Blogovi kolega

Laka Matematika – Mehaničko pamćenje ili logičko mišljenje?

“Um nije posuda koju treba napuniti već vatra koju treba zapaliti.”  – Plutarh

KNJIGA

Da li ste znali da tokom školovanja, 15%  učenika  iskazuje veću ili manju potrebu za privatnim časovima matematike  do polaska u peti razred osnovne škole, 25% do polaska u srednju školu, 40%  do upisa na fakultet, a do 90% na fakultetima na kojima se izučava, ili tačnije , sluša ovaj predmet?

Koliko ste puta pomislili:’ ’Šta ovaj profesor priča?’’

Verujem da negativan stav prema ovom predmetu potiče upravo od nerazumevanja istog.

Problem nastaje u nižim razredima osnovne škole. Logička matematika, primenjuje se u prvom razredu osnovne škole. Tada pomoću slika i boja, matematiku predstavljamo učenicima kao igru. Crtamo skupove, učimo vrednost brojeva, odnosno njihovo značenje, upoređujemo i to nas zabavlja. U drugom razredu, priča se nastavlja, ali naredne tri godine školovanja i shvatanje matematike, isključivo zavise od kreativnosti učitelja. Međutim, kako je i nekima od njih, matematika bila samo srednjoškolska i fakultetska noćna mora, tako i njihov metodički pristup ovoj tematici, postaje suvoparan. U većini slučajeva, predavačima je bitno da se pridržavaju nastavnog plana i programa, ne posvećujući dovoljno pažnje metodičkom pristupu problemu i logičkom zaključivanju deteta, te se suvoparna materija počinje pamtiti mehanički, ’’nasilnom vežbom’’.

Koliko je taj metod efikasan?

’’Efikasnost’’ se ogleda u čestom zaboravljanju materije, teškoći samog razumevanja postavke tekstualnog zadatka u višim razredima, pa često i nemogućnošću izvođenja pravilne postavke zadatka (čest slučaj među srednjoškolcima i studetima).

Koliko vas je reklo sebi:’’Ja ovo ne razumem!’’

U višim razredima osnovne škole i srednjoj školi, nastavnici/profesori predaju, ne obazirući se na predznanje učenika. E, upravo tu dolazi do problema i tada se uviđa ’’efikasnost’’ mehaničkog učenja i javlja se potreba za privatim časovima. Vaš predavač, objasniće vam kako da uradite zadatke, potrebne za dobijanje željene ocene. Tu nastavnu oblast izvežbaćete mehanički kroz mnogo primera matematičkih zadataka, ali, to je samo jedna nastavna oblast od mnogih.  Dobićete željenu ocenu, a za narednu, iznova, tražićete pomoć. Do položenog ispita na fakultetu, mnogo puta, vratićete se na početak. Da li vas to zadovoljava?

Ključ rešenja problema leži u nastavi logičke matematike, zaključivanja i povezivanja u periodu od drugog  do šestog razreda osnovne škole. Shvatanjem matematike u toj dobi, rešili smo problem tokom daljeg školovanja.

TEKST JE PREUZET SA DONJEG LINKA…KLIKNITE NA LINK I PROČITAJTE KOMENTARE A NAROČITO OBRATITE PAŽNJU NA KOMENTARE O MERNIM JEDINICAMA

http://intelektualnevestine.wordpress.com/2012/10/26/laka-matematika-mehanicko-pamcenje-ili-logicko-misljenje/

Blogovi kolega

Učenje je detetova, a ne vaša obaveza

MAČKA I MIŠ

Odnos koji će dete imati prema učenju i školi uopšte velikim delom zavisi od roditelja.

Faktori koji utiču na uspešnost učenja su: fiziološki (odmornost, pol, uzrast, struktura nervnog sistema), fizički (uslovi u kojima se uči, temperatura i vlažnost vazduha, doba dana, mesto), materijal koji je pred detetom (obim, vrsta, koliko je taj materijal poznat od ranije…), psihološki činioci (motivacija, aktivnost pri učenju) i tehnika učenja.

Kako ćete uticati na formiranje koncentracije kod deteta?

*Ono što započne treba da se i završi. Deca lako odustaju od onoga što im ne prija ili im se čini teškim. To nije samo učenje, jer su skloni da “dignu ruke” i od treninga, ili nekog hobija čim postane malo naporniji ili zahtevniji. Zato, od početka uvedite naviku da se započeto i završi. Pomozite i vi. Na primer, nemojte prekidati neku detovu igru da bi ručalo, već sačekajte kraj uz stalna upozorenja: “Ručaćemo za deset minuta, do tada završi to što si započeo.”

*Ritam. Individualne razlike su veoma velike kada je u pitanju vreme najizraženije koncentracije. Ipak, kod većine dece je između 8 i 9 sati ujutru, kao i između 13 i 15 časova popodne, ona na najnižem nivou. Zato, ovo vreme nije pogodno za učenje. Koncentracija je najbolja između 11 i 12, i 17 i 18 časova. Poželjno je da, ukoliko ste u mogućnosti (što zavisi od školskih smena i drugih obaveza u toku dana) detetu predložite upravo ovo vreme za učenje. A ritam njegovog dana u koji se uključuje i vreme odlaska u krevet ili vreme za obedovanje pomoći će mu da se disciplinuje i svoje obaveze obavlja na vreme.

*Omogućite uslove za rad. Ugasite TV, i sve drugo što može odvlačiti detetovu pažnju dok radi. Čak i ukoliko su njegove dosadašnje (ili možda vaše) navike bile upravo takve, to još uvek ne znači da su one optimalne. Naime, kada dete pokušava da uči u isto vreme dok je uključen TV, memorija mu je podeljena i istovremeno treba da prati oba sadržaja – i ono što uči i ono što je na TV programu. Idealno je da ima svoju sobu, i sto za kojim će učiti. Dok uči, ostavite ga na miru, ne prekidajte ga.

Formiranje koncentracije

Posebno u prvom razredu utičite na formiranje stava da je čitanje i slušanje važan deo učenja. Naime, to je uslov za formiranje koncentracije koja će detetu biti potrebna za celokupno buduće školovanje. Što je dete više koncentrisano na času, to će veći deo njegovog učenja kod kuće biti samo ponavljanje. Međutim, koncentracija se vežba i gradi. U zavisnosti od uzrasta deteta možete je razvijati određenim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje…) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da se uz tu aktivnost provede određeno vreme fokusirane pažnje.

Za uspostavljanje radnih navika neophodno je i vaše insistiranje na detetovoj samostalnosti u obavljanju školskih obaveza. Kako se to postiže?

*Najpre obaveze. Kada ste vi uporni u pokušajima da uspostavite određeno osećanje obaveze kod deteta, i ono konačno uvidi da nećete odustati od svojih zahteva, počeće da menja svoje ponašanje. Ovaj proces ubrzaćete ukoliko uložite dovoljno vremena da mu objasnite zašto na nečemu insistirate, obrazložite svoje zahteve. Podrazumeva se da vam neće biti lako da gledate svoje dete kako se opire, gunđa, ili glasno i otvoreno pokazuje neprijateljstvo prema vama jer ga “terate” da uči, ili prema školi, nastavnicima, obavezama… Umesto da razmišljate o detetovim emocijama i opiranju da uči, gledajte njegovu budućnost.

*Lični primer. Pokažite na ličnom primeru koliko ste efikasniji, brži i odmorniji kada najpre završite svoje obaveze, a onda se prepustite uživanju u slobodnom vremenu. Kada dete shvati da mu je ponekad dovoljno samo pola sata da bude spremno za sutrašnji školski dan, biće mnogo raspoloženije da u trenutku kada počne da radi zaista “uključi” svoju koncentraciju na maksimum. Na vašem primeru, naučiće da po povratku iz škole treba da najpre uradi svoje obaveze (da opere, ruke, ruča, odmori se, završi zadatke za sutra…), jer će zatim imati “svoje” vreme koje će provoditi po sopstvenom izboru.

*Učenje = detetova obaveza. Od početka uspostavite običaj da ne učite zajedno sa detetom. Vi možete da ga preslišate, pregledate domaće zadatke i slično, ali ne da učite zajedno, ili umesto njega (na primer, vi čitate lektiru, pa mu prepričavate). Sa druge strane, nemojte ni požurivati dete, sedeti pored njega, niti ga stalno prekidati u radu pitanjima dokle je stiglo. Tako ga dekoncentrišete. Iako je u početku ono sporo, važno je da samostalno stekne iskustvo da od njega zavisi kako će provesti svoje vreme, da li u višesatnom učenju, ili u kombinaciji učenja i zabave.

”Opasne” rečenice

Čuvajte se reči koje su obeshrabrujuće po dete: “To baš i nije teško”, “Zagrej stolicu”, “Tvoje je samo da učiš”, “Ni meni niko nije pomagao u tvojim godinama…”, “Nastavnica je uvek u pravu..:” Na ovaj način vi mu pokazujete da ga ne razumete, da mu niste podrška već neko ko sa pozicije roditeljskog autoriteta zahteva nešto što dete, možda ni ne može da pruži.

Ocena nije najvažnija

Iako u našim školama vladaju programi koji su uglavnom neprimereni deci, ocena i dalje ostaje kao glavni kriterijum uspešnosti. Vi, sa svoje strane, podržite stav da vaše dete ima pravo na svoje mišljenje, podstičite ga da postavlja pitanja, negujte njegovu radoznalost. Nemojte ga nagađivati za pozitivne ocene. Učenje je njegova obaveza a ispunjavanje obaveza se podrazumeva i ne zaslužuje posebnu pažnju. Takođe, nemojte ga ni kažnjavati zbog loših ocena, posebno ne uskraćivanjem njegovih omiljenih zadovoljstava koja nisu u uzročno-posledičnoj vezi sa učenjem. Nikada nemojte kažnjavati zbog loše ocene, ukoliko ste sigurni da je dete pružilo svoj maksimum.

Autor teksta je Jelana Holcer

Izvor: href=’http://cecarandjelovic.wordpress.com/2012/06/30/ucenje-je-detetova-a-ne-vasa-obaveza/’>Učenje je detetova, a ne vaša obaveza

.

Blogovi kolega

Култура изражавања у разредној настави-причање

PEJZAŽ

У раду је ријеч о причању као тежем облику културе изражавања у разредној настави. Дате су краће смјернице при планирању часова за реализацију садржаја из ове области. Описани су најчешћи врсте (вјежбе) са посебним освртомна рад са сликама и прачању по низу слика…

http://zarkoanicic.wordpress.com/2012/05/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0/

Tekstovi

Politika istrebila pismene ljude

knige lete

Školske knjige su pune grešaka, engleske reči i žargon ulaze u svakodnevni govor, a deca u dijaspori veoma loše govore i pišu maternji jezik jer im država ne šalje udžbenike.
SVI SMO POLUPISMENI: Vlado Đukanović

Iako se kaže da čovek uči sve dok je živ, u Srbiji to nije slučaj. Poražavajući su rezultati da u Srbiji ima više od 1,3 miliona nepismenih ljudi, a najviše žena i dece. Osmi septembar je proglašen Svetskim danom pismenosti, ali kako profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić kaže, u Srbiji je svaki dan- dan nepismenosti!

Tim povodom održan je okrugli sto u Zadužbini „Dositeja Obradovića“ u Beogradu, a govorili najistaknutiji lingvisti, profesori književnosti, filolozi…

Cilj okruglog stola bio je da se razmotre aktuelni problemi srpskog jezika. Iako bismo voleli da se vratimo na staru stazu slave iz 1960. godine, kad je svaki čovek u zemlji morao da pohađa školu, pa se slobodno moglo reći da nije bilo nepismenih ljudi, danas retko ko sebi sme da dozvoli da kaže kako je pismen – svi su polupismeni.
Za to se krivi društvo, a najviše mediji koji ulični žargon ubacuju u svakodnevicu.

Takođe su krivi i profesori, koji se nakon završenog fakulteta ne bave previše jezikom, već i oni predaju đacima na pogrešan način. Ono što je svima jasno jeste da se kvari se jezik.

DRŽAVA NE HAJE ZA DIJASPORU: Sofija Miloradović

– Globalni engleski jezik kvari naš maternji jezik jer se stalno ubacuju engleske reči ubacuju i tako dobija sasvim novi jezik, koji je nepravilan, pa je sve više dece koja nemaju ni osnovnu pismenost – istakao je Brborić.

– Jezik i pismenost su znak identiteta i kulture jednog naroda i na tome treba iznova i iznova raditi. Kreštala postoje svuda, i to su neki ljudi za koje mi ni ne znam šta rade i čime se bave, a pojavljuju se. Ne govore mnogo, ali pokazuju svoja naga tela. Važnija je postalo slika, nego reč!

Pisac i prevodilac Jovan Ćirilov založio se da država zakonom treba da obezbedi lektore, kojih u našoj zemlji ima vrlo malo ili su polupismeni.

– Ono što je većina danas zaboravila, a to je blago kulture jedne zemlje, kod nas je to ćirilica. Ukoliko nastavimo da dopuštamo da latinica uzima ovakvog maha, od ćirilice nećemo imati više ništa, a ona je osnova naše pismenosti.

U Srbiji trenutno u školskim klupama ima milion đaka, koji redovno pohađaju nastavu, sa njima treba temeljno raditi. Jezički stručnjaci tvrde da je napravljen veliki propust u školskim knjigama, koje su prepune grešaka. Nije utvrđeno ko je kriv za to, niti je moguće to otkriti jer se krivica uvek prebacuju na političke strukture i vlast.

ĆIRILCA OSNOVA PISMENOSTI: Jovan Ćiriliov

– Deca u dijaspori veoma loše govore i pišu maternjim jezikom jer im država ne šalje udžbenike, obično se snalaze roditelji sami, a neki se ni mnogo ne trude – istakla je Sofija Miloradović.

Lingvista Vlado Đukanović napomenuo je kako je o zadatoj temi teško govoriti jer mi niti znamo šta je srpski jezik, niti šta je pismenost.

– Tačno je da se pominje broj od milion nepismenih, ali on nije tačan. Taj broj se odnosi na one koji nisu završili osnovnu školu, a u Srbiji, prema zvaničnim podacima, nepismeno je 3,45 odsto stanovništva. Takođe je ukazao i na česte promene pravopisa, što unosi zabunu. Čas se nešto piše sastavljeno, čas rastavljeno, pa je veoma teško govoriti o pismenosti.

– Svi smo mi, manje-više, polupismeni – zaključio je Đukanović.

Galaksija reči

Pesniku Raši Popovu u srpskom jeziku najviše smeta praznoslovlje.

– Rečce zar, dakle, valjda čine ono najživlje u jeziku, a danas se koriste samo 65 odsto. Vuk Karadžić je bio jedan od naših najvećih logičara, koji je očistio jezik i uneo potpuno jasnu galaksiju partikula.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/255852/Politika-istrebila-pismene-ljude-

Blogovi kolega

Научите ђаке како да уче / Метод учења 5п/

Учитељица Наташа Соринкановић

Copy (3) of i115117778_31059

У школи то је као у спорту. Ко жели да успе и да буде конкурентан по питању спорта, сваки дан верно похађа обуку. Ако оде на утакмицу, барем физички јача и одржава своје тело у стању приправности. Слично томе, онај ко жели да буде успешан у учењу он држи своје знање у глави редовним домаћим задатацима да би могли да се користе у пракси, можда у току тестирања. Успех у школи зависи много више од дужине домаћих задатак него о томе како паметни смо рођени.

Да бих лакше могла да се сетим имена свих поглавља увек почињу на слово П.
Отуда и назив 5П.
Прво П – предуслови

Имајући стално место за учење – своја соба, или макар свој сто и столицу.
Соба, где се предаје, мора да се проветрава, температура 20-18 о с, добро осветљена.
Најбоља музика у позадини је тишина, ако се упуштате музику, он не би имао тешке текстове.
Рачунар који једноставно не треба да одрадим. Исто тако, телевизор, мобилни телефон, радио …
Радно место треба да буде уредан, да се не губи време трагања за алатом, речницима, итд.
Кревет је место за одмор, а не за учење.

Друго П – планирање времена
Свако има времена, као, али свако може да направи бољи план. Научите да планирате своје време, тако да је морао да себи и да ради (настава) је једна од битних ствари у животу.

Сазнајте где губите своје време.
Обезбедите себи свеску или дневник где да запишете све своје задатке, рокове испите класе.
Учите сваког дана отприлике у исто време –
Направите план учења – Шта ћете и када научити.
Ако сте успели да одговорите на распоред учења, започнит нову недељу поново и то истопокушати да урадити боље.

3. П – пауза

Велика пауза од школе и учења – око 1-2 сати.
Мала пауза између учења – 5-10 минута. Активности не оптерећују главу и освежава тело: проветрите собу, истуширајте се…
Здрав сан – треба најмање 8 сати сна, тинејџери често је потребно и више.

4. П – Преглед и рад са текстом
Зашто би требало да хватају белешке на часу?

То је скраћеница за дуго тумачење наставника, то су основне информације које треба да знате из школе – све комплементарне и објашњења наћи у уџбеницима или у енциклопедијама
То је ваш лични рекорд од вашег размишљања – најбоље разумете своје белешке!
Узимајући белешке чува тумачење пажње и концентрације!
Чин писања белешки за складиштење података у меморији.

И како да радите са текстом?
То ће вам помоћи ПОЧАЧО метод:
РЕГЛЕД П: У првом кораку, добити преглед текста, Сазнајте колико глава, ставове (контура). Прочитајте цело поглавље или тему коју морате да научите, врло кратко, брзо, више информација, знаш шта садржи (наслови, и појмови). Затим прочитајте текст мало ближе.

О тешко: У другом кораку, размислите: ви већ знате и само понављате. Шта мислиш да је важно у тексту – Користи оловку? Мораћете да потражите непознате речи или концепте? (Користите речник или интернет).

Б. Читање: Ово је темељно и фокусиранО читање текста, пасус по пасус. За бољу концентрацију на тексту ангажовати кратке паузе, ако ваша пажња почиње да бледи. Погледајте пажљиво слике и скице. Тешке пасусе читају се наглас два пута. Унутрашња читање: После првог детаљног читања који је пред нама, и Четврти корак је активан рад са текстом. Ви поново прочитате текст, али сада са оловком у руци. Користите оловку директно у тексту релевантних информација, направите белешке на папиру или поред радне свеске, ако је ваш уџбеник, врхунац маркер као нове информације, па тако – не разумем – да запишете на папир и замолите пријатеља или родитеље шта они значе.

За паковање: Последњи корак је стварни резиме наученог, поновите супстанцу. Већина ради супстанца проверава гласно – а може и тихо, како коме одговара. У почетку, ваша меморија може пасти кратко и морате повремено да завирите у текст. Када једном научите како да радите са текстом, биће довољно да поновите главне идеје текста својим речима.

5. П – памћење

Ваш циљ је да се ново знање уведете у дугорочно памћење, што доводи до споријег заборављања, тако да је важно да се стално понавља једном научено.
Што више чулакористите у учењу, боље ћете памтити знања. Неко боље учи када види информацију (читање текста), још се осеће боље када је чује (тумачење од друге особе). Други најбоље уче градиво када пишу, цртају (белешке, преписивање, истичући кључне речи).
Најефикаснији метод учења меморије је систематско понављање знања, да разумете оно што следи у градиву.
Покушајте да оно што научите користите у пракси. Запитајте се, шта је добро лекција у пракси, да се придружи нешто конкретно и опипљиво, мислим да су нове улоге, питања и покушајте да их решите.

http://uciteljicanatasasorinkanovic.wordpress.com/2013/10/23/%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5/

Tekstovi

Битка за српски језик

planina knjiga

Стање у српском језику никад није било горе, упозоравају стручњаци. У ђачким разговорима правилне и потпуне реченице постале су права реткост, а поједине издавачке куће немају лектора. Лингвисти и универзитетски професори основали Одбор за српски језик како би пробудили савест најшире јавности и спасили језичку културу. Српски језик никада није био у већој кризи, упозоравају лингвисти. Очување и неговање матерњег језика требало би да буде један од највећих националних интереса. Због тога су језички стручњаци и универзитетски професори при Српској књижевној задрузи основали Одбор за српски језик како би пробудили савест најшире јавности и спасили језичку културу. Један од главних захтева Одбора је законска обавеза о нужном постојању лектора у свим јавним институцијама и медијима. Припремила Иванка Ристовски Брзо живимо, брзо ходамо, брзо се хранимо се, па и брзо говоримо. Тако су у ђачким разговорима правилне и потпуне реченице постале права реткост, тврде професори. „Рецимо „Ееее, то је нешто лепо, Уууу, то је нешто лоше, они тако комуницирају, нема потребе да изговоре целу реченицу. Рећи ће: кући сам, а не код куће сам. Рећи ће: требала сам а не требало је да урадим“, истиче професор српског језика Јасна Јанковић. У општој језичкој анархији ученици су, тврде најмање криви. Ђаци се правдају да јавне личности често користе непримерене изразе, да има много лоших узора који користе улични језик, и да је тешко правилно се изражавати поред језика који се може чути у медијима. Вељко Брборић са Филолошког факултета напомиње да је ниво свакодневне комуникације сведен је на то да је потпуно неважно како се нешто каже. „То се пренело на школе, из школе на улицу, са улице на медије. Имате издавачке куће које немају лектора“, наводи Брборић. Више него икада раније, огорман медијски простор добили су они који нису функционално писмени, а то значи да не умеју да користе српски језик у складу са ситуацијом у којој се налазе, тврде стручњаци. „Не можете молбу и књижевно дело писати на исти начин. Не можете на исти начин говорити у кафани и на телевизији. Све је у овом друштву кад је у питању српски језик нормално што је ненормално, па је и некултура постала основни вид културе, и пропагирање некултуре постало је нажалост основни вид културе“, сматра Милош Ковачевић са Филолошког факултета. Анкете показују да ученици не цене српски језик. Најгоре је што га не цене ни старији, нити интелектуалци. Уколико се одлучимо да нам је то неважно, онда ћемо се поново вратити у ситуацију у којој смо били пре два века пре Вука Стефановића Караџића. Небрига о језику довешће нас у стање непоштовања потпуне норме, ако не поштујемо норму, како ћемо у модерну Европу код које је то јако добро урађено. Професори српског нуде решење. Како истичу, прво на чему ће инсистирати јесте да се српски језик врати у средње школе. Друго, да се српски језик уведе на факултете и то не дрвена граматика него да људи постану функционално писмени, као што су компјутерски, поручују професори. Српска књижевна задруга установиће и награду за језички најбоље дело као подстицај књижевницима да више брину о језику.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1422830/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA.html

Blogovi kolega

PORODIČNI BUKVAR -Milica Novković

KIŠOBRAN

VASPITANJEM BEZ KAZNE I BEZ NAGRADE DO SMANJENJA NASILJA U PORODICI,VRTIĆU ŠKOLI, DRUŠTVU, NAD PRIRODOM

ČOVEK SE RAĐA SA PET IZVORNIH EMOCIJA. (LJUTNJA, RADOST, BRIGA, TUGA I STRAH). SAVREMENA PORODICA,A POTOM CELO DRUŠTVO DANAS DRESIRAJU DECU SA PET SPOLJAŠNJIH, AUTORITARNIH, “PLIŠANIH“ VASPITNIH MODELA, (BLAGOM PRINUDOM, POZITIVNIM USLOVLJAVANJEM, PREZAŠTIĆIVANJEM, VERBALIZMOM I ZLOUPOTREBOM IMITATORSKOG OBLIKA UČENJA). OVIH PET MODELA SU UZROCI GOTOVO SVIH POSLEDICA SA KOJIMA SE ČOVEČANSTVO BEZUSPEŠNO BORI. SVE POSLEDICE SE MOGU PODVESTI SAMO POD JEDNU REČ: NASILJE, NASILJE I SAMO NASILJE U SVIM SFERAMA LIČNOG, PORODIČNOG I DRUŠTVENOG ŽIVOTA.

BLAGOM PRINUDOM, KAZNOM ODUZIMAMO DETETU ONO ČIME SMO MISLILI DA GA NAGRADIMO, POJAČAVAJUĆI LJUTNJU, KOJA NARASTA SVE DO GNEVA. DETE POSTAJE PRENAPETO. NAPETOST MOŽE BITI POTISNUTA, TADA UGROŽAVA JETRU I ŽUČ. POTISNUTA NAPETOST SE PRAZNI, AUTOAGRESIJOM, CIGARETOM, ALKOHOLOM DROGOM, MENTALNIM SEKSOM, SEKSOM BEZ LJUBAVI, VIŠESATNIM, SVAKODNEVNIM GLUVARENJEM NA ULICI I PRED VIRTUELNIM I AUDITIVNIM SADRŽAJIMA, ULASKOM U BOLESTI I BOLESTI ZAVISNOSTI, OTUĐENJEM OD PORODICE, DEPRESIJOM, SUICIDOM…

NAPETOST MOŽE BITI NASLOJENA, U VIDU AGRESIJE KOJA SE MANIFESTUJE PUTEM TUČE, AGRESIJE, UNIŠTAVANJA STVARI, PRIRODE, PUTEM KRIMINALA, UBIJANJA, PROSTITUCIJE. IAKO SU NAM ŠTAP I VERBALNA PRINUDA ZAKONOM ZABRANJENI, PLIŠANA DECA SAMO UZVRAĆAJU REALNIM NASILJEM, SVOJIM PLIŠANIM RODITELJIMA, VASPITAČIMA, SVOJIM VRŠANJACIMA, DRUŠTVU I PRIRODI, U CELINI.

POZITIVNIM USLOVLJAVANJEM, NEPRESTANIM UMETANJEM NAGRADE IZMEĐU DETETA I RADA, KOJI TREBA DETE DA OBAVI, POJAČAVAMO EMOCIJU RADOSTI, KOJA NA MENTALNOM NIVOU STVARA POHLEPU, A NA FIZIČKOM NIVOU UGROŽAVA, SRCE, TANKO CREVO I CEO KRVNI SISTEM. POHLEPNO DETE POSTAJE PRETERANO NEMIRNO, “HIPERAKTIVNO“, SVE RADI IZ INTERESA. TO JE PUT NA KOJEM NEMA UZRASTANJA LJUBAVI I DOBROTE. TO JE PUT NA KOJEM SE SA LAKOĆOM ULAZI U KRIMINAL I PROSTITUCIJU, KAO NAČIN ŽIVOTA, KOJI DONOSI TOLIKO ŽUĐENI NOVAC.

U JEDNOM MOMENTU RADOST I POHLEPA SPLAŠNJAVAJU, DETE NEPRESTANO OSEĆA DOSADU, SVE MU JE SMARANJE, POLAKO ALI SIGURNO UVIĐA BESMISAO TOG I SAMO TOG MATERIJALNOG SVETA, ULAZI U DEPRESIJU KOJA VODI I DO SUICIDA.

PREZAŠTIĆUJEMO DETE OD: RADA, RADEĆI UMESTO DETETA SVE ŠTO MOŽE SAMO DA URADI, NEGUJUĆI I PODSTIČUĆI LENJOST I PARAZITIZAM NOVIH GENERACIJA, JAČAJUĆI BRIGU, I BOLESTI ŽELUCA I SLEZINE;

OD REDA, DOPUŠTAJUĆI MU DA POSTANE I OSTANE DIKTATOR, KOJEM JE SVE DOZVOLJENO, STVARAJUĆI NEVASPITANO, TVRDOGLAVO I TEŠKO DETE;

OD ISTINE, DA SE ČOVEK RAĐA SA KLICAMA LJUBAVI I DOBROTE, SA POZITIVNIM POTENCIJALOM, A SVE SE TO MOŽE RAZVITI SAMO U ODSUSTVU AUTORITARNOSTI. PREZAŠTIĆUJEMO IH OD ISTINE DA JE SAMO ČOVEK VRHUNSKE SVESNOSTI ALFA I OMEGA TREĆEG MILENIJUMA. SAMO SA ČOVEKOM KOJI ISHARMONIZUJE MATERIJALNU I DUHOVNU SVEST ČOVEČANSTVO IMA ŠANSE DA OPSTANE. UMESTO ISTINE NAMEĆEMO IM LAŽ DA JE NOVAC VRHUNSKA VREDNOST, JEDINI SMISAO I CILJ ČOVEKOVOG ŽIVOTA, PODSTIČUĆI NESVESNOST U SVIM SFERAMA ŽIVOTA.

VERBALIZMOM,PRAZNIM REČIMA, KAKO NIJE LEPO BITI NASILAN, POHLEPAN, NESVESTAN, PROŽDRLJIV, LENJ, UZ NEPRESTANU UPOTREBU PRETHODNA TRI MODELA, STVARAMO LAŽLJIVO, TVRDOGLAVO, ZAVIDNO, BEZVOLJNO DETE, DETE KOJEM SU PLUĆA I DEBELO CREVO SKLONI OBOLJEVANJU.

OVA ČETIRI VASPITNA MODELA RODITELJI I VASPITAČI ZEMALJA U TRANZICIJI, SU POTPUNO NEKRITIČKI PRIHVATILI 90-TIH GODINA PROŠLOG VEKA. ZA SAMO DVADESET GODINA PRIMENE PLIŠANOG VASPITANJA, U KOMBINACIJI SA BATINOM, REALNOM PRINUDOM, PORODICA I DRUŠTVO SU UPALI U DUBOKU MARALNU I DUHOVNU KRIZU, KOJA INDUKUJE I MATERIJALNU I KRIZU EKOLOŠKE SVESTI I… OGROMNO NASILJE.

DETE PLIŠANE SVESTI PRIVLAČE NAJNEGATIVNIJI SADRŽAJI ELEKTRONSKIH I OSTALIH MEDIJA.

NASILNO, POHLEPNO, LENJO, NESVESNO, ZAVIDNO, OTUĐENO, NEVASPITANO DETE PRIVLAČE SADRŽAJI, AKCIJE, DRUŠTVO KOJE JE NJEMU SLIČNO. STRAH OD GUBITKA SVOJE IZVORNE SUŠTINE ENORMNO UVEĆAVA IZVORNI STRAH, RAZBOLJEVA BUBREGE, BEŠIKU, UVEĆAVA NAJTEŽE BOLESTI POPUT KANCERA.

APELI MALO POMAŽU. RECI DROGI, ALKOHOLU, CIGARETI „NE“, STVORIMO ŠKOLU BEZ NASILJA, KLIKNI BEZBEDNO, SMANJIMO NASILJE MEĐU POLOVIMA, OČISTIMO PLANETU, SMANJIMO PROIZVODNJU, BORIMO SE PROTIV SIROMAŠTVA, IZAĐIMO IZ EKONOMSKE KRIZE… SVE JE TO SAMO PUKO BAVLJENJE POSLEDICAMA.

REŠENJE?

OTKLONIMO PET PLIŠANIH VASPITNIH MODELA, ISPOŠTUJMO ZAKON O PORODICI, IZBACIVŠI FIZIČKU I VERBALNU PRISILU IZ VASPITANJA. DRESURI ČOVEKA JE DOŠAO KRAJ.
KONAČNO POČNIMO DA VAS-PITAVAMO, DA „PITAMO“ (HRANIMO) DECU LJUBAVLJU.

ŠTA JE STVARALAČKO VASPITANJE?

STVARALAČKO VASPITANJE JE EMOCIONALNI UTICAJ ČOVEKA NA ČOVEKA, U ODSUSTVU AUTORITARNOSTI, U ODSUSTVU PET PLIŠANIH VASPITNIH MODELA. DANAS JE TO OBLIK EMOCIONALNOG LEČENJA, U BUDUĆNOSTI ĆE TO BITI JEDINI OBLIK VASPITANJA.

KADA SE OSLOBODIMO PRINUDE BILO KOJE VRSTE, U ODNOSIMA U PORODICI, U ODNOSIMA IZMEĐU POLOVA, U ODNOSIMA NA RADNOM MESTU, TADA SE ISKRIVLJENE EMOCIJE VRAĆAJU SVOME IZVORU. USPOSTAVLJANJEM EMOCIONALNE HARMONIJE, USPOSTAVLJA SE HARMONIJA NA MENTALNOM I FIZIČKOM NIVOU. UM SE SPUŠTA U SRCE, A DOBROTA I LJUBAV POSTAJU “KON TROLORI“ ČOVEKA,KOJI ULAZI U PODRUČJE SLOBODE, KAKVU JE VEKOVIMA SANJAO ČOVEK. SVE POSLEDICE NESTAJU PRIRODNO I SPONTANO. SVESNOST UZRASTA U SVIM SFERAMA, POSEBNO U SFERI EKOLOGIJE. EKOLOŠKA SVEST NEMA POTREBU DA UNIŠTAVA PRIRODU. ZNANJE EKOLOGIJE NAS UČI KAKO DA SAČUVAMO PRIRODU, OD LJUDI KOJI NEMAJU STVARALAČKU, EKOLOŠKU SVEST.

SRDAČAN POZDRAV. MILICA NOVKOVIĆ, AUTOR “PORODIČNOG BUKVARA“ I PROGRAMA “VASPITANJEM BEZ KAZNE I BEZ NAGRADE DO SMANJENJA NASILJA U PORODICI I DRUŠTVU.“

http://www.porodicnibukvar.info/rs/index.php/bukvar
Ljubaznošću autora

Blogovi kolega

SUROVA ISTINA ali sreća se konačno osmehnula deci: nauka potvrdila da je HIPERAKTIVNOST izmisljena bolest

Hiperaktivnost konacno ce biti izbtrisan sa liste bolesti

gramofon

Poremećaj ponasanja kod dece tzv. ADHD a kod nas poznat kao Hiperaktivnost konacno ce biti izbtrisan sa liste bolesti, bar prema nedavno objavljenom misljenju Svajcarskih naucnika ali i otkrivenoj izjavi samog izumitelja koji je na samrti izjavio da je ADHD, to jest HIPERAKTIVNO PONASANJE, samo fiktivna bolest koja zapravo ne postoji

Srećom ,Švajcarska Savetodavna komisija za biomedicinsku etiku ( NEK , predsednik : Otfried Hoffe ) objavila je veoma kritički komentar o upotrebi leka protiv bolesti “hiperaktivnost” kod dece, (zvanog Ritalin), 22. novembra 2011. Oni su naveli da koriscenje ovog leka kod gore navedene “bolesti” ne doprinosi unapredjenju detetovog zdravlja, naprotiv…

Švajcarska Savetodavna komisija detaljno obrazlaze da upotreba ovog leka ugrozava pravo deteta na slobodu i pravo na sopstveni razvoj ličnosti, jer farmakološki agenti u leku koji im se daje indukuju promene u njihovom ponašanju , ali istovremeno ne uspevaju da pomognu detetu da samostalno postigne ove promene u ponašanju . Dete je, koristeci ovaj lek tako lišeno sopstvenog iskustva da deluje samostalno i na taj nacin ovaj LEK nedvosmisleno ” značajno ograničava slobodu dece i pogoršava razvoj njihove ličnosti “

Ovo potresno i alarmantn kritičko misljenje dobilo je podrsku na naslovnim stranama od nemačkog nedeljnika Der Spiegel koji navodi u naslovnoj priči objavljenoj 2. februara 2012. da je američki psihijatar Leon Ajzenberg , rođen 1922 kao sin ruskih jevrejskih imigranata , koji je bio” naučna otac ADHD “, rekao u 87. godini , sedam meseci pre smrti, u svom poslednjem intervjuu : ” ADHD je prost primer fiktivne bolesti “

Ovo otkrice je nastupilo posle 40 godina nepravde prema deci koja su proglasavana za HIPERAKTIVNe i lecena od ove izmisljene bolesti. Naime pocev od 1968 , Leon Eisenberg je ” bolest ” uspeo da uvede u americki Dijagnostički i statistički priručnik , prvo kao ” hiperkineticku reakciju tokom detinjstva ” , a ubrzo zatim kao bolest ” ADHD “, kako se i danas zove. . Upotreba lekova za ADHD ”bolest” na primeru Nemačke, porasla je za samo osamnaest godina od 34 kg ( 1993 ) , na rekordnih 1760 kg ( 2011 ) – što je 51 puta više! U Sjedinjenim Američkim Državama svaki deseti dečak, oko deset godina starosti, već koristi ADHD lekove na dnevnoj bazi . Sa tendencijom povecanja .
Related articles

http://beleznica.wordpress.com/2013/05/19/surova-istina-ali-sreca-se-konacno-osmehnuja-deci-nauka-potvrdila-da-je-hiperaktivnost-izmisljena-bolest/

Tekstovi

ASERTIVNOST

<ŠAL

Novi pojmovi su nas preplavili, tako da se često gubimo u njihovom pravom značenju i poimanju. Jedan od njih je asertivnost.
Šta je asertivno ponašanje i šta ga karekteriše pokušaću da saznam pretražujući dostupne informacije na internetu
Asertivnost je ponašanje koje karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti / Vikipedija/
Asertivno ponašanje predstavlja odlučan stav i pravo da iskažemo svoje misli, stavove, uverenja osećanja, pri tom vodeći računa o pravima drugih. Posedovati sposobnost asertivne komunikacije ustvari znači da na lak, jednostavan i prihvatljiv način iskažemo svoje gledište stvari. Time, onome ili onima sa kojima razgovaramo, šaljemo jasnu I odlučnu poruku o svojim uverenjima i nahođenjima.
Veoma često, ljudi asertivnost pretvaraju u agresiju, što predstavlja direktno zauzimanje za svoja prava i često ima za cilj pobedu kao sposobnost za pokazivanje moći. Nažalost, pobeda se pokazuje omalovažavanjem, srozavanjem, unižavanjem, nadvladavanjem. Tada to vise nije asertivno ponašanje već agresivno tj. AGRESIJA. A sa agresijom se nameće i nemogućnost kontrole ponašanja.
Asertivnost je zato u prednosti nad agresijom jer se njiome vrši striktna kontrola ponašanja, obezbeđuje se pravo svih učesnika, izostanak konfliktne situacije a nudi razrešnje problema. Primenom asertivnog ponašanja /koje pojedini nažalost moraju da usvajaju/, pojedinac polako dobija samopozdanje, bolje i lakše prihvata sebe, smanjuje osećaj ranjivosti dozu nesigurnosti.
Ali, naravno, to uopšte nije jednostavno i lako mada se tako čini. Tome često doprinosi način vaspitanja, odnos između sagovornika, tradicija, kultura govora, uverenost u ispravnost sopstvenog mišljenja.
Nasuprot asertivnom ponašanju, neasertivno ponašanje predstavlja kršenje našeg prava da jasno I odlučno izrazimo svoje vrednosti. To često liči na pokornost, strah da sa drugima ostvarimo otvoren odnos, nesposobnost da odbranimo svoje pravo, ideju ili mišljenje. Za neasertivno ponašanje odgovoran je strah od neprihvatanja, odbacivanja, gubitka prijatelja ili drage osobe /partnera/
Treninzi asertivnosti omogućuju samopomoć u prevazilaženju situacija koje predstavljaju poteškoću za pojednca.
Elementi asertivnog ponašanja -Jasno izražavanje ponašanja koje nam smeta
-Objašnjavanje razloga zbog kojih nam to ponašanje smeta
-Jasno izražavanje našeg zahteva
Sposobnost asertivnog ponašanja će nam svakako doprineti poboljšanju kvaliteta života, lične slike o sebi, podići ugled kod drugih, omogućiti da nas uvažavaju kako u privatnom tako i u društvenom i poslovnom okruženju.
Asertivnos bi mogla veoma da nam pomogne i u radu sa učenicima i roditeljima.

ASERTIVNOST-RAZVOJ ASERTIVNOSTI

Asertivnost se razvija još u ranoj mladosti. Dete treba naučiti da primenjuje asertivno ponašanje. Šta to znači objasniću u jednom od sledećih delova .
Šta ustvari predstavlja asertivni razvoj?
To je niz uverenja koja dete treba da usvoji još u ranoj mladosti. Ona će mu omogućiti da jasno izrazi svoje pravo ali i da nauči da poštuje tuđe, što je takođe, satavni deo asertivnog ponašanja.
Primarni oblici asertivnog ponašanja kod deteta se ispoljavaju još u najranijem detinjstvu kao izraz zadovoljenja svojih poteba, osećanja, motorike i u sticanju novih znanja. Onda kada dete postavlja pitanja o svojim prvim saznanjima je njegovo pravo da ispolji svoja osećanja i potrebe. Zato decu treba podsticati da postavljau što više pitanja kako bi razvila osnovne elemente asertivnog ponašanja. Sprečavanje, kažnjavanje, osujećivanje ovakvog ponašanja je ono što suzbija razvoj asertivnog ponašanja Dete kod koga se podstiče asertivno ponašanje se lakše suočava sa stresom konfliktnim situacijama, lakše rešava probleme sa kojima se susreće van porodičnog okruženja. Ona takođe efikasnije koriste svoja umeća, znanja, lakše ispoljavaju svoje potrebe, lakše ostvaruju kontakte i naravno vode kvalitetniji društveni život sa svojim vršnjacima. Na taj način ona razvijaju svoje samopouzdanja i samopoštovanje što je osnovni uslov za dalji razvoj asertivnog ponašanja. To im omogućava lakšu socijalizaciju, bolje prihvatanje od strane vršnjaka. Njihovo ponašanje postaje poželjno, korisno i prihvatljivo.
Da bi dete moglo da razvija asetivno ponašanje ili asertivni govor potrebno je kod njega razviti pojam o osnovnim elementima koji ga čine. To su :
1. Da jasno izrazi ono što mu smeta,
2. Navede razloge zbog čega mu to smeta,
3. Kako se oseća zbog toga,
4. Šta o tome misli,
5. Kako to na njega utiče,
6. Da formuliše jasan zahtev šta želi da se učini povodom toga.
Razvojem asertivnosti kod deteta razvija se i sposobnost empatije što drugoj osobi stavlja jasno do znanja da smo je razumeli i shvatili šta ona oseća. Time dete šalje jasnu ja poruku o sebi koja govori o onome što nam smeta kod drugih. To bi u praksi značilo da ne napadamo druge zato što nisu ispunili ono što su obećali već da im jasno stavimo do znanja kako se mi zbog toga osećamo zbog onoga što oni nisu učinili. Ovakav oblik ja govora kod deteta predstavlja opis tuđeg ponašanja koje ga jako uznemirava.
Važno je da ja govor ne sadrži negativnu konotaciju već da je neutralan a opis tuđeg ponašanja autentičan.
Sigurno da ovakav način ophođenja deteta prema drugima predstavlja proces /da traje/ i da ga stalno treba podsticati i usavršavati. Najbolje je da se takav oblik komunikacije vežba na ili sa ukućanima koji neće pogrešno shvatiti ono što dete govori.

ASERTIVNOST- ASERTIVNO NE

U osnovi neasertivnog ponašanja krije se strah, agresija prozrokovana nesigurnišću, želja za potčinjavanjem . osoba sa neasertivnim ponašanjem sebe stavlja ispred drugih i time kompezuje svoje nedostatke i strahove. Krugovi agresije se šire, postaju jači i dublji a osoba ulazi u začaran krug agresije i to postaje njen osnovni oblik ponašanja. Agresija dobija na intezitetu što predstavlja samo veću dozu straha koja se javlja kod osobe zbog nemogućnosti uspešne komunikacije. Najčešće, ta osoba nije ni svesna da se uplela u svoju agresiju iz koje ne može da izađe.
Zato je potebno razviti ili usvojiti asertivno ne kao naše asertivno pravo. Druga jako važna stvar kod asertivnog ne je, osloboditi se osećaja stida ili krivice onda kada ga koristimo i posle toga. Asertivno ne nam mora omogućiti oslobađanje od nezadovoljstva, više slobodnog vremena i zaštitu sopstvene ličnosti.
Asetivno ne ne znači biti agresivan i neprijatan. Veština u njegovoj primeni se ogleda u tome da odlučni i ljubazno odbijemo ono što se od nas traži ili očekuje. Da bi asertivno ne bilo prihvatljivo moramo dati jednu vrstu obrazloženja za takvu odluku. Ono ne treba da sadrži preterano izvinjavanje ili opravdavanje jer kod sagovornika možemo izazvati suprotno mišljenje.
Zbog čega nam je potrebno asertivno ne?
Veoma često smo pretrpani obavezama koje su u vezi sa rokovima, jednostavno ne želimo nečim da se bavimo iz ličnih razloga i uverenja, želimo da se zaštitimo od mogućeg neuspeha i osećaja krivice i odgovornosti zbog toga. Ne često osobe koje nešto zahtevaju od nas su veoma uporne i posle našeg prvog odbijanja nastavljaju sa ubeđivanjem . Tada ne treba pribegavati pronalaženju novih odgovora koji će potvrditi prvi, već jednostavno ponavljati prvi /naše asertivno ne/ što predstavlja tehniku nazvanu ,, pokvarena ploča”, kojom jasno stavljamo do znanja da stav ne želimo da promenimo.
Asertivno ne je poželjno razvijati kod dece I učenika jer će se time lakše zaštiti od negativnog uticaja vršnjaka, neće morati da se suočavaju sa neprijatnim situacijama kada ne mogu da izađu na kraj sa problemom koji im se nameće.
Posedovanje asertivnog ne treba da nam omogući osećaj zadovoljstva i sigurnosti.
Priredila
Suzana Miljković

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Asertivnost.html

Koleginica Dinka Jurić ima predlog kako da sa roditeljima komuniciramo koristeći asertivne odgovore

asertivni odgovori