeg učenja kao i u životu. Ponosna sam na to što su jako su svesni značaja mapa za njihovo učenje jer su shvatili lakuću učenja koju im pružaju mape. Ponosna sam na njih jer mi tako daju dodatni podsticaj u radu sa njma, što vole školu i učenje i što u odeljenju ima 19 odličnih učenika.

SLEDEĆE MAPE PREDSTAVLJAJU RADOVE MOJIH UČENIKA NASTALE PREDHODNE TRI GODINE

https://skydrive.live.com/?cid=44957B871BD71161&id=44957B871BD71161!110

Suzana Miljković

Blogovi kolega

Promene u obrazovanju koje nas očekuju u narednih 10 godina

 

ala

 

Ubrzane naučno-tehničke promene dovešće do potrebe za stalnim sticanjem novih veština i kompetencija, stoga je važno da svaki pojedinac, bez obzira na životnu dob ili profesionalni status ima mogućnost ovladavanja novim, raznovrsnim i korisnim veštinama. Veštine kao što su: rešavanje problema, preduzetništvo, kritičko mišljenje, učenje kako se uči su ključne za poboljšanje kvaliteta života kako pojedinca, tako i društva u celini. Potrebe modernog, dinamičnog društva, učvrstile su koncept doživotnog obrazovanja kao i učenja u različitim životnim kontekstima, što dovodi do promena u pedagoškim/andragoškim (zavisno od dobi polaznika) pristupima i strategiji učenja. Drugim rečima, realnost informacionog društva biće personalizovano obrazovanje i individualno mentorstvo. Mentori će morati da prođu kroz obuku koja podstiče na kontinuirano usavršavanje i jačanje pedagoških/andragoških kompetencija (praćenjem novih tendencija u okviru pedagogije, andragogije, didaktike i metodike nastavnog rada).

Pomenute promene navešće i institucije formalnog obrazovnog sistema da postanu fleksibilnije i otvorenije ka novim oblicima i strategijama obrazovanja i nastave. One će morati da obezbede multikulturalne integracije, smanjenje broja učenika koji rano napuštaju školu, podsticanje talenata, kao i efektivnije da reaguje na promene koje nameće društvo i tržište rada kako bi se smanjio jaz između obrazovanja i privrede.

Personalizovano obrazovanje je ključ obrazovanja budućnosti. Ono olakšava prevazilaženje već pomenutih izazova. Tačnije, olakšava integraciju dece imigranata; pomaže nastavnicima da lakše uoče decu sklonu napuštanju škole; pomaže u razvijanju talenata i veština. Konačno, upotrebom tehnologije, personalizovano obrazovanje postaje interesantnije i privlačnije, jer pojedinac može da uči bilo gde, bilo kada, kao i da uskladi svoj obrazovni put sa interesovanjima i obavezama. Ovo takođe vodi i neformalizaciji i stavlja zahtev za fleksibilnijim kurikulumom, a glavna uloga škole postaje da se učenici osposobe kako efikasno da uče. Saradnja će takođe biti od ključnog značaja, škole će morati da se povežu međusobno, ali i sa zajednicom, kako bi se bolje organizovale u pogledu obrazovnih prioriteta.

Sa druge strane, izazovi pred koje je stavljeno doživotno obrazovanje su: promovisanje bržeg prelaska iz klupe u svet rada, olakšavanje ponovnog ulaska na tržište rada i fokusiranje na kontinuirano usavršavanje veština. Ovi izazovi nam takođe ukazuju na to da će obrazovna strategija biti personalizovana, fleksibilna, odnosno orijentisana ka pojedincu, ali i saradnji. Postojeća znanja sve brže zastarevaju, a količina novog se konstantno povećava. S obzirom da se takav trend može samo intenzivirati, učenje i usavršavanje će postati proces koji traje ceo život. U prilog tome stoji činjenica da su profesije sve dinamičnije i da ljudi sve češće menjaju posao, zato je konstantni rad na obrazovanju i usavršavanju od presudnog značaja.Pojedinac će biti odgovoran za svoje kvalifikacije i moraće neprekidno da radi na razvoju profesionalne karijere, ali i na organizacijama će biti odgovornost da pruže podršku zaposlenima u doživotnom obrazovanju. Razvoj tehnologije će takođe olakšati i omogućiti ljudima da steknu potrebne kvalifikacije.

Važno je da saradnja postoji između različitih profesionalnih orijentacija i starosnih dobi. Osim toga, za brzo i efektno unapređenje profesionalnih i praktičnih veština, od ključnog značaja biće obrazovne mreže i zajednice zasnovane na informaciono-komunikacionim tehnologijama. Predviđanja su, da će do 2025. godine biti izobilje obrazovnih mogućnosti koje će pomoći pojedincu da svoja dotadašnja znanja i veštine, stalno proširuje prema zahtevima novih radnih profila. Shodno tome stručnjaci su saglasni da je veoma važno da se nastavi sa nalaženjem novih mehanizama za priznavanje neformalno stečenih veština.

 

http://www.valentinkuleto.com/2013/05/promene-u-obrazovanju-koje-nas-ocekuju-u-narednih-10-godina/

Tekstovi

STILOVI UČENJA

Otkrijte uči li vaše dijete rukama, očima ili ušima!

 

 

KNJIGE

 

Mama, ali ja to ne mogu! Ako imate školarca, ovaj ste vapaj zasigurno već čuli kad treba napamet naučiti pjesmicu, riješiti zadatke iz matematike ili napisati zadaću.

Problem je nerijetko u tome što ni dijete ni roditelj koji mu pomaže ne prilaze problemu na pravi način. Svako dijete ima jedan od četiri dominantna stila učenja, ističe dječja psihologinja dr. sc. Kristin Redington Bennett. Auditivni stil učenja bazira se na slušanju, kinestetički na pokretima, vizualni na vidu, a logički na povezivanju i sagledavanju šire slike.

Da bi dijete učilo brže i lakše te u školi postiglo najbolje rezultate, vrlo je važno da na vrijeme otkrijete koji od stilova učenja najbolje odgovara njegovoj osobnosti. Stil učenja korijene vuče iz najranijeg djetinjstva, tvrde znanstvenici. Primjerice, mališanu koji je konstantno u pokretu najvjerojatnije će poslije odgovarati kinestetički stil učenja. Ako dijete mora dotaknuti sve što oko sebe vidi, razvit će taktilni stil učenja, a ako s pozornošću sluša što mu se govori, vrlo je vjerojatno da će izrasti u auditivnog učenika.

Mališani koje poput magneta privlače raznobojni predmeti budući su vizualni učenici, kaže dr. Priscilla O’Connell.
Već bebe pokazuju znakove da jedan stil učenja dominira

Tromjesečna beba koja zuri u zvečku držeći je u ručici podatke upija vizualno, auditivno, taktilno i kinestetički, no neke su bebe pritom više usredotočene na promatranje detalja, a druge više pokazuju verbalne ili vokalne sposobnosti, kaže dr. Barbara Marcelo Evans, neuropedijatarica, pišu 24sata.

Potičite dijete da ispita sve stilove

Otkrivanjem stila učenja koji najbolje odgovara vašem školarcu pomoći ćete mu da lakše pamti i brže uči. No djetetu je potrebno široko i šaroliko iskustvo koje će steći samo ako isproba svaki od spomenuta četiri stila učenja. Usmjeravanjem dijeteta da uči na njemu najlakši način razvit će veće samopouzdanje te će se lakše uhvatiti u koštac i s ostalim stilovima učenja.

Auditivni učenici se pretvaraju u veliko uho

Slušanjem prikupljaju informacije i stječu nova znanja. Učenik slušač brzo pamti tekstove pjesama i cijele priče te će s lakoćom napamet naučiti i pjesmicu. Lako slijedi upute te ponavlja fraze i komentare koje je pročitao ili čuo. Uživa u slušanju imaginarnih i stvarnih priča iz života te ih rado prepričava.

Kako mu pomoći u učenju?

Dijete će poput spužve upijati sve što mu govorite. Nova će znanja najlakše usvojiti kroz pjesmu i rimu. Sročite mu pjesmicu o bojama, brojevima ili uglazbite dnevni raspored obaveza.

Kinestetički uče tijelom i glumeći likove iz knjiga

Vole biti fizički uključeni u učenje te koriste tijelo kako bi istraživali nova mjesta i pojmove. Takvo se dijete rado uživljava u uloge glumeći omiljene likove iz knjiga i filmova. Čak i igračke u njegovim rukama postaju živahne jer ih pokreće uživajući u aktivnim igrama.

Kako mu pomoći u učenju?

Dijete će knjigu najbolje razumjeti ako odglumi dijelove priče. Informacije upija kroz pokrete i igru pa, ako uči slova, ispišite ih kredom na pločniku, a potom neka skoči na slovo koje izgovorite. Lekcije i nove pojmove najlakše će zapamtiti ako ih uklopite u miniscenarij. Ako uči o sigurnosti u prometu, dodijelite mu ulogu pješaka.

Taktilni učenici moraju dotaknuti predmete

Dijete dodirivača poput magneta privlače predmeti zanimljivih oblika i tekstura. Potrebno mu je da dodirom stvarno osjeti i ono apstraktno te, na primjer, dodiruje kockice leda kako bi lakše shvatilo koliko su uistinu hladne. Probleme im stvara praćenje uputa u nepoznatim zadacima.

Kako mu pomoći u učenju?

Dajte mu da opipa predmete i materijale zanimljivih tekstura. U učenju će mu pomoći različite puzzle, slagalice, zagonetke i stolne igre. Predložite djetetu da samo, prstima u pijesku ili brašnu, iscrta geometrijske oblike, slova i brojeve ili da ih oblikuje u plastelinu.

Vizualni informacije usvajaju očima

Dijete promatrač opčinjeno je fotografijama, ilustracijama i snimkama. Brzo raspoznaje oblike, boje i slova, a redoslijed radnji najbolje pamti ako je vidjelo druge kako obavljaju posao.

Kako mu pomoći u učenju?

Prelistajte s djetetom ilustrirane knjige koje obiluju zanimljivim prikazima. Uvelike će mu pomoći obrazovni TV program ili dokumentarci. Najbrže će shvatiti kako upotrijebiti neki novi predmet ako mu to demonstrirate. Da bi lakše zapamtilo dnevni raspored, napravite mu grafikon ilustriran fotografijama.

 

 

Blogovi kolega

Kako je nastao jezik?

Penguins

Jedno od važnih pitanja koja u lingvistici još uvijek ostaju bez odgovora jeste — kako je nastao jezik? Tokom čitave istorije civilizacije, mnoge je naučnike zaokupljalo pitanje koje je porijeklo jezika, kada je ljudska vrsta počela govoriti, i kako i zašto se to dogodilo. Odgovori na ta pitanja ni danas nam nisu dokraja poznati.

Da je porijeklo jezika i laički oduvijek zanimalo ljude, svjedoče mnogi mitovi iz raznih kultura koji govore o postanku jezika kod ljudi. U srednjovjekovnoj Evropi, popularno je bilo biblijsko objašnjenje o postanku raznih jezika kao o božjoj kazni zbog gordosti ljudi — poznato kao mit o vavilonskoj kuli. U Bibliji se nalaze i drugi mitovi o porijeklu jezika, poput onoga koji veli kako je imena svim životinjama izmislio Adam, prvi čovjek. Jedan afrički mit o porijeklu ljudi na veoma lijep je način istakao povezanost čovjeka i njegovog jezika: „Bog je stvorio čovjeka jer je volio slušati priče“.

S naučne strane, možemo sa izvjesnom sigurnošću tvrditi da je prije oko milion godina nastao prvobitni, primitivni jezik kod Homo erectusa. Vjerovatno je još Homo erectus mogao produkovati artikulisane zvuke, i to je bila neposredna posljedica toga što se bio uspravio na zadnje noge — uspravivši se, cijeli njegov organizam je morao da se prilagodi novom položaju, pa su se neki organi ispomjerali na bolja mjesta za taj položaj, među njima larinks (grkljan). U odnosu na druge primate, larinks se kod pračovjeka spustio malo niže, jer ga je tako povukao bipedalni položaj, i to je otvorilo put formiranju vokalnog trakta, govornog aparata sposobnog za produkovanje artikulisanog jezika. Još ranije, još kod Homo habilisa, koji je koristio i pravio oruđe, javili su se i mentalni preduslovi za razvoj jezika, jer su njegovi pokušaji da tvori oruđe rukama direktno uticali na razvoj mozga i u njemu centra za jezik, bez kojega pravljenje oruđa (i, još važnije, prenošenje znanja o pravljenju oruđa mlađim generacijama) ne bi bilo moguće.

Kada je pračovjek stekao i mentalne preduslove i fiziološke preduslove za razvoj jezika, trebalo je samo da prođe nekoliko stotina hiljada godina, do Homo sapiensa, dok se kod čovjeka nije razvila puna kognitivna sposobnost i pravi, razvijeni jezik, jednak današnjima. Za tih nekoliko stotina hiljada godina, postepeno se razvijala kompleksna struktura jezika — gramatika. Prvobitni jezik imao je prvo samo imenice, da pračovjek označi predmete i druge pojmove oko sebe, a zatim je dobio i glagole, da čovjek označi i radnju i akciju, a potom je to moralo nekako da se složi u rečenicu, i tako je nastala sintaksa, složena struktura jezika, tj. nastao je i pravi, razvijeni jezik.

I ako uzmemo u biologiji prilično sigurnu tezu da ontogenija podražava filogeniju, tj. da razvoj pojedinačne jedinke podražava evoluciju njene vrste, i primijenimo je na jezik, vidimo kako i bebe upravo tako usvajaju maternji jezik u ranom djetinjstvu, kako je i čovjek sticao jezik evolucijom: prvo se, kao Homo habilis, igraju kockicama, lopticama, lutkicama i drugim igračkama, razvijajući svoj mentalni aparat, usput gugučući razne zvuke, isprobavajući svoj vokalni trakt koji su nasledili od Homo erectusa, da bi oko godine dana progovorile i prve prave riječi, s pravim značenjem, ali tek holofraze; a kasnije tek dolaze složenije rečenice.

O razlozima koji su doveli do razvitka jezika takođe su mišljenja među naučnicima podijeljena, ali najzastupljenija su ova tri: po jednima, jezik se razvio zbog prirodne selekcije, jer je onaj koji govori bio seksualno privlačniji, kao što pauni imaju velike repove s perima raznih boja; po drugima, jezik se razvio iz socioloških potreba — kako je ljudska zajednica bivala sve veća i veća, te se raniji metodi socijalne interakcije (a to je bilo međusobno timarenje i trijebljenje, kao kod drugih primata) nisu više mogli primjenjivati, razvio se jezik radi socijalne interakcije između ljudi; a treća teorija zove se popularno „bizoni su dolje pored jezera“, jer njena je postavka ta kako se jezik razvio iz komunikativnih potreba, najprije radi uspješnije organizacije i provođenja lova.

U svakom slučaju, teorija o postanku jezika nije malo, a odgovori leže predaleko u prošlosti da bismo ih, možda, i ikada mogli sasvim sigurno saznati.

Prema Bibliji, svi su ljudi u početku govorili hebrejski, koji je bio i Adamov jezik, a razni svjetski jezici nastali su kao božja kazna ljudima Vavilona, da se ne mogu više sporazumjeti među sobom. Nevjerovatno je što se ovaj mit dobrim dijelom evropske istorije — od početaka hrišćanske kulture pa sve do XIX vijeka! — među svim proučavaocima jezika u Evropi apriori uzimao za istinito objašnjenje o porijeklu jezika, i nije se uopšte dovodio u pitanje niti sumnju.

Đorđe Božović

– Srpski jezički atelje –