ZANIMLJIVOSTI

UČIMO OD MLAĐIH – 16-godišnja Malala…

Malala Jusafzai, 16-godišnja Pakistanka, borac za ženska prava i pravo na obrazovanje, gostovala je na Daily Show, uoči objave ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir. Njen odgovor na jedno pitanje ostavio je popularnog voditelja i komičara Džona Stjuarta bez teksta.

Glasni kritičar Talibana od malih nogu, Malala je bila žrtva neuspjelog atentata jer se nije bojala da kaže šta misli. Kada je imala samo 14 godina, Talibanski borac je ušao u autobus kojim je putovala, uperio pištolj u njenu glavu i povukao obarač. Malala je, na sreću, preživjela, u potpunosti se oporavila u Engleskoj i postala borac za ljudska prava.

Malala je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir i mnogi su očekivali da će ona biti najmlađi dobitnik ove nagrade.

Kada ju je Stjuart tokom intervjua upitao kako je reagovala kada je saznala da Talibani žele da je ubiju, njen odgovor je bio potpuno zadivljujući:

”Razmišljala sam o tome i nekada sam mislila da će Talibani doći i jednostavno me ubiti. Ali onda sam rekla sebi, ‘Ako dođu, šta bi ti uradila Malala?’. Onda bih sama sebi odgovorila, ‘Malala, izuj cipelu i pogodi ga’. Ali onda sam pomislila, ‘Ako pogodiš Talibana cipelom, onda nema razlike između tebe i Talibana. Ne smiješ postupati prema drugima okrutno i bezosjećajno, moraš se boriti mirom, dijalogom i obrazovanjem.’ Onda sam pomislila da ću mu reći koliko je obrazovanje važno i da i za njegovu djecu želim obrazovanje. I reći ću mu, ‘To želim da ti kažem, a ti sada uradi šta želiš’.”

Izvor /http://www.6yka.com/novost/45369/16-godisnja-malala-ostavila-dzona-stjuarta-bez-teksta-svojim-komentarom-o-pacifizmu/

Blogovi kolega

Принцип свесне активности ученика у настави

Овај принцип је један од осам дидактичких принципа

kašika

Овај принцип указује и на активну улогу личности ученика у настави и подвлачи његову функцију субјекта, а не пасивног учесника у том процесу. Свесно и активно учење могуће је само ако онај ко учи сазна циљ и значај делатности које су везане за учење и ако овлада умењима неопходним за постизање одређеног циља. Успешна примена и реализација овог принципа зависе од места и улоге наставника у васпитно-образовном раду. Овом проблему постоји више различитих прилаза:

традиционални,
прогресивистички и
савремени.

У традиционалној школи наставник је централна личност у процесу наставе. Од њега полазе све акције, он одлучује шта је правилно и потребно, а шта није. Од ученика се захтева да „пази“ и да буде „миран“ на часу, а код куће да учи и савлађује пређено градиво и задате лекције. Овакав однос не обезбеђује и не развија самосталност ученика, гуши иницијативу, кочи њихову активност.

У прогресивистичким захтевима инсистира се на томе да се активност наставника, што је могуће више, ограничи на часове наставе да би се на тај начин омогућила иницијатива и дала предност ученицима да самостално раде, одабирају и решавају различите задатке, праве пројекте, баве се различитим врстама реализације и сл. Међутим, због смањене усмеравајуће функције која долази од наставника, знатно је отежано давање систематизованих знања.

Признајући неопходност активног и свесног учешћа ученика у процесу наставе и учења, савремена дидактика истовремено наглашава и одговарајуће усмеравање тих активности, њихову примену за остваривање циљева и задатака образовања који су садржани у наставним програмима. И поред усмеравајуће улоге коју има, наставник мора водити рачуна о томе да сазнајне делатности ученика буду самосталне и да им омогући услове у којима це се оне исказивати не само на на интелектуалном домену, већ и на другим доменима рада и стваралаштва.

Савремена дидактика разматра процес наставе са становишта активности наставника, поучавања, и са становишта активности ученика, учења. Иако обе стране имају своје посебности, оне чине јединство, и нема једне без друге. Разликовање поменутих страна наставног процеса има велики и теоријски и практичан значај. Ако се наставни процес изједначи са поучавањем (наставом), постоји опасност да се наставник искључиво усмери на сопствену активност и да пренебрегне да поучавање постоји због учења. Улога наставника је да подстиче и усмерава процес учења. Због тога он води рачуна о томе шта ученици треба да чине да би усвојили одређено градиво. Он настоји да градиво што више приближи ученицима како би њихово учење било усмерено ка циљу и адекватно градиву, заправо учење које је неопходно за одређени процес усвајања. Наставник не може да замени ученика у учењу (то је увек индивидуални акт), али може да му помогне и олакша процес усвајања и да га вежба у томе како се успешно и рационално учи.

Савремени облици наставе, посебно индивидуализована, диференцирана и проблемска, непосредније доводе до реализовања принципа свесне активности зато што се посредством ових облика остварују главне функције наставе и учења. Проблемска настава, заснована на активном процесу стицања знања, обезбеђује свесно усвајање основних идеја науке, суштину процеса и појава. Ученици самостално решавају теоријске и практичне проблеме и ослањајући се на посматрање, долазе до одређених судова и уопштавања које затим проверавају у практичној делатности.

Развијање активног односа у сазнавању и самосталности у стицању знања, по својој природи, захтева и извесну контролу постигнутих резултата наставе и учења и то контролу у два правца: контролу властитих резултата које врше сами ученици (самоконтрола) и контролу коју врше наставници. Укратко, ученици желе да сазнају не само до чега су дошли већ и колико је тачно оно што су закључили и до чега су стигли. Контрола наставника иде у нешто другачијем правцу. Она је усмерена ка процени резултата које су постигли ученици или на властиту самооцену.

Активан однос према знањима има огроман значај за свесно образовање. То је и један од основних услова да се превазиђе формализам у знању, да се повеже теорија и пракса и оспособе ученици да се користе стеченим знањима.

Извор /https://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/home/