Некатегоризовано

Dobro došli

 

 

cropped-cropped-najbolji-edukator-srbije-copy12

7

 

Ovo je novi blog ,,Oblak znanja za učitelje 2″.

Povezan je sa prethodnim blogom ,,Oblak znanja za učitelje“ koji ste posećivali a mnogi od vas i pratili. Da bi ste i dalje primali obaveštenja o onome što objavljujem možete pratiti i ovaj blog. Praćenje prethodnog bloga važi i za ovaj.

Verujem da ću opravdati vaše poverenje radeći i dalje na kvalitetu ovog bloga.

O meni znate dosta toga.

 

 

MATEMATIKA

Matematička anksioznost

Slika

 

 

Dečije igrarije su pune brojanja, razbrajanja. Od davnina naš narod je pravio cupaljke, tašunjalke, pesmice, razbrajalice koje su u sebi sadržale brojanje. Kada beba počinje da razgleda svoje ručice, roditelji počnu što pre i bolje da je uče da svoje prste broji. Brojanje je sastavni deo svačijeg života. Već na predškolskom uzrastu deca se suočavaju sa prvim pojmovima iz matematike. Polaskom u školu deca  vrlo brzo ulaze u svet matematike. Mnoga od njih se susreću sa prvim poteškoćama vezanim za razumevanje i usvajanje mnoštvo pojmova i matematičkih odrednica. Na tako ranom uzrastu razvija se određeni strah i  nesigurnost prema matematici.

Istarživanja su pokazala da čak 20% populacije pati od od matematičke anksioznosti. Utvrđeno je da i dobri matematičari imaju ili su  nekada patili od matematičke anksioznosti. To potvrđuje da od nje ne pate samo osobe koje nisu talentovane za matematiku.

Pojam anksioznosti se može prevesti kao strepnja. Lupanje srca, znojenje dlanova dovodi osobu u situaciju da izbegava susretanje sa matematičkim pitanjima i rešavanje matematičkih problema. To je znak da ona pati od matematičke anksioznosti. Ona  prouzrukuje zabrinutost koja parališe radnu memoriju u mozgu koja je zadužena za rešavanje matematičkih zadataka.

Ne retko i nastavnici matematike pate od nje. Nesvesno, oni je prenose na učenike kada ih uče matematičkim veštinama. Kod dece je mogu razviti i roditelji kada se o matematici govori kao o nečemu jako teškom, a pred svaki čas ili proveru kod dece takvom pričom izazivaju stres i tako pomažu razvoj anksioznosti.

Anksioznost je i strah bez opipljivog i očiglednog razloga. Od klasičnog straha razlikuje je odsustvo razloga. Poreklo matematičke anksioznosti može se pripisati raširenom mišljenju da matematika nije zanimljiva, da je teška, dosadna, da kod većine nije i nije bila omiljeni predmet u školi.

Protiv nje se možemo boriti tehnikama disanja, šetnjom, brzim hodom i naravno promenom pristupa u rešavanju matematičkih problema.

 

Некатегоризовано

Slovarice, da ili ne 3. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

 

 

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .

Dosta toga ste rekli a šta još treba reći ako mi kao narod imamo nejednostavniji model ,, Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Ispostavlja se da mi, kao narod koji imamo najjednostavnije pismo, zapravo preuzesmo model –njemu nekompatibilani usložismo te početne korake u svetu slova. Po principu: “Zašto jednostavno kad može komplikovano?”

Upravo tako. Verujem da je Vuk, kada je radio reformu zaista imao viziju – da ne kažem ambiciju jer on jeste bio ambiciozan čovek – oblikovanja najpismenijeg naroda. Dakle, on je sa svoje strane učinio maksimum u smislu simplifikacije. Mi smo bez konkurencije narod sa najjednostavnijim pismom. Međutim, ispostavlja se da je veoma bitno bilo poraditi i na pojednostavljenju metodskog pristupa i njegovomusklađivanju sa ortografijom. Apsoluni je paradoks da mi, kao narod sa tako jednostavnim pismom, imamo poražavajuće rezultate na testovima pismenosti, među kojima je najaktuelniji i najpoznatiji PISA test, koji procenjuje čitalačku pismenost u funkcionalnom smislu.

Da li bi smelo da se kaže da bi početna pismenost značajno mogla da se odrazi na složeniji koncept pismenosti, poput čitalačke pismenosti, koju ispituje PISA?

Postoje istraživanja (Jackson & Doelinger, 2002). koja nedvosmisleno ukazuju na to da slaba efikasnost u čitanju reči (dakle početnom) dovodi do otežanog čitanja sa razumevanjem. Zaključak koji se izvodi iz ovih studija jeste da je čitanje reči nužan uslov za usvajanje čitalačke veštine.

Nužan, a ne dovoljan jer viši nivoi čitalačke veštine impliciraju i druge, složenije kognitivne faktore, koji se odnose i na obradu sintaksičkih elemenata, prozodije, zaključivanja i predviđanja budućeg sadržaja itd. Međutim, element nužnosti, u pogledu uspešnosti čitanja na nivou reči , ostaje imperativ kada razmišljamo o uspešnom čitanju na nivou razumevanja.

Vi, kao učitelj profesionalno ste se, verujem, neprekidno suočavali sa negativnim efektima nedovoljno dobrog čitanja sa razumevanjem koje se, prirodno, sreće kod prvaka.

Ja, kao roditelj koji trenutno ima petoro dece u sistemu obrazovanja, iznova sam preispitivala kriterijum uzrasta početnog opismenjavanja koji je kod nas formalno definisan 6-7. godinom.

Za prvake koji tek savladavaju slova i čitanje na nivou reči tokom prvog polugodišta prvog rareda – razumevanje teksta, matematičkih tekstualnih zadataka i usvajanje ostalih obrazovnih sadržaja naznačenih kurikulumom – postaje nemoguća misija. Roditelji takođe bivaju uvučeni u nju, a od njih, kao i učitelja, očekuje se da na tom putu budu superheroji i tajni agenti. Sve u svemu, iskustvo polaska u školu tako se lako petvori u agoniju za dete, umesto da mu pričinjava radost i zadovoljstvo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU GOVORIMO O TOME NA ČEMU POČIVA I KAKO JE NASTAO  ALGO- METOD UČENJA SLOVA

 

Učenici

Slovarice, da ili ne 2. deo

OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE

 

Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

Da li biste to vase zapažanje mogli da potkrepite i nekim empirijskim pokazateljima?

Da, iako su se dokazi “slučajno” nametnuli tokom traganja za nekim drugim podacima, vezanim za process konstrukcije testa fonološke svenosti. Doduše, pitanje je da li slučajnosti postoje.

Elem, pred kraj jednog članka (M. Pavić I J. Sindik, 2010) na tu temu navodi se usputno zapažanje koje upravo upućuje na mehanizam stvaranja zbrke posredstvom tradicionalnih slovarica. Naime, navodi se primer deteta koje je slovo NJ pročitalo kao LJ, a geneza greške počiva upravo na vezi između slova i slikovnog pojma: uz slovo NJ bila je “vezana” slika njihaljke, kako se često naziva ljuljaška u hrvatskom izgovoru. Međutim, dete je sliku dekodiralo kao ljuljašku, izolovalo početno slovo i pročitalo ga kao LJ! Eto dokaza kako ovaj princip vezivanja dovodi do zbrke i greške u dekodiranju.

Ovim povodom je baš zgodno citirati Bakovljeva koji kaže: ,,Nastava može biti očigledna i bez ikakvih očiglednih sredstava, a ne mora biti očigledna ni s mnoštvom takvih sredstava.”

Ja bih se drznula da tvrdim kako su deca zapravo učila slova uprkos, a ne zahvaljujući ovakvim slovaricama.

I sama sam, kao učitelj sa dugogodišnjim iskustvom bila sklona da ozbiljno dovedem u pitanje ovaj princip koji zaista nikada nije ozbiljno revidiran. Šta mislite, kako je do toga došlo i kako je došlo do nastanka ovog principa.

I sama sam postavila sebi ovaka pitanja ali nisam uspela da doprem do građe koja bi ukazala na genezu ovog principa.

Ono što mi se nametnulo kao logičan i moguć odgovor jeste pretpostavka da smo princip početne obuke posredstvom didaktičkih elemenata sa navedenim ,,principom očiglednosti”, zapravo preslikali kao rešenje od naroda anglosaksonskog porekla i, uopšte, dubljih ortografija od naše.

Kada nemate princip apsolutnog reciprociteta glas-slovo i doslednosti konvertovanja, vi ste na neki način u nevolji. Rešenje se nameće u vezivanju cele reči za slikovno predstavljen pojam. Tako reč, a ne slovo, postaje najmanja jezička jedinica.Ovo bismo donekle mogli da opravdamo jer u ovom slučaju nemamo zbrku i netačne informacije. Jer – slika evidentno jeste adekvatan represent reči. Ali onda se desilo da se neko dosetio da bojom istakne početno slovo u datoj reči i unese dodatni asocijativni element. Najzad, neko treći – verujući da ide ka pojednostavljenju i namećući svoje “inventivno” rešenje (a očigledno nemajući dovoljno znanja o neurokognitivnom razvoju) – odbacio je “suvišna slova”, ostavljajući samo početno uz sliku i tako proizveo novi princip i zbrku o kojoj govorismo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU O TOME ZAŠTO JE NAŠE PISMO NAJTEŽE ZA UČENJE I IMA LI TO VEZE SA REZULTATIMA NA PISA TESTIRANJU

Učenici

ISHODI UČENJA ZA I RAZRED OŠ

                                                                                                Slika/https://opedge.com/Articles/ViewArticle/2011-03_02

SRPSKI JEZIK

 

Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izražavanja, negujući svest o značaju uloge jezika u očuvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tumačenje odabranih književnih i drugih umetničkih dela iz srpske i svetske baštine, radi negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti.

– razlikuje izgovoreni glas i napisano slovo; izgovorene i napisane reči i rečenice;
– vlada osnovnom tehnikom čitanja i pisanja ćiriličkog teksta;
– razume ono što pročita;
– aktivno sluša i razume sadržaj književnoumetničkog teksta koji mu se čita;
– prepozna pesmu, priču i dramski tekst;
– odredi glavni događaj, vreme (redosled događaja) i mesto dešavanja u vezi sa pročitanim tekstom;
– uoči likove i pravi razliku između njihovih pozitivnih i negativnih osobina;
– izrazi svoje mišljenje o ponašanju likova u književnom delu;
– prepozna zagonetku i razume njeno značenje;
– prepozna basnu i razume njeno značenje;
– razlikuje slovo, reč i rečenicu;
– pravilno izgovori i napiše kratku i potpunu rečenicu jednostavne strukture sa odgovarajućom intonacijom, odnosno interpunkcijskim znakom na kraju;
– pravilno upotrebi veliko slovo;
– učtivo učestvuje u vođenom i slobodnom razgovoru;
– oblikuje usmenu poruku služeći se odgovarajućim rečima;
– usmeno prepričava; usmeno priča prema slici/slikama i o doživljajima;
– usmeno opisuje stvari iz neposrednog okruženja;
– bira i koristi odgovarajuće reči u govoru; na pravilan način koristi nove reči u svakodnevnom govoru;
– napamet govori kraće književne tekstove;
– učestvuje u scenskom izvođenju teksta;
– pažljivo i kulturno sluša sagovornike;
– sluša, razume i parafrazira poruku;
– sluša interpretativno čitanje i kazivanje književnih tekstova radi razumevanja i doživljavanja;
– primenjuje osnovna pravopisna pravila;
– piše čitko i uredno;
– pismeno odgovara na postavljena pitanja;
– spaja više rečenica u kraću celinu;
– piše rečenice po diktatu primenjujući osnovna pravopisna pravila;
– glasno čita, pravilno i sa razumevanjem;
– tiho čita (u sebi) sa razumevanjem pročitanog;
– pronađe informacije eksplicitno iznete u tekstu.

 

MATEMATIKA

 

Cilj učenja predmeta matematika je da učenik, ovladavajući matematičkim konceptima, znanjima i veštinama, razvije osnove apstraktnog i kritičkog mišljenja, pozitivne stavove prema matematici, sposobnost komunikacije matematičkim jezikom i pismom i primeni stečena znanja i veštine u daljem školovanju i rešavanju problema iz svakodnevnog života, kao i da formira osnov za dalji razvoj matematičkih pojmova.

 

– odredi međusobni položaj predmeta i bića i njihov položaj u odnosu na tlo;
– uporedi predmete i bića po veličini;
– uoči i imenuje geometrijske oblike predmeta iz neposredne okoline;
– imenuje geometrijska tela i figure;
– grupiše predmete i bića sa zajedničkim svojstvom;
– složi/razloži figuru koja se sastoji od poznatih oblika;
– razlikuje: krivu, pravu, izlomljenu, zatvorenu i otvorenu liniju;
– crta pravu liniju i duž pomoću lenjira;
– broji unapred i unazad i sa preskokom;
– pročita, zapiše, uporedi i uredi brojeve prve stotine i prikaže ih na brojevnoj pravoj;
– koristi redne brojeve;
– razlikuje parne i neparne brojeve, odredi najveći i najmanji broj, prethodnika i sledbenika;
– koristi pojmove: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika;
– sabira i oduzima dva jednocifrena broja ne zapisujući postupak;
– sabira i oduzima do 100 bez prelaza preko desetice;
– rastavi broj na sabirke i primeni zamenu mesta i združivanje sabiraka radi lakšeg računanja;
– reši tekstualni zadatak sa jednom operacijom;
– razlikuje novčane apoene do 100 dinara i uporedi njihovu vrednost;
– uoči pravilo i odredi sledeći član započetog niza;
– pročita i koristi podatke sa jednostavnijeg stubičnog i slikovnog dijagrama ili tabele;
– izmeri dužinu zadatom, nestandardnom jedinicom mere;
– preslika tačke i figure u kvadratnoj mreži na osnovu zadatog uputstva.

 

 

SVET OKO NAS

 

Cilj učenja predmeta svet oko nas jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i društvenog okruženja i razvijanje sposobnosti za odgovoran život u njemu.

 

– prepozna i iskaže radost, strah, tugu i bes uvažavajući sebe i druge;
– pravovremeno i primereno situaciji iskaže svoje osnovne životne potrebe za hranom, vodom i odlaskom u toalet;
– se ponaša tako da uvažava različitosti svojih vršnjaka i drugih ljudi;
– pridržava se dogovorenih pravila ponašanja u školi i prihvata posledice ako ih prekrši;
– sarađuje sa vršnjacima u zajedničkim aktivnostima;
– održava ličnu higijenu i adekvatno se odeva u cilju očuvanja zdravlja;
– čuva svoju, školsku i imovinu drugih;
– prati instrukcije odraslih u opasnim situacijama: poplava, zemljotres, požar;
– svojim rečima opiše primer neke opasne situacije iz svog neposrednog okruženja;
– primenjuje pravila bezbednog ponašanja na putu od kuće do škole prilikom kretanja ulicom sa i bez trotoara i prelaska ulice;
– snađe se u prostoru pomoću prostornih odrednica: napred-nazad, levo-desno, gore-dole i karakterističnih objekata;
– odredi vreme svojih aktivnosti pomoću vremenskih odrednica: delovi dana, obdanica i noć, dani u nedelji, pre, sada, posle, juče, danas, sutra, prekjuče, prekosutra;
– posmatranjem i opipavanjem predmeta odredi svojstva materijala: tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo- glatko;
– učestvuje u izvođenju jednostavnih ogleda kojima ispituje prirodne fenomene;
– razlikuje prirodu od proizvoda ljudskog rada na primerima iz neposrednog okruženja;
– prepoznaje oblike pojavljivanja vode u neposrednom okruženju: potoci, reke, bare, jezera;
– prepoznaje izgled zemljišta u neposrednom okruženju: ravnica, brdo, planina;
– identifikuje biljke i životinje iz neposrednog okruženja na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda;
– uočava raznovrsnost biljaka i životinja na osnovu spoljašnjeg izgleda;
– prepoznaje glavu, trup, ruke i noge kao delove tela i njihovu ulogu u njegovom svakodnevnom životu;
– prepoznaje ulogu čula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira u njegovom svakodnevnom funkcionisanju i saznavanju okruženja;
– štedi vodu i odlaže otpad na predviđena mesta;
– se ponaša tako da ne ugrožava biljke i životinje u neposrednom okruženju;
– povezuje rezultate učenja i rada sa uloženim trudom.

 

 

LIKOVNA KULTURA

 

Cilj učenja predmeta likovna kultura je da se učenik, razvijajući stvaralačko mišljenje i estetičke kriterijume kroz praktični rad, osposobljava za komunikaciju i da izgrađuje pozitivan odnos prema kulturi i umetničkom nasleđu svog i drugih naroda.

– opiše, svojim rečima, vizuelne karakteristike po kojima prepoznaje oblike i prostor;
– poredi svoje utiske i utiske drugih o umetničkim delima, izgledu objekata/predmeta i oblicima iz prirode i okruženja;
– odredi, samostalno i u saradnji sa drugima, položaj oblika u prostoru i u ravni;
– crta na različitim podlogama i formatima papira;
– koristi materijal i pribor u skladu sa instrukcijama;
– oblikuje jednostavne figure od mekog materijala;
– odabere, samostalno, način spajanja najmanje dva materijala;
– prevede jednostavne pojmove i informacije u likovni rad;
– izrazi, materijalom i tehnikom po izboru, svoje zamisli, doživljaje, utiske, sećanja i opažanja;
– preoblikuje, sam ili u saradnji sa drugima, upotrebne predmete menjajući im namenu;
– izrazi poznate pojmove mimikom i pokretom tela, bez zvuka;
– poveže odabranu ustanovu kulture sa njenom namenom;
– poštuje dogovore i pravila ponašanja i oblačenja prilikom posete ustanovama kulture.

 

MUZIČKA KULTURA

 

Cilj učenja predmeta muzička kultura je da kod učenika razvije interesovanje i ljubav prema muzici kroz individualno i kolektivno muzičko iskustvo kojim se podstiče razvijanje kreativnosti, estetskog senzibiliteta i duha zajedništva, kao i odgovornog odnosa prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda.

 

– objasni svojim rečima utiske o slušanom delu, osobine tona, doživljaj preglasne muzike i njenog uticaja na telo i zašto je tišina važna;
– razlikuje odabrane zvukove i tonove, pevanje/sviranje; hor/jedan pevač/grupa pevača; orkestar/jedan svirač/grupa svirača, boju različitih pevačkih glasova i instrumenata i muzičke izražajne elemente;
– prepozna muzički početak i kraj i ponavljanje teme ili karakterističnog motiva u slušanom delu;
– povezuje muzičko delo u odnosu na njemu bliske situacije, vrstu glasa i boju instrumenta sa karakterom dela;
– poštuje dogovorena pravila ponašanja pri slušanju muzike;
– koristi samostalno ili uz pomoć odraslih, dostupne nosioce zvuka;
– izgovara u ritmu uz pokret brojalice;
– peva po sluhu pesme različitog sadržaja i raspoloženja;
– peva po sluhu uz pokret narodne pesme, muzičke igre;
– primenjuje pravilan način pevanja i dogovorena pravila ponašanja u grupnom pevanju i sviranju;
– svira po sluhu zvučne onomatopeje i ilustracije, ritmičku pratnju uz brojalice i pesme, jednostavne aranžmane, sviračke deonice u muzičkim igrama;
– povezuje početne tonove pesama-modela i jednostavnih namenskih pesama sa bojama, ritam sa grafičkim prikazom;
– objašnjava svojim rečima doživljaj svog i tuđeg izvođenja;
– učestvuje u školskim priredbama i manifestacijama;
– napravi dečje ritmičke instrumente;
– stvara zvučne efekte, pokrete uz muziku, manju ritmičku celinu pomoću različitih izvora zvuka, ritmičku pratnju za brojalice, pesme i muzičke igre pomoću različitih izvora zvuka, muzičko pitanje i odgovor na ritmičkim udaraljkama, jednostavnu melodiju na kraći zadati tekst;
– izabere prema literarnom sadržaju odgovarajući muzički sadržaj.

 

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

 

Cilj učenja predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje je da učenik unapređuje fizičke sposobnosti, motoričke veštine i znanja iz oblasti fizičke i zdravstvene kulture, radi očuvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizičkog vežbanja u savremenim uslovima života i rada.

 

– primeni jednostavne, dvostavne opštepripremne vežbe (vežbe oblikovanja);
– pravilno izvede vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;
– kombinuje i koristi usvojene motoričke veštine u igri i u svakodnevnom životu;
– održava ravnotežu u različitim kretanjima;
– razlikuje pravilno od nepravilnog držanja tela i pravilno drži telo;
– primenjuje pravilnu tehniku disanja prilikom vežbanja;
– izvede kretanja, vežbe i
kratke sastave uz muzičku pratnju;
– igra dečji i narodni ples;
– koristi osnovnu terminologiju vežbanja;
– poštuje pravila ponašanja na prostorima za vežbanje;
– poštuje mere bezbednosti tokom vežbanja;
– odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;
– poštuje pravila igre;
– navija fer i bodri učesnike u igri;
– prihvati sopstvenu pobedu i poraz;
– uredno odlaže svoje stvari pre i nakon vežbanja;
– navede delove svoga tela i prepozna njihovu ulogu;
– uoči promenu u rastu kod sebe i drugih;
– uoči razliku između zdravog i bolesnog stanja;
– primenjuje zdravstveno-higijenske mere pre, u toku i nakon vežbanja;
– održava ličnu higijenu;
– učestvuje u održavanju prostora u kome živi i boravi;
– shvati značaj korišćenja voća u ishrani;
– pravilno se ponaša za stolom.

 

GRAĐANSKO VASPITANJE

 

Cilj učenja programa građansko vaspitanje je podsticanje razvoja ličnosti koja je odgovorna prema svojim pravima i pravima drugih, otvorena za dogovor i saradnju i spremna da aktivno učestvuje u životu školske zajednice, uvažavajući principe, procedure i vrednosti demokratskog društva.

 

– navede u čemu je uspešan i u čemu želi da napreduje;
– uočava međusobne razlike i sličnosti sa drugim učenicima u odeljenju;
– ponaša se na način koji ne ugrožava potrebe, prava i osećanja drugih;
– prepozna kod sebe i drugih osnovna osećanja;
– prepoznaje primere poštovanja i kršenja prava deteta u svom okruženju, pričama, filmovima;
– preispituje svoje postupke i prihvata da ne mora uvek da bude u pravu;
– traži pomoć u situacijama kršenja svojih i tuđih prava;
– razlikuje dobru i lošu komunikaciju u sopstvenom iskustvu, bližem okruženju, književnim delima, filmovima;
– komunicira slušajući sagovornika i traži objašnjenje onoga što ne razume;
– slobodno iznosi mišljenje, obrazlaže ideje, daje predloge i prihvata da drugi mogu imati drugačije mišljenje;
– sarađuje i preuzima različite uloge u grupi/timu;
– dogovara se i odlučuje u donošenju odeljenskih pravila i da se ponaša u skladu sa njima;
– svojim rečima obrazloži neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici;
– prepozna dobre strane svog odeljenja i ono što bi trebalo promeniti/poboljšati;
– zajedno sa vršnjacima i nastavnikom učestvuje u rešavanju problema u odeljenju;
– učestvuje u izradi plana jednostavne akcije;
– sa drugim učenicima izvodi i dokumentuje jednostavnu akciju;
– doprinosi promociji akcije;
– na jednostavan način vrednuje izvedenu akciju

 

 

Srpski jezik IV

Slovarice, da ili ne?

Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog govori na temu učenja slova preko slovarica, kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

 

Kao učiteljgodinama sam opismenjivala decu i razmišljala o tome koliko je teško usvojiti sva slova ćirilice i latinice, metodom koja od dece zahteva veoma složen misaoni proces koji očigledno ide od složenog ka jednostavnom, a ne obrnuto što je osnov svakog pravilnog i brzog učenja. I, naravno, moje kompetencije ne sežu dotle da o tome mogu da diskutujem, pa to pitanje ponavljam sebi svake četvrte godine kada uzmem prvake. Na jesen mi opet dolazi nova generacija prvaka i ono, gle čuda, neko ko je kompetentan i stručan potvrđuje moje pitanje. Zbog toga sam razgovarala sa Ljiljanom Ranđić, psihologom, neuropsihološkim dijagnostičarom razvojnog doba koja radi u centru koji se bavi detekcijom, dijagnostikom i tretmanom dece sa govorno-jezičkim i razvojnim poteškoćama. Sa zadovoljstvom je prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko slovarica kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece.

Kao učitelja, veoma me je zaintrigirao tekst o usvajanju slova i načinu na koji to radimo. Kao psiholog i neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba, imate potpuno drugačiji pogled.

– Učenje prvih slova nije nužno vezano za slovaricu kao pomoćno sredstvo, ali ona je postala simbol prvih dečijih koraka ka svetu slova i didaktičko sredstvo bez premca. Slovarica, konstruisana tako da podržava ortografski sistem pisma koje se usvaja, uz standardizovani metodski pristup trebalo bi da s lakoćom uvede decu u svet slova i početnog čitanja. Međutim, princip na kome počivaju tradicionane slovarice – bez obzira na grafički izraz i osavremenjenu formu – zapravo nije kompatibilan našoj ortografiji koja je najjednostavnija na svetu. Paradoksalno, uprkos tome – on nikada nije doveden u pitanje, a kamoli ozbiljnije revidiran od strane struka u čijem je to domenu.

Možete li to malo da nam pojasnite?

– Princip je, na prvi mah, veoma jednostavan. Slovo, koje se uči asocijativno, (princip blizine) povezano je sa poznatim pojmom koji je perceptivno predstavljen u vidu crteža, a ono zapravo odgovara početnom slovu reči koja je crtežom predstavljena. Tako dobijamo ono čuveno A-avion, I-igla itd.

Ovaj princip je široko primenjen u gotovo svim jezicima koji koriste fonetsko pismo. Međutim, on ne samo da je neusklađen sa neuropsihološkim saznanjima o početnom čitanju, već i ne odgovara stvarnosti, donosno deci pruža lažnu informaciju, stvara veštačke veze između slova i slikovnog pojma koje su nefunkcionalne i zapravo ne pomažu u učenju slova, a čitanja naročito.

Naša sagovornica objašnjava to na jednom primeru.

– Recimo da dete treba da nauči slovo A. Šta to zapravo znači? To znači da glas A treba da kodira, da mu pridoda grafem-slovo kao stabilni perceptivni stimulus- znak. Dakle, glas treba da predhodi kodu-slovu koje se izlaže kao perceptivni stimulans I tu nastaje veza, glas i slovo se grle i vezuju. Slika je tu  suvišna, nepotrebna. Zapravo se može reći da ona predstavlja ekvivokaciju, faktor zbrke u prenosu informacije. Ako bismo to pokušali da sagledamo iz neuropsiholoskog ugla, onda shvatamo da se pred detetom zapravo nalaze dva različita perceptivna stimulusa – jedan poznat – slika npr. Aviona i jedan nepoznat – grafem slova A.

Ona dodaje da je ideja primenjenog principa očiglednosti bila je da poznato pomogne usvajanje nepoznatog. Od asocijacitivnog principa blizine očekivalo se da odradi svoje.

– Međutim, na nivou kognitivne obrade – šta se zapravo od deteta traži da  perceptivni reprezent – na primer sliku aviona – premesti na nivo mentalne slike, te na tom nivou njome operiše tako što će da je prevede u akusičku formu. Nju zatim ponovo u perceptivnu, sada kao niz slova određenog redosleda, i to sve obavi na nivou mentalne slike. Tek potom, iz niza slova koje sagledava na mentalnom planu, dete treba da izdvoji početno slovo, a cilj je zapravo da se dete upozna sa tim slovom.

Ljiljana Ranđić ističe da tradicionalne slovarice daju pogrešnu informaciju, izjednačavanjem slike i slova, traže od deteta da višim kognitivnim procesima pojme elemente koji iziskuju mnogo nižu kognitivnu obradu, ali i unose faktor zbrke.

U sledećem tekstu govorićemo o tome šta kažu istraživanja na ovu temu.

 

ZANIMLJIVOSTI

Prva nacionalna Scientix konferencija

CPN

Početkom oktobra meseca 2017. godine u Centru za promociju nauke Beograd održana je prva nacionalna Scientix konferencija u Srbiji. Po obimu ne toliko grandiozna, ali po sadržaju veoma unosna.

 

 

Teme koje su prisutni mogli da proprate na ovoj konferenciji su bile:

  1. Zašto je programiranje važno
  2. Kako komunicirati o nauci da vas svi razumeju?
  3. Hembizika
  4. GO Lab
  5. STEM profesije
  6. Primena Scientix portala u nastavi
  7. Nauka na granici sa fantastikom – STEAM motivacija savremenih generacija

Na konferenciji su prezentovana i dva projekta iz EU fonda Horizon 2020 – Creations i Hypatia tako što su kolege sa učesnicima realizovale po jednu radionicu iz ova dva projekta.

IZVOR CPN

Tekstovi

Kreativnost kod dece

Od čega zavisi kreativnost i imamo li je svi podjednako?

Koliko je važna kreativnost znalo se još u doba stare Grčke i Rima. Na njoj se oduvek insistiralo i ona je pokretač sveg stvaranja. Biti kreativan ne znači stvarati impresivne kreacije i dela koja će zadiviti svet. Ona se ogleda u svakodnevnim stvarima i stvaranjima – počev od detetove igre koja može biti vrhunac njegove kreativnosti do ukrašavanja torte. Ona se proteže u nedogled.

Ali od čega kreativnost zavisi i imamo li je svi podjednako?

O tome pročitajte OVDE.